les

Извор: Викиречник

les

les (српски, ћир. лес)[уреди]

Именица[уреди]

les, м

Категорије: кол.риб.


Облици:

  1. lȇs Иланџа [1]
  2. lȇs Орловат Иланџа Избиште [1]
  3. lȇs [1]
  4. lȇs Бегеч Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител [2] [1]

Значења:

  1. Žuta zemlja. [1]
  2. Nadzemni deo krompira, paradajza i dr. biljaka. [1]

Примери:

  1. Lȅs je òbič no od dvȇ dàske i slȗži kad se ìstōva ra da se bȑže istòva ri; dȉgneš jèdnu dȁsku i kùruz pròpad ne nȁ ze mlju. [3] Војка Лединци Крчедин Сурдук Белегиш Голубинци Батајница Прхово Грабовци Огар Карловчић Купиново Вајска Перлез Идвор Орловат Ботош Конак Добрица Црепаја Алибунар Уљма Долово [1]
  2. Ìzīđu mlȁđi prid starèšinu (tȏg što je ȕmro) i bȃcu žȉta na lȇs (samàricu), priko zàklopca. [4] Башаид [1]

Синоними:

  1. patos [5] [1]
  2. lesica [1]
  3. glavčina [6] Ковиљ [1]
  4. sanduk [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82.
  5. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 46.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]