Пређи на садржај

чунак

чунак

Именица

[уреди]

чунак, м

Категорије: дем.


Облици:

  1. чунка [1]
  2. чу̏нак, чу̀нак, чу́нак [1]

Значења:

  1. Покретни део ткачког разбоја којим се кроз потку провлачи конац или вуна. Беркасово Черевић[1]
  2. Део шиваће машине у коме је смештен калем с концем од којега постаје доња страна шава. Черевић[1]
  3. Лимена цев кроз коју из пећи или шпорета пролази дим у оџак. [1]

Примери:

  1. О̏нда ѝма̄ чу́нак. [2] Бачинци Лаћарак [1]
  2. Пла́тно се са чу̑нком тка̑. Томашевац [1]
  3. И̏ма чу̏нак што се тка̑, саш чу̏нком се тка̑. [3] [4] [5] Башаид Сусек Свилош Суботица Турија Равно Село Змајево Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Кумане Орловат Ловра Деска [1]
  4. А о̀ва̄ј чу̏нак је та̀ко ко у шпи̏ц. Дероње [1]
  5. Жѐне су тка̏ле на јѐдну стра̀ну, ни́су зна̏ле да вра̑те чу̏нак на дру̏гу стра̑ну. Лаћарак [1]
  6. У ту̑ да̏шчицу, у чу̀нак и̏ма о̀твор, изгле̑да ко це̑в на сре́ди, ти̑ је др̀жиш у̏ руку и про̀вла̄чиш ко̑нце зде̏сна на̏лево кроз о̀не ко̑нце што су зу̀те̄гнути од го́ре до до́ле. Јаша Томић Бегеч Шурјан Бока Неузина Јасеново Иванда [1]
  7. Морам да извадим чунак да променим конац. [2] Ченеј Бачинци [1]
  8. Па̏сте да не о̏бијете те̑ чу̀нкове, ви̏дим ја̑ ка̏ко ви̑ то̑ кља̏каво но̏сите. Јаша Томић Сремска Митровица Бегеч Шурјан Бока Неузина Иванда [1]


Синоними:

  1. игла [1]
  2. лула [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 320.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 428, 531.

Напомене

[уреди]