лес

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

лес

лес (српски, lat. les)[уреди]

Именица[уреди]

лес, м

Категорије: кол.риб.


Облици:

  1. ле̑с Иланџа [1]
  2. ле̑с Орловат Иланџа Избиште [1]
  3. ле̑с [1]
  4. ле̑с Бегеч Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител [2] [1]

Значења:

  1. Жута земља. [1]
  2. Надземни део кромпира, парадајза и др. биљака. [1]

Примери:

  1. Ле̏с је о̀бич но од две̑ да̀ске и слу̑жи кад се ѝсто̄ва ра да се бр̏же исто̀ва ри; ди̏гнеш јѐдну да̏ску и ку̀руз про̀пад не на̏ зе мљу. [3] Војка Лединци Крчедин Сурдук Белегиш Голубинци Батајница Прхово Грабовци Огар Карловчић Купиново Вајска Перлез Идвор Орловат Ботош Конак Добрица Црепаја Алибунар Уљма Долово [1]
  2. Ѝзӣђу мла̏ђи прид старѐшину (то̑г што је у̏мро) и ба̑цу жи̏та на ле̑с (сама̀рицу), прико за̀клопца. [4] Башаид [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82.
  5. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 46.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]