саџак
саџак
Именица
[уреди]саџак, м
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Метални троножац над ватром на који се ставља посуда за кување. [1]
- Друштво трију особа истога имена. [1]
Примери:
- У неким кућама задржан је у употреби „саџак”, тај неизоставни пратилац огњишта. Саџак стављају у пећ, па на њега тепсију с хлебом, кромпиром или чим другим, кад то пеку у пећи. [2] [3] [4] Јарковац Черевић [1]
- Када топимо чварке, котао поставимо на саџак. Ковиљ [1]
- О̏нда ѝде ди̏м го̏ре, а ту̑ и̏ма са̏џа̄к и на са̏џа̄к се ста̏ви ше́рпа и испод то̏га се ло̀жи. [5] [6] Перлез Вашица Моровић Сот Ердевик Мартинци Шуљам Хртковци Лединци Шатринци Обреж Крушедол Прхово Голубинци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Сурдук Суботица Мартонош Пачир Сомбор Стапар Кула Бачко Градиште Лалић Деспотово Дероње Змајево Бођани Товаришево Каћ Нови Сад Бачка Паланка Бегеч Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Тараш Конак Ботош Орловат Добрица Сакуле Панчево Ловра [1]
- Ту̑ је би̏јо са̏џа̄к, о̀гњӣште и ди̏м ѝде го́рена, а та̏мо све̏ га̏раво. Ђала [1]
- Би̏о је и са̏џа̄к не̏ки, па су и на̀ тај са̏џа̄к мѐтили ту кастро́лу. [1]
- Ѝмали смо и са̏џак. По̀д њӣм се ло̀жи ва̏тра и ку̏ва̄мо по це̑ли да̑н ту̑ јѐдну ора̀нију. [6] Обреж [1]
- Кад на̀ме̄стимо о̀творено огњи̑ште и упа̑лимо ва̏тру, о̏нак одозго́ре ме̏темо са̏џак да нѐ падне кастро́ла јел ло̀нац и ку̏вамо ту̑ ле̏ти сва̏шта, зи̑ми во̏де за сви̑ње ил ка̀зан с вѐшом. [5] [7] [6] Јаша Томић Сремска Рача Нештин Сусек Свилош Сремска Митровица Шуљам Јарак Врдник Платичево Чортановци Голубинци Угриновци Бечмен Сомбор Бајша Мол Сивац Бечеј Србобран Бачко Градиште Равно Село Госпођинци Ђурђево Руменка Бегеч Ковиљ Гардиновци Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Меленци Житиште Шурјан Арадац Бока Неузина Конак Маргита Велико Средиште Сакуле Вршац Алибунар Уљма Црепаја Сефкерин Јасеново Кајтасово Врачев Гај Делиблато Омољица Ковин Ченеј Иванда [1]
- Ди̏ та̑ј са̏џак да ме̏тнем пле̏к. Лаћарак [1]
- Испод саџака се ложи ватра и то најчешће чапурје, лоза и чокањице. Ново Милошево Бачинци Турија Бегеч [1]
- На̑с три̑ Пе̏тра, е̏то са̏џа̄к! Нови Сад [1]
- Има нас два Милана и да је још један, био би саџак. Ковиљ [1]
- Још један, па саџак. Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 91.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
- ↑ Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
- ↑ 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 319, 352. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 6,0 6,1 6,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).