Кад се сло̏ми то̀чак, по̀дмете се вла́ка. Вла́ка — ду̏гачко др̏во ко̀је је ве̑зано за ло́тру па по̀дметуто под осо̀вину. ЈазакЈаменаЛежимирВрдникКрушедолИђош[1]
↑ 1,01,11,2Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.