Такође погледајте:ه [U+0647 ARABIC LETTER HEH], ھ [U+06BE ARABIC LETTER HEH DOACHASHMEE], ۀ [U+06C0 ARABIC LETTER HEH WITH YEH ABOVE], иہ [U+06C1 ARABIC LETTER HEH GOAL]
Углавном се јавља у граматичком облику речи женског рода. Увек следи фатхуـَ(-a) („a“), и у паузалном говору нема глас у савременом арапском језику, а /t/ се додаје у генитивној вези إضافة „iḍāfa“), и мења се у обично ت(t) (tāʾ), када му се дода суфикс, нпр. غُرْفَةٌḡurfa („соба“) -> غرفتي (ḡurfatī) („моја соба“):
غرفة се додаје ة, које постаје ت и спаја се са ـي, чиме настаје غرفتي.
Када се у речи мења кроз падеже у класичном језику, или у формалном MSA (књижевном арапском језику), непаузално ة се изговара као /t/ (којем претходи углавном изостављена fatḥa „a“), на коме се налази крајњи вокал -u/un, -i/-in, -a/an, нпр. لُغَةٌ(luḡatun) - "luḡa" (паузални неформални облик), "luḡatun" формални, непаузални изговор (неодређени номинатив).
Одређен облик
Неодређен облик
Падеж
اللُّغَةُ
لُغَةٌ
Номинатив
اللُّغَةِ
لُغَةٍ
Генитив
اللُّغَةَ
لُغَةً
Акузатив
Прилози који у себи имају tāʾ marbūṭa не додају alif (ا) са fatḥatān (ознака за неодређени акузатив), fatḥatān се додаје директно на tāʾ marbūṭa, па се „женско Т“ изговара са завршетком „-an“, нпр. عادةً(ʿādatan) „углавном“.
У неформалнијој ортографији, ة се замењује словом ه(h) (hāʾ) са истим изговором, нарочито у Египту и Судану.
Позајмљенице које у себи садрже tāʾ marbūṭa, транскрибују се углавном са завршетком на „a“ и „e“, а ређе са „ah“ и „at“.
