Рјечник архаизама

Извор: Викиречник

Рјечник архаизама садржи заборављене или скоро заборављене ријечи које су користили наши очеви, дједови, мајке, итд. Поријекло ријечи није узимано у обзир, као ни то, да ли су архаизми или локализми.


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

А[уреди]

Б[уреди]

  • баглама - шарка.
  • бадањ - каца за ферментацију воћа.
  • бајун - дјевојачка дрвена шкриња за руво.
  • бак - неушкопљени во.
  • баковит - во који није потпуно ушкопљен. Није за приплод.
  • бакрач - бакрени котао.
  • бала - пјена на устима; већа гомила грања, сијена или сламе припремљена за ношење.
  • баланцане - патлиџан.
  • балега - говеђи измет.
  • баљезгати - причати свашта.
  • банак - мање испупчење на стрмом тлу.
  • банда - страна.
  • банути - доћи изненада.
  • барек - замишљени створ којим се плаше дјеца.
  • бардак - врста посуде; бокал.
  • басамак - степеник (од камена или бетона).
  • баскија - дугачка отесана летва.
  • бастати - моћи и хтјети нешто урадити.
  • бат - дрвена алатка за ударање код шумских радника.
  • батурица - сува петељка цвијета чапљана.
  • белегија - дугуљасти брус за оштрење косе.
  • бечалина - празна руинирана кућа.
  • безданица - веома дубока јама. Јама без дна.
  • бечити - у некога дуго гледати; буљити.
  • биза - керуша.
  • бизин - пас.
  • бистијерна - спремник за воду у безводном крајевима.
  • биџ - грашак.
  • бјечве - чарапе.
  • блажена - у другом стању; носећа.
  • блокеј - метална потковица за ципелу.
  • бљувати - повраћати.
  • бокун - комад.
  • брана - направа од прућа за равнање узоране њиве.
  • брашњеник - храна која се носи на путовању.
  • брдило - дио разбоја за ткање. Служи за сабијање потке.
  • брдоножице - пасти наглавачке.
  • бречати - држати предику повишеним гласом.
  • брзар - кожна кеса за ношење мрса. Направљен је од мјешине.
  • бритва - нож на склапање.
  • бркати - кријући скидати скоруп са варенике; погрешно замјењивати.
  • бркља - алатка за мијешанње при кувању скроба. При врху има четири рошчића.
  • броква - ексер.
  • бронзин - посуда са повразом и поклопцем.
  • брстина - гранчина.
  • брстити - брзо причати (фиг); јести младе гранчице (стока).
  • бруштулин - направа за пржење кафе.
  • бубина - уопштени назив за печурке.
  • бубнути - казати глупост; ударити.
  • бувара - затвор; апс.
  • буђелар - новчаник.
  • буљук - мање стадо.
  • бумбар - сириште или дебело цријево пуњено прокуваним кукурузним брашном и сланином а потом изложено краће вријеме диму.
  • буњак - мјесто затрпано смећем.
  • буразер - брат.
  • бурђија - бургија за дрво. Окреће се руком.
  • бурило - дрвена посуда за воду. Носи се на леђима. Запремина му је око 30 литара.
  • буџа - рупа.
  • буџак - забачени дио просторије.
  • бушити - изненада доћи.

В[уреди]

Г[уреди]

  • газ - петролеј.
  • гаљупи - уста.
  • гарбун - угаљ.
  • гете - вунени, ручно плетени назувци за цјеванице.
  • гилицати - јурцати.
  • гингати - љуљати.
  • глава - дрвена греда која даје косину крова. Неко је зове мертек или рожник.
  • главар - предњи дио самара.
  • гламња - мањи комад дрвета који гори.
  • глизав - који изгледа као недопечено тијесто.
  • гњат - поткољена кост.
  • гњида јаје од уши; лош човјек.
  • гоба - грба.
  • гобав - грбав.
  • гот - већа стаклена чаша са ушком.
  • грабље - алатка за скупљање сијена. Праве се од дрвета и метала.
  • грабљиште - насад за грабље.
  • грабуљиште - види: грабљиште.
  • грајати - галамити.
  • гранчина - види: брстина.
  • гребени - алатка са дугим и танким зубцима за чешљање вуне.
  • гредељ - дио рала за који се качи воловска запрега.
  • гривња - метална обујмица за учвршћивање косе за косиште.
  • гризина - материја из бурага и цријева код преживара.
  • гротиња - каменито тло; тврђа.
  • грушевина - напитак од овчијег укуваног слатког млијека. Спрема се у превали љета. Соли се по жељи.
  • губер - покривач од вуне. Добија се ткањем и ваљањем (због дебљине).
  • гужба - беочуг направљен од прућа. Служи за везивање рала за јарам.
  • гумерабика - љепило за папир.
  • гурбет - чергаш.
  • гучити - нешто укривати.

Д[уреди]

Ђ[уреди]

Е[уреди]

Ж[уреди]

З[уреди]

И[уреди]

Ј[уреди]

К[уреди]

Л[уреди]

Љ[уреди]

М[уреди]

Н[уреди]

Њ[уреди]

О[уреди]

  • обабити - породити.
  • облизнити - донијети на свијет двоје младунчади.
  • облук - носач од танког дрвета за чактар. Ставља се око врата овна или јарца.
  • обојак - вунени уложак за опанке.
  • обор - тор.
  • огањ - ватра.
  • огњило - посебно обрађен комад челика. Ударањем по кременици изазива варнице.
  • огребица - при мржњењу створена покорица на снијегу.
  • одар - покров.
  • одврсти - одвезати од јарма.
  • одлучити - одвојити јагњад, козлиће или телад од мајки.
  • одушити - одморити.
  • ожица - кашика.
  • ој! - ријеч за одазивање.
  • окно - отвор на волту чатрње за узимање воде.
  • окрајина - комад хљеба откинут са краја.
  • омар - мала шумица.
  • омарач - већи чекић за грубу обраду камена.
  • онђе - на оно мјесто.
  • опанак - врста обуће од коже и опуте.
  • опанчара - игла за опуту.
  • опаса - прибор за вучу пластова.
  • опаша - јесења припрема сувог меса за зиму.
  • опашањ - појас.
  • оплеће - ручно везени украс на женској кошуљи.
  • опута - канап добијен упредањем танке кожне траке.
  • опучити - искилавити.
  • орлић - носач зубаца код грабаља.
  • осмудити - нагорјети (коса, платно, итд.).
  • отарак - краћи и мањи комад дрвета.
  • отројчити - донијети на свијет троје младунчади.
  • офрље - отприлике.
  • ошвице - види: оплеће.

П[уреди]

Р[уреди]

С[уреди]

Т[уреди]

Ћ[уреди]

  • ћакати - гонити воловску запрегу узвиком "ћа".
  • ћапати - ухватити брзо.
  • ћапити - ухватити.
  • ћаса - врста посуде са стопом.
  • ћат - папирић за завијање цигарета.
  • ћедаљка - посуда за цијеђење.
  • ћедило - тканина за цијеђење.
  • ћено - пас.
  • ћеса - кеса.
  • ћилер - врста оставе.
  • ћикара - већа порцуланска чаша за бијелу кафу.
  • ћипурак - врт, башта.
  • ћуба - груписане длаке или перје.
  • ћуље - израз који се употребљава при гоњењу говеди.
  • ћума - више плодова или цвјетова који расту из једног мјеста.
  • ћупина - глава.
  • ћурукнути - наискап попити.
  • ћутук - комад тањег дрвета; незналица (фиг).

У[уреди]

  • убо - бунар.
  • убрадити - ставити мараму на главу.
  • увар - корисно.
  • увор - креста код пијетла.
  • уврсти - увући конац у иглу.
  • угрк - врста црва, мале глисте. У летње време напада говеда, увлачећи им се под кожу.
  • уђести - увући у нешто.
  • уковати - при поткивању повриједити живо ткиво коњске копите.
  • укресати - урезати у камен; кресивом произвести ватру.
  • укркити - ставити некога на рамена.
  • уљећи - ући.
  • упилити - ући у кожу не повриједивши је.
  • уплатњен - комад метала угријан до усијања.
  • упљувак - мувино јајашце.
  • упртити - ставити бреме на леђа и везати га ужем.
  • упртица - уже за ношење бремена на леђима.
  • уривак - старо уже.
  • уторник - други дан у седмици.

Ф[уреди]

Х[уреди]

Ц[уреди]

Ч[уреди]

Џ[уреди]

Ш[уреди]

Литература[уреди]

  • Сакупио и приредио за Викиречник Гојко Мујичић.
  • Појединим речима и њиховим значењима допунио Бојан Беадер.