дивљака
дивљака
Именица
[уреди]дивљака, ж
Категорије: бот.об.
Облици:
Значења:
- Некултивисана воћка (јабука, крушка, трешња, лоза итд.) која слободно расте у природи. [1]
- Некалемљена воћка. [1]
- Vitis silvestris , дивља лоза. Суботица[1]
Примери:
- За сва̏ку [воћку] ка̑жемо дѝвљака, ко̀ја не̑ма, јел о̀на у̀ шуми не̑ма ро̏да, са̀мо ви̏диш да је вѝшњево др̏во. И ако бу̏де [вишње] у шу̏ми, то̑ је дѝвље др̏во, не̑ма ро̏да — ка̑жемо дѝвљака. [2] Буковац [1]
- Дѝвљака, сла̏бо та̑ и ро̀ди, та̑ ја̑ко ма̏ло ро̀ди. Суботица Ердевик Черевић [1]# Тако и ја намислим и посадим три сорте дивјаке: Липарија, Монтикула и Арамон. Ченеј [1]# Ову сам калемио на дивљаку. Јасеново Црвена Црква [1]
- Ту јабуку сам пелцово. [1]# Ка̀ламљено на дѝвјаку. [3] [4] Житиште Ђурђево [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 323.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 394.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).