ة

Такође погледајте: ه‎ [U+0647 ARABIC LETTER HEH], ھ‎ [U+06BE ARABIC LETTER HEH DOACHASHMEE], ۀ‎ [U+06C0 ARABIC LETTER HEH WITH YEH ABOVE], и ہ‎ [U+06C1 ARABIC LETTER HEH GOAL]

ة U+0629, ة ARABIC LETTER TEH MARBUTA ← ب [U+0628] Arabic ت → [U+062A]

ﺓ U+FE93, ﺓ ARABIC LETTER TEH MARBUTA ISOLATED FORM ← ﺒ [U+FE92] Arabic Presentation Forms-B ﺔ → [U+FE94]

ﺔ U+FE94, ﺔ ARABIC LETTER TEH MARBUTA FINAL FORM ← ﺓ [U+FE93] Arabic Presentation Forms-B ﺕ → [U+FE95]

Знак	ة
Име у Уникод систему	ARABIC LETTER TEH MARBUTA
Арапски	U+0629

Арапски

Слово

تاء مربوطة‎‎ - „женско Т“

1. ة‎‎ () (tāʾ marbūṭa) је варијанта слова ت‎‎ (t) (tāʾ), која се користи само на крају речи.

Облици

Самостални облик	Крајњи облик
ة	ـة

Види још

• Википедијин чланак о арапском алфабету
• (Слова арапског писма) ا‎‎,‎ ب‎‎,‎ ت‎‎,‎ ث‎‎,‎ ج‎‎,‎ ح‎‎,‎ خ‎‎,‎ د‎‎,‎ ذ‎‎,‎ ر‎‎,‎ ز‎‎,‎ س‎‎,‎ ش‎‎,‎ ص‎‎,‎ ض‎‎,‎ ط‎‎,‎ ظ‎‎,‎ ع‎‎,‎ غ‎‎,‎ ف‎‎,‎ ق‎‎,‎ ك‎‎,‎ ل‎‎,‎ م‎‎,‎ ن‎‎,‎ و‎‎,‎ ه‎‎,‎ ء‎‎,‎ ي‎‎ ^[edit]

Употреба

• Углавном се јавља у граматичком облику речи женског рода. Увек следи фатху ـَ‎‎ (-a) („a“), и у паузалном говору нема глас у савременом арапском језику, а /t/ се додаје у генитивној вези إضافة „iḍāfa“), и мења се у обично ت‎‎ (t) (tāʾ), када му се дода суфикс, нпр. غُرْفَةٌ ḡurfa („соба“) -> غرفتي (ḡurfatī) („моја соба“):
• غرفة се додаје ة, које постаје ت и спаја се са ـي, чиме настаје غرفتي.

• Када се у речи мења кроз падеже у класичном језику, или у формалном MSA (књижевном арапском језику), непаузално ة‎‎ () се изговара као /t/ (којем претходи углавном изостављена fatḥa „a“), на коме се налази крајњи вокал -u/un, -i/-in, -a/an, нпр. لُغَةٌ‎‎ (luḡatun) - "luḡa" (паузални неформални облик), "luḡatun" формални, непаузални изговор (неодређени номинатив).

Одређен облик	Неодређен облик	Падеж
اللُّغَةُ	لُغَةٌ	Номинатив
اللُّغَةِ	لُغَةٍ	Генитив
اللُّغَةَ	لُغَةً	Акузатив

• Прилози који у себи имају tāʾ marbūṭa не додају alif (ا‎‎) са fatḥatān (ознака за неодређени акузатив), fatḥatān се додаје директно на tāʾ marbūṭa, па се „женско Т“ изговара са завршетком „-an“, нпр. عادةً‎‎ (ʿādatan) „углавном“.
• У неформалнијој ортографији, ة‎‎ () се замењује словом ه‎‎ (h) (hāʾ) са истим изговором, нарочито у Египту и Судану.
• Позајмљенице које у себи садрже tāʾ marbūṭa, транскрибују се углавном са завршетком на „a“ и „e“, а ређе са „ah“ и „at“.