гредељ
гредељ
гредељ (српски, lat. gredelj)[уреди]
Именица[уреди]
гредељ, м
Облици:
Значења:
- Главни носач (дрвени или метални) свих делова плуга или рала. [1]
Примери:
- Ал је оро дубоко — до гредеља. [2] [3] [4] Црвена Црква Надаљ Остојићево Јасеново Крашово [1]# Ра́дио сам плу̏гове: др̀- вени гре́дељ, још о̀но што је би́ло не̏кад, др̀вени гре́дељ, ко̏њски, ко̀ји ву́ку ко̏њи, за о̀ра̄ње. [1]
- Гре́дељ је то̑, гла̀вни де̏о плу̏га на ко̀ји се ко̀њи прѝкаче да ву́ку. Има јо̏ш и као ко̀ле̄чке на̀пре̄д. Е, то̑ о̏нда ву̏ку, и̏ма два̑ дрвчани́ка и ја̀рмац, и ту̑ се за̀каче ко̀њи, и о̏нда јѐдну бра́зду ѝде та̏мо а дру̏гу на̏зад. [5] [6] [7] [8] Ковиљ Бачинци Чалма Свилош Сусек Суботица Мол Турија Надаљ Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Бегеч Ковиљ Тител Банатско Аранђелово Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Тараш Иланџа Вршац Сефкерин Избиште Ловра Деска [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад,8—19,969—1970, 83—100, стр. 86.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад,6,980,41—165, стр.43.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС,43,907, 52—79, стр. 60.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV,964,01—413, стр. 336.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ,6,980, 59—92.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр.60.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII,991, 623—708.