крстина

крстина

крстина (српски, lat. krstina)[уреди]

Именица[уреди]

крстина, ж


Облици:

  1. кр̀стина, кр́стина [1]
  2. крстине [1]

Значења:

  1. Гомила унакрст наслаганих снопова (обично седамнаест или осамнаест, може и мање) жита. [2] [3] [4] [5] [6] Сомбор Мокрин Остојићево Црвена Црква[7]

Примери:

  1. У кр̀стине, оса̀мна̄јст сно̀по̄ва ѝде у јѐдну кр̀стину. Мартонош [7]
  2. Е̏, кад по̀косӣмо, о̏нда свла̑чимо, па де̏немо у кр̀стине, па гра̏бӣмо, па гра̀бље ви ну ку̏пӣмо, па о̏ндак тек иде́ мо ку̏ћи. [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] Арадац Бачинци Мартинци Нештин Сусек Лаћарак Свилош Суботица Пачир Бечеј Турија Надаљ Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ченеј Ђурђево Каћ Мошорин Вилово Футог Ковиљ Тител Ђала Банатско Аранђелово Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Тараш Меленци Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Иланџа Ковин Деска Иванда [7]
  3. Сло̀жили бисмо жи̏то у кр̀стине, а по̏сле би га во̀зили ку̏ћи. Бачинци [7]
  4. Саде̏немо у кр́стине и о̏ндак то̏ сто́ји ма̏ло да се укалу̏пи. Вршац [7]
  5. У кр̀штине ме ува́тило — Бо̀лу и кр̀штине (Ф — ЈТ Бк). [15] [16] Перлез [7]
  6. Осе̏ћам да ме кр̏ста бо́лу. Кршти̏не ме бо́лу. Вршац [7]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  3. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
  4. Јован Ердељановић, Срби у Банату. Део 1, Насеља и становништво, Нови Сад (Матица српска), 1986, 385 стр, стр. 381.
  5. Жито. 1988, 208 стр, стр. 134, 139.
  6. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 32.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 7,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  8. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  9. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  10. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  11. Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2003, 113 стр.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 230, 383.
  13. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 49.
  14. Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
  15. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 383.
  16. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 66, 342.

Напомене[уреди]