касапин

касапин

касапин (српски, lat. kasapin)[уреди]

Именица[уреди]

касапин, м

Облици:

  1. каса̏пин, ка̀сапин [1]

Значења:

  1. Особа чије је занимање клање стоке, која се бави припремом меса за продају и самом продајом меса. [2] Пачир Сенпетер[1]

Примери:

  1. Та то̑г ка̀сапина То́ме, то̑г дѐбелог, а фа́ла бо̏гу, сви̏ ка̀сапи су дѐбели, се ожѐнио си̑н и ће́рка му се у̏дала, а ни́су шко̏ле свр̏шили ни јѐда̄н ни дру̏ги. [3] [4] Јаша Томић Мартонош Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Кумане Шурјан Бока Неузина Иланџа Деска [1]
  2. Ка̀сапин, др̀жи ка̀сапницу. Војка [1]
  3. Ску̏пи се ма̏ло родбѝна, ко во̏ле то̑ да ра̑ди, ни́је би́ло о̏нда ка̀сапин да ѝде да ра̑ди, него мо́ба. Ченеј [1]
  4. Мо̏ј си̑н, кад је завр̑шио шко̏лу, те̏о је ѝде за каса̏пина. Павлиш [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 271.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.

Напомене[уреди]