始

始 U+59CB, 始 CJK UNIFIED IDEOGRAPH-59CB ← 姊 [U+59CA] ЦЈК јединствени идеограми 姌 → [U+59CC]

међународно

Редослед писања

Han character

始 (Kangxi radical 38, 女+5, 8 strokes, cangjie input 女戈口 (VIR), четири-угла 4346₀, composition ⿰女台)

Derived characters

• 𡤔, 𪦲, 𦰯, 𠝔, 𤯯, 㗠, 𡤓

Further reading

• KangXi: page 258, карактер 16
• Dai Kanwa Jiten: карактер 6166
• Dae Jaweon: страна 523, карактер 22
• Hanyu Da Zidian: том 2, страна 1041, карактер 12
• Unihan data за U+59CB

---

Кинески

трад.		始
једн. #		始
алтернативне форме		兘 乨 𠃭 𠙉

Glyph origin

Знакови у истом фонетском низу (台) (Zhengzhang, 2003)
	Стари Кинески
胎
台
邰
鮐
孡
苔
抬
駘
炱
菭
跆
殆
怠
迨
紿
詒
軩
咍
佁
枲
辝
鈶
笞
齝
眙
治
始
怡
貽
飴
瓵
珆

Phono-semantic compound (形聲／形声 (xíngshēng)) : semantic 女 (“woman”) + phonetic 台.

Pronunciation

• Мандарин

  (Пинјин): shǐ (shi³)

  (Zhuyin): ㄕˇ

• Кантонски (Jyutping): ci²
• Hakka (Sixian, PFS): chhṳ́ / sṳ́
• Min Bei (KCR): sǐ
• Min Dong (BUC): sṳ̄ / sé̤ṳ
• Min Nan

  (Hokkien, POJ): sí

  (Teochew, Peng'im): si²

• Wu (Wiktionary): sr (T2)

---

• Мандарин
  • (Standard Chinese)⁺
    • Пинјин: shǐ
    • Zhuyin: ㄕˇ
    • Gwoyeu Romatzyh: shyy
    • Tongyong Pinyin: shǐh
    • Wade–Giles: shih3
    • Sinological МФА ^(key): /ʂʐ̩²¹⁴/
• Кантонски
  • (Стандард Кантонски, Guangzhou)⁺
    • Jyutping: ci²
    • Yale: chí
    • Cantonese Pinyin: tsi²
    • Guangdong Romanization: qi²
    • Sinological МФА ^(key): /t͡sʰiː³⁵/
• Hakka
  • (Sixian, incl. Miaoli and Meinong)
    • Pha̍k-fa-sṳ: chhṳ́ / sṳ́
    • Hakka Romanization System: cii` / sii`
    • Hagfa Pinyim: ci³ / si³
    • IPA: /t͡sʰɨ³¹/, /sɨ³¹/
• Min Bei
  • (Jian'ou)
    • Kienning Colloquial Romanized: sǐ
    • Sinological МФА ^(key): /si²¹/
• Min Dong
  • (Fuzhou)
    • Bàng-uâ-cê: sṳ̄ / sé̤ṳ
    • Sinological IPA ^(key): /sy³³/, /søy²¹³/

Нота:

• sṳ̄ - vernacular;
• sé̤ṳ - literary.

Мин Нан

• (Hokkien)
  • Pe̍h-ōe-jī: sí
  • Tâi-lô: sí
  • Phofsit Daibuun: sie
  • МФА (Xiamen): /ɕi⁵³/
  • МФА (Quanzhou): /ɕi⁵⁵⁴/
  • МФА (Zhangzhou): /ɕi⁵³/
  • МФА (Taipei): /ɕi⁵³/
  • МФА (Kaohsiung): /ɕi⁴¹/
• (Teochew)
  • Peng'im: si²
  • Pe̍h-ōe-jī-like: sí
  • Sinological IPA ^(key): /si⁵²/

Wu

• (Shanghainese)
  • Wiktionary: sr (T2)
  • Sinological IPA ^(key): /sz̩³⁴/

Definitions

始

1. beginning; start
2. to begin; to start
3. initial; first
4. then; only then; only after

   Синоними: 才

   • 千呼萬喚始出來，猶抱琵琶半遮面。 [Classical Chinese, trad.]
     千呼万唤始出来，犹抱琵琶半遮面。 [Classical Chinese, simp.]

     From: 白居易, 《琵琶行》 (translated by Betty Tseng)

     Qiānhūwànhuàn shǐ chūlái, yóu bào pípá bàn zhē miàn. [Pinyin]

     It was after many invitations, call after call, before she showed herself. Even then, she held her pipa close and revealed only half of her countenance.

Antonyms

• n 終／终

Descendants

Sino-Xenic (始):

• Japanese: 始(し) (shi)
• Korean: 시 (始, si)
• Vietnamese: thuỷ (始)

Compounds

Изведени термини од 始

• 一元復始／一元复始
• 七始
• 下車之始／下车之始
• 下車伊始／下车伊始
• 乃始
• 伊始
• 倡始
• 元始
• 元始天尊
• 先從隗始／先从隗始
• 全始全終／全始全终
• 初始
• 創始／创始
• 千里之行，始於足下／千里之行，始于足下
• 原始
• 原始主義／原始主义
• 原始人
• 原始佛教
• 原始反終／原始反终
• 原始林
• 原始社會／原始社会
• 原始程式
• 原始藝術／原始艺术
• 原始要終／原始要终
• 原始見終／原始见终
• 厲精更始／厉精更始
• 古始
• 周而復始／周而复始
• 善始令終／善始令终
• 善始善終／善始善终
• 四始

• 報本反始／报本反始
• 太始
• 始亂終棄／始乱终弃
• 始作俑者
• 始創／始创
• 始基
• 始料不及
• 始料未及
• 始末
• 始業式／始业式
• 始生魄
• 始祖
• 始祖鳥／始祖鸟
• 始終／始终
• 始終不易／始终不易
• 始終不渝／始终不渝
• 始終如一／始终如一
• 始終若一／始终若一
• 始願／始愿
• 建始
• 從始至終／从始至终
• 慎始
• 慎始敬終／慎始敬终
• 慎終如始／慎终如始
• 慎終若始／慎终若始
• 才始
• 旬始
• 曆始／历始
• 更始
• 有始有卒

• 有始有終／有始有终
• 有始無終／有始无终
• 未始
• 本始
• 正始之音
• 正始文學／正始文学
• 正始玄風／正始玄风
• 正始體／正始体
• 泰始
• 渝始
• 無始無終／无始无终
• 無始無邊／无始无边
• 甘始
• 福為禍始／福为祸始
• 秦始皇
• 秦始皇陵
• 終始／终始
• 終始不渝／终始不渝
• 終始如一／终始如一
• 終而復始／终而复始
• 經始／经始
• 肇始
• 自始至終／自始至终
• 與民更始／与民更始
• 託始／托始
• 請自隗始／请自隗始
• 貫徹始終／贯彻始终
• 起始
• 開始／开始 (kāishǐ)
• 齠始／龆始

---

Јапански

Kanji

1. to begin; to start

Readings

• Go-on: し (shi, Jōyō)
• Kan-on: し (shi, Jōyō)
• Kun: はじめる (hajimeru, 始める, Jōyō); はじめ (hajime, 始め); はじまる (hajimaru, 始まる, Jōyō)
• Nanori: とも (tomo); はじめ (hajime); はる (haru); もと (moto)

Compounds

• 始(はじめ)値(ね) (hajimene)
• 書(ふみ)始(はじめ) (fumihajime)
• 講(こう)書(しょ)始(はじめ) (kōshohajime)
• 布(ほう)衣(い)始(はじめ) (hōihajime)

 

Etymology

Kanji in this term
始
し Степен: 3
on’yomi

From Middle Chinese 始.

Affix

始(し) (shi) 

1. beginning; start
2. initial; first

Derived terms

• 始期(しき) (shiki)
• 始(し)業(ぎょう) (shigyō)
• 始(し)原(げん) (shigen)
• 始(し)終(じゅう) (shijū)
• 始祖(しそ) (shiso)
• 始(し)端(たん) (shitan)
• 始(し)点(てん) (shiten)
• 始(し)電(でん) (shiden)
• 始(し)動(どう) (shidō)
• 始(し)発(はつ) (shihatsu)
• 始(し)末(まつ) (shimatsu)
• 開(かい)始(し) (kaishi)
• 起始(きし) (kishi)
• 原(げん)始(し) (genshi)
• 元(げん)始(し) (genshi)
• 更(こう)始(し) (kōshi)
• 終(しゅう)始(し) (shūshi)
• 創(そう)始(し) (sōshi)
• 年(ねん)始(し) (nenshi)
• 無始(むし) (mushi)
• 始(し)球式(きゅうしき) (shikyūshiki)
• 始(し)新世(しんせい) (shishinsei)
• 始(し)生代(せいだい) (shiseidai)
• 始(し)端(たん)部(ぶ) (shitanbu)
• 始(し)発駅(はつえき) (shihatsueki)
• 始(し)末書(まつしょ) (shimatsusho)
• 始(し)末(まつ)屋(や) (shimatsuya)

 

See also

• 初(しょ) (sho)

---

Корејски

Etymology

From Middle Chinese 始. Шаблон:hanja-sinjeung

Pronunciation

• (SK Standard/Seoul) IPA^(key): [ɕʰi]
• Phonetic hangul: [시]

Hanja

Wikisource

1. Hanja form^? of 시 (“beginning; start”).
2. Hanja form^? of 시 (“initial; first”).

Compounds

Compounds

• 시말 (始末, simal)
• 시작 (始作, sijak)
• 시조 (始祖, sijo)
• 시종 (始終, sijong)
• 개시 (開始, gaesi)
• 본시 (本始, bonsi)
• 연시 (年始, yeonsi)
• 원시 (原始, wonsi)
• 조시 (肇始, josi)
• 종시 (終始, jongsi)
• 창시 (創始, changsi)
• 시조조 (始祖鳥, sijojo)

References

• 국제퇴계학회 대구경북지부 (國際退溪學會 大邱慶北支部) (2007). Digital Hanja Dictionary, 전자사전／電子字典. [1]

---

Вијетнамски

Han character

始: Hán Việt readings: thủy-tdcntd;gdhn;genibrel/thuỷ-tdcntd;gdhn;genibrel, thỉ-gdhn;bonet;genibrel (詩(thi)止(chỉ)切(thiết))
始: Nôm readings: thỉ-bonet;taberd, thủy-tdcntd/thuỷ-tdcntd, thũy/thuỹ

1. Hán tự form of thuỷ/thủy, “beginning; start; initial”

Compounds

Compounds

• 始終 (thủy chung/thuỷ chung)
• 始祖 (thủy tổ/thuỷ tổ)
• 終始 (chung thủy/chung thuỷ)
• 開始 (khai thủy/khai thuỷ)
• 起始 (khởi thủy/khởi thuỷ)
• 原始 (nguyên thủy/nguyên thuỷ)

---

始 (кинески)

Објашњење.

Изговор:

пинјин: транскрипција  

Аудио:

noicon

(датотека)

Шаблон:zh-cir

Радикал:

女 038_.... Шаблон:HanC

Значења:

...

Примери:

1. ...
   1. ...
      1. ...
         1. ... ...

Навигатор

7 ...	... 2	... 9
... 4	... [[]] ...	... 5
8 ...	... 3	... 6

[[Категорија::Мнемоника]]

Синоними:

...

Хомофони:

...

Хомографи:

...

ХСК ниво:

...

Асоцијације:

...

Изведене речи:

...

Сродни чланци са Википедије:

始

Проширени садржај

Преводи Амхарски: [1] am ☞am Арапски: [1] ar ☞ar Африканс: [1] af ☞af Бугарски: [1] bg ☞bg Дански: [1] da ☞da Енглески: [1] en ☞en Француски: [1] fr ☞fr Грузијски: [1] ka ☞ka Грчки: [1] el ☞el Хебрејски: [1] he ☞he Хинди: [1] hi ☞hi Италијански: [1] it ☞it Јапански: [1] ja ☞ja Канада: [1] kn ☞kn Кмерски: [1] km ☞km Корејски: [1] ko ☞ko Малгашки: [1] mg ☞mg Мађарски: [1] hu ☞hu Немачки: [1] de ☞de Непалски: [1] ne ☞ne Норвешки: [1] no ☞no Португалски: [1] pt ☞pt Руски: [1] ru ☞ru Српски: [1] sr ☞sr Тамилски: [1] ta ☞ta Украјински: [1] uk ☞uk Шведски: [1] sv ☞sv Шпански: [1] es ☞es

Претходна Страна Наредна

• ... ...

Листа 女: 始

• ⼥ 000 奴 001 奵 002 奶 003 奷 004 奸 005 她 006 奺 007 奻 008 奼 009 好 010 奾 011 奿 012 妀 013 妁 014 如 015 妃 016 妄 017 妅 018 妆 019 妇 020 妈 021 妉 022 妊 023 妋 024 妌 025 妍 026 妎 027 妏 028 妐 029 妑 030 妒 031 妓 032 妔 032 妕 033 妖 034 妗 035 妘 036 妙 037 妚 038 妛 039 妜 040 妝 041 妞 042 妟 043 妠 044 妡 045 妢 046 妣 047 妤 048 妥 049 妦 050 妧 051 妨 052 妩 053 妪 054 妫 055 妬 056 妭 057 妮 058 妯 059 妰 060 妱 061 妲 062 妳 063 妴 064 妵 065 妶 066 妷 067 妸 068 妹 069 妺 070 妻 071 妼 072 妽 073 妾 074 妿 075 姀 076 姁 077 姂 078 姃 079 姄 080 姅 081 姆 082 姇 083 姈 084 姉 085 姊 086 始 087 姌 088 姍 089 姎 090 姏 091 姐 092 姑 093 姒 094 姓 095 委 096 姕 097 姖 098 姗 099 姘 100 姙 101 姚 102 姛 103 姜 104 姝 105 姞 106 姟 107 姠 108 姡 109 姢 110 姣 111 姤 112 姥 113 姦 114 姧 115 姨 116 姩 117 姪 118 姫 119 姬 120 姭 121 姮 122 姯 123 姰 124 姱 125 姲 126 姳 127 姴 128 姵 129 姶 130 姷 131 姸 132 姹 133 姺 134 姻 135 姼 136 姽 137 姾 138 姿 139 娀 140 威 141 娂 142 娃 143 娄 144 娅 145 娆 146 娇 147 娈 148 娉 149 娊 150 娋 151 娌 152 娍 153 娎 154 娏 155 娐 156 娑 157 娒 158 娓 159 娔 160 娕 161 娖 162 娗 163 娘 164 娙 165 娚 166 娛 167 娜 168 娝 169 娞 170 娟 171 娠 172 娡 173 娢 174 娣 175 娤 176 娥 177 娦 178 娧 179 娨 180 娩 181 娪 182 娫 183 娬 184 娭 185 娮 186 娯 187 娰 188 娱 189 娲 190 娳 191 娴 192 娵 193 娶 194 娷 195 娸 196 娹 197 娺 198 娻 199 娼 200 娽 201 娾 202 娿 203 婀 204 婁 205 婂 206 婃 207 婄 208 婅 209 婆 210 婇 211 婈 212 婉 213 婊 214 婋 215 婌 216 婍 217 婎 218 婏 219 婐 220 婑 221 婒 222 婓 223 婔 224 婕 225 婖 226 婗 227 婘 228 婙 229 婚 230 婛 231 婜 232 婝 233 婞 234 婟 235 婠 236 婡 237 婢 238 婣 239 婤 240 婥 241 婦 242 婧 243 婨 244 婩 245 婪 246 婫 247 婬 248 婭 249 婮 250 婯 251 婰 252 婱 253 婲 254 婳 255 婴 256 婵 257 婶 258 婷 259 婸 260 婹 261 婺 262 婻 263 婼 264 婽 265 婾 266 婿 267 媀 268 媁 269 媂 270 媃 271 媄 272 媅 273 媆 274 媇 275 媈 276 媉 277 媊 278 媋 279 媌 280 媍 281 媎 282 媏 283 媐 284 媑 285 媒 286 媓 287 媔 288 媕 289 媖 290 媗 291 媘 292 媙 293 媚 294 媛 295 媜 296 媝 297 媞 298 媟 299 媠 300 媡 301 媢 302 媣 303 媤 304 媥 305 媦 306 媧 307 媨 308 媩 309 媪 310 媫 311 媬 312 媭 313 媮 314 媯 315 媰 316 媱 317 媲 318 媳 319 媴 320 媵 321 媶 322 媷 323 媸 324 媹 325 媺 326 媻 327 媼 328 媽 329 媾 330 媿 331 嫀 332 嫁 333 嫂 334 嫃 335 嫄 336 嫅 337 嫆 338 嫇 339 嫈 340 嫉 341 嫊 342 嫋 343 嫌 344 嫍 345 嫎 346 嫏 347 嫐 348 嫑 349 嫒 350 嫓 351 嫔 352 嫕 353 嫖 354 嫗 355 嫘 356 嫙 357 嫚 358 嫛 359 嫜 360 嫝 361 嫞 362 嫟 363 嫠 364 嫡 365 嫢 366 嫣 367 嫤 368 嫥 369 嫦 370 嫧 371 嫨 372 嫩 373 嫪 374 嫫 375 嫬 376 嫭 377 嫮 378 嫯 379 嫰 380 嫱 381 嫲 382 嫳 383 嫴 384 嫵 385 嫶 386 嫷 387 嫸 388 嫹 389 嫺 390 嫻 391 嫼 392 嫽 393 嫾 394 嫿 395 嬀 396 嬁 397 嬂 398 嬃 399 嬄 400 嬅 401 嬆 402 嬇 403 嬈 404 嬉 405 嬊 406 嬋 407 嬌 408 嬍 409 嬎 410 嬏 411 嬐 412 嬑 413 嬒 414 嬓 415 嬔 416 嬕 417 嬖 418 嬗 419 嬘 420 嬙 421 嬚 422 嬛 423 嬜 424 嬝 425 嬞 426 嬟 427 嬠 428 嬡 429 嬢 430 嬣 431 嬤 432 嬥 433 嬦 434 嬧 435 嬨 436 嬩 437 嬪 438 嬫 439 嬬 440 嬭 441 嬮 442 嬯 443 嬰 444 嬱 445 嬲 446 嬳 447 嬴 448 嬵 449 嬶 450 嬷 451 嬸 452 嬹 453 嬺 454 嬻 455 嬼 456 嬽 457 嬾 458 嬿 459 孀 460 孁 461 孂 462 孃 463 孄 464 孅 465 孆 466 孇 467 孈 468 孉 469 孊 470 孋 471 孌 472 孍 473 孎 474 孏 475