Пређи на садржај

руда

руда

Језици (1)
Референце
Страна категорија

Српски

руда (српски, lat. ruda)

Падеж Једнина Множина
Номинатив руда руде
Генитив руде руда
Датив руди рудама
Акузатив руду руде
Вокатив рудо руде
Инструментал рудом рудама
Локатив руди рудама

Именица

руда, ж

Руда злата

Категорије:

[7.1.] кол.


Слогови: ру-да,  мн. ру-де


Значења:

[1.] Руда је врста камена која садржи минерале са важним елементима, укључујући метале.
[1.1.] У санскрту наилазимо на именицу средњег рода दारु [1][2] (чита се) дару једно од значењa je метал у свом природном стању (метатезом слогова долази се до речи руда).
[2.] Дугачко дрво на колима уз које се упрежу коњи. [3]
[3.] Дугачко дрво на колима уз које се упрежу волови. [4] Сомбор, Сивац, Бачки Брестовац, Чуруг, Силбаш, Ченеј, Тител, Српски Крстур, Санад, Мокрин, Падеј, Иђош, Нови Бечеј, Конак, Маргита, Алибунар, Црепаја, Долово, Бела Црква, Делиблато, Баваниште, Омољица[3]
[4.] Два дугачка дрвета на колима уз која се упреже један коњ. [4] Кула, Омољица[3]
[5.] Исто. [4] Пачир, Меленци[3]
[6.] Дугачко дрво на плугу уз које се упрежу коњи. [5] Суботица, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Ковиљ[3]
[7.] Дрвена мотка којом се мех покреће ногом. [3]
[8.] Попречна дрвена шипка у орману на коју се каче вешалице са одећом. [3]
[9.] Дрвена мотка на направи за сушење коже у опанчарском занату. [3]
[10.] Попречна метална шипка која спаја седиште са корманом на мушком бициклу. [3]
[11.] Тесто (обично кисело), колач савијен у облику ваљка, ролне. [3]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] рудица [3]
[2.1.] летва [3]
[10.1.] штангла [3]
[11.1.] штрудла, роља [3]


Примери:

[1.1.] Реч рудник је проистекла од речи руда.
[1.2.] Бакарна руда у Бору је једно од највећих европских лежишта бакра.
[1.3.] Реч мед је коришћена за руду бакра све до половине двадесетог века када је преименована у бакар.
[1.4.] Јован Жујовић у првом делу своје Геологије Србије он је написао и следеће: „Сребровита руда нађена је у Бору. Бакарне се руде налазе у Кривељу, Бору, Бучју и Црном врху. Олово у Кривељу. Гвожђе (жељезо/ железо) у Бору, Злоту, Бучју и Брестовцу”.[6]
[1.5.] У близини варошице Рудна Глава која је добила име по руди у Србији у општини Мајданпек у Борском округу, налази се истоимени археолошки локалитет, центар раног праисторијског рударства, који се данас налази под заштитом Републике Србије, као археолошко налазиште од изузетног значаја. [7][8]
[2.1.] Ко̏ла се са̀стоје од ру́де ко̀ја се учѐља̄ва у ште̏л, а на вр̏ ру́де се о̀бесе ла̑нци ко̀ји се ме̏ћу ко̏њима на вра̑т. Ру́да се на̀лази у кра̏ковима. [4] Сот [3]
[2.2.] Та узбу́нили се ко̀њи од тра̏ктора, како та̑ј ни́је ваља́но те̏ро, се про̏пели, извр́нули ко̏ла и се по̏крјала два̑ то̀чка и ру́да. [4] [9] [10] [11] [5] [12] Јаша Томић, Јамена, Вашица, Моровић, Беркасово, Гибарац, Сремска Рача, Бачинци, Ердевик, Мартинци, Сусек, Лежимир, Свилош, Лаћарак, Сремска Митровица, Черевић, Кленак, Вогањ, Јарак, Јазак, Хртковци, Врдник, Платичево, Грабовци, Сремска Каменица, Буковац, Огар, Крушедол, Марадик, Прхово, Купиново, Карловчић, Бешка, Голубинци, Крчедин, Војка, Бољевци, Нови Сланкамен, Сурчин, Батајница, Белегиш, Суботица, Мартонош, Пачир, Сомбор, Бајша, Мол, Сивац, Стапар, Бачки Брестовац, Кула, Турија, Бачко Градиште, Лалић, Надаљ, Чуруг, Деспотово, Равно Село, Змајево, Вајска, Госпођинци, Силбаш, Жабаљ, Ченеј, Товаришево, Мошорин, Каћ, Руменка, Шајкаш, Бачка Паланка, Бегеч, Ковиљ, Гардиновци, Тител, Ђала, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Санад, Мокрин, Падеј, Иђош, Кикинда, Радојево, Ново Милошево, Српска Црња, Башаид, Нови Бечеј, Итебеј, Меленци, Житиште, Тараш, Елемир, Арадац, Ботош, Конак, Орловат, Маргита, Перлез, Добрица, Велико Средиште, Идвор, Вршац, Чента, Алибунар, Уљма, Избиште, Сефкерин, Црепаја, Јасеново, Долово, Бела Црква, Панчево, Делиблато, Баваниште, Омољица, Ковин, Ловра, Деска, Крашово [3]
[3.1.] Ку̏ка на ко̀ју до̀лази ла́нац на ру́ду, та̀козва̑ну ру́ду. О̀во зове́мо ру́да, као сли̏чно на̏ коли. [13] Ковиљ [3]
[4.1.] И во̀лела сам кад ме̏темо сла̀нину на ру́ду, на ру́ду от ко̑ла. Дероње [3]
[7.1.] Прѐтӣскаш о̀ну ру́ду, и о̀на̄ се ди̏же, у̀сиса ва̏здух и о̏нда пу̑шташ. [13] Инђија [3]
[8.1.] Бо̀гата је, ал бе́сна. Пу̏на ру́да о̀качени а̏љӣна, а фу̏рт ку̏ка како не̑ма шта̏ да обу́че. Бока, Јаша Томић, Шурјан, Неузина [3]
[9.1.] За сушење сечених говеђих кожа за ђонове користила је конструкција која се састоји из дугог дрвета „руде", ослоњеног једним крајем на зид а другим на две „пецке”. Полуосушена кожа, окретањем „руде” за цео круг, окретана је да се суши и са друге стране. [14] Панчево [3]
[10.1.] Та̑ не̑ма ни о̀браза ни срамо̀те; се̏ла на ру́ду, о̑н је во̏зи и та̀ко се пара̀дӣру по се̏лу. Шурјан, Кикинда, Јаша Томић, Бока, Неузина, [3]
[11.1.] Меси се као „патишпањ”, филује се пекмезом од кајсија, па се „уролује” у „руду” и сече на комаде (шните). [15] [3]
[11.2.] Ћу да ме̏тем да̀наске две̑ ру́де да се пѐчеду, јебо нѐ мож ви̏ше да ми ста̏не у пле̏к. Јаша Томић, Суботица, Каћ, Нови Сад, Ново Милошево, Шурјан, Бока, Неузина [3]
[11.3.] Имамо још две руде са сиром. [16] Мокрин [3]

Изрази:

[2.3.] трчати ко оме пред руду ("исто"; "Тр̀чи ко о̏ме пред ру́ду"). Јамена [3]
[2.4.] ударити срудом у брег ("доћи до несавладиве препреке, упасти у велику невољу"; "Уда̏ријо с ру́дом у бре̑г"). Вршац [3]
[2.5.] трчати ко ждребе пред руду ("исто"). [3]
[2.6.] Истрчати ко ждребе испред руде ("бити непромишљен, брзоплет"). Ново Милошево [3]
[2.7.] натицати се ко шише пред руду ("бити непромишљен, брзоплет"; "Натиче се ко шише пред руду"). Бегеч [3]
[2.8.] трчати ко ждребе испред руде ("бити непромишљен, брзоплет"; "Тр̀чиш ко ждре̑бе испред ру́де"). Вршац, Ново Милошево [3]
[3.2.] ле́ћи на ру́ду ("помирити се са нечим, прихватити нешто и против своје воље"). Вршац [3]
[6.1.] не легати на руду ("бити лењ, беспосличарити"). Ново Милошево [3]

Асоцијације:

[1.1.] рудник, рударство, лежиште, рудна жила, грумен

Изведене речи:

[1.1.] рудиште



Преводи

Референце

  1. ↑ Санскрт: [[1]]
  2. ↑ Санскрт први ступац: [[2]]
  3. ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 3,29 3,30 3,31 3,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  5. ↑ 5,0 5,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. ↑ https://www.biblioteka-bor.org.rs/2009/05/stogodisnjica/
  7. ↑ СК-САНУ Рудна Глава: [[3]]
  8. ↑ https://podaci.com/arheodoc/BiM%202014%20Rudna%20Glava,%20rudnik%20bakra.pdf
  9. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  10. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 72.
  11. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  12. ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 78.
  13. ↑ 13,0 13,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  14. ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 317.
  15. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 44.
  16. ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 191.

Сродни чланци са Википедије:

[1] руда
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=руда&oldid=714751”