ис

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ис

ис (српски, lat. is)[уреди]

Именица[уреди]

ис, м

Значења:

  1. Орати/орање с крајева њиве према средини. [1]

Примери:

  1. Ако се орање почиње са стране њиве па се оре према средини и на средини се завршава разором, тада је то орање на „ис”. [2] Остојићево Белегиш [1]
  2. Сад је на̀правио ра̑зор, као ле́вак насре̏д њи̏ве; то̑ је на̏ ӣс о̀ра̄ње. [3] [4] Кумане Чуруг Госпођинци Жабаљ Банатско Аранђелово [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 142.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  4. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]

Суфикс[уреди]

ис
иса, исб, исв, исг, исд, исђ, исе, исж, исз, иси, исј, иск, исл, исљ, исм, исн, исњ, исо, исп, иср, исс, ист, исћ, ису, исф, исх, исц, исч, исџ, исш

Префикс[уреди]

ис
аис, бис, вис, гис, дис, ђис, еис, жис, зис, иис, јис, кис, лис, љис, мис, нис, њис, оис, пис, рис, сис, тис, ћис, уис, фис, хис, цис, чис, џис, шис