ман

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ман

ман (српски, lat. man)[уреди]

Везник[уреди]

ман, взн.

Примери:

  1. У Кѝкӣнду та̏мо је чѝстији ва̏здух: на кра̑ј сѐла, ман ди̏ ѝзӣђеш — ман у̀ ба̄шћу, ман у а̀влију — и̏маш ма́лко лу̏фта и про̏маје, мо̏жеш да ду̑ваш. Кикинда [1]
  2. Ман чѝјӣ је, до̏бар је. [2] Деска Гај [1]


Синоними:

  1. макар [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122.

Напомене[уреди]

Суфикс[уреди]

ман
мана, манб, манв, манг, манд, манђ, мане, манж, манз, мани, манј, манк, манл, манљ, манм, манн, манњ, мано, манп, манр, манс, мант, манћ, ману, манф, манх, манц, манч, манџ, манш

Префикс[уреди]

ман
аман, бман, вман, гман, дман, ђман, еман, жман, зман, иман, јман, кман, лман, љман, мман, нман, њман, оман, пман, рман, сман, тман, ћман, уман, фман, хман, цман, чман, џман, шман

Анаграм[уреди]

нам, нма, анм, амн, мна, ман
на, нм, ан, ам, мн, ма