حَشَرَ

Скупљање печурака представља врло уносан и занимљив посао

Глаголски вид
свршени	несвршени
حَشَرَ	يَحْشُرُ

Корен: ح ش ر*

Изговор:

DIN: ḥašara  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. скупити
2. сабрати
3. сјединити
4. саставити
5. нагурати

Примери:

.حَشَرْتُ كَثِيرُ مِنْ الشٌُعَيْبَاتِ مِنْ أَجْلِ حَارِقَةِ النَّارِ

Скупио сам пуно гранчица да бих запалио ватру.

Синоними:

• جَمَعَ - скупити, сабрати, сјединити
• ضَمَّ - скупити, сјединити, саставити
• كَوَّمَ - скупити
• رَاكَمَ - скупити
• إِلْتَقَطَ - сабрати
• لَمَّ - сабрати
• جَنَى - сабрати
• وَحَّدَ - сјединити
• وَصَلَ - сјединити, саставити
• أَدْمَجَ - сјединити
• أَلْحَقَ - саставити
• قَرَنَ - саставити
• رَبَطَ - саставити

Супротне речи:

• وَزَّعَ - растурити
• نَشَرَ - растурити
• شَتَّتَ - растурити, раштркати
• بَدَّدَ - растурити
• بَذَّرَ - растурити
• هَدَمَ - растурити
• فَصَلَ - раставити
• فَرَّقَ - раставити
• حَلَّ - раставити
• فَكَّ - раставити
• فَتَّتَ - раштркати

Изреке и пословице:

.أَتْعَسُ جَانِبِ الحَيَاةِ آلَانَ هُوَ أَنَّ عِلْمَ يَحْشُرُ المَعْرِفَةَ أَسْرَعُ مِنْ مُجْتَمَعُ يَحْشُرُ الحِكْمَةَ

Најтужнији аспект живота тренутно јесте то што наука брже сакупља знање него што друштво сакупља мудрост. -Исак Асимов

Асоцијације:

• مَجْمُوعَةٌ - збирка, колекција
• جَمْعٌ - слагање
• زُمْرَةٌ - скупина

Изведене речи:

• حَاشِرٌ - скупљач, убирач
• حَشْرٌ - састанак, збор, скуп
• مَحْشَرٌ - састајалиште. збориште; мноштво, гомила

Сродни чланци са Википедије:

حَشَرَ

Преводи

Енглески: [1] gather ☞en Италијански: [1] raccogliere ☞it Немачки: [1] sammeln ☞de Шпански: [1] reunir ☞es Француски: [1] rassembler ☞fr Фински: [1] kerätä ☞fi Грчки: [1] συγκεντρωθούν ☞el

Руски: [1] собирать ☞ru Португалски: [1] reunir ☞pt Македонски: [1] соберат ☞mk Српски: [1] скупити ☞sr Мађарски: [1] gyűjt ☞hu Бугарски: [1] събирам ☞bg Кинески: [1] 收集 ☞zh

Конјугација глагола حَشَرَ (ḥašara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاشِرٌ (ḥāširun) (ḥāširun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْشُورٌ (maḥšūrun) (maḥšūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَشَرْتُ (ḥašartu) (ḥašartu)	حَشَرْتَ (ḥašarta) (ḥašarta)	حَشَرَ (ḥašara)		حَشَرْتُمَا (ḥašartumā) (ḥašartumā)	حَشَرَا (ḥašarā) (ḥašarā)		حَشَرْنَا (ḥašarnā) (ḥašarnā)	حَشَرْتُمْ (ḥašartum) (ḥašartum)	حَشَرُوا (ḥašarū) (ḥašarū)
	f		حَشَرْتِ (ḥašarti) (ḥašarti)	حَشَرَتْ (ḥašarat) (ḥašarat)			حَشَرَتَا (ḥašaratā) (ḥašaratā)			حَشَرْتُنَّ (ḥašartunna) (ḥašartunna)	حَشَرْنَ (ḥašarna) (ḥašarna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْشُرُ (ʾaḥšuru) (ʾaḥšuru)	تَحْشُرُ (taḥšuru) (taḥšuru)	يَحْشُرُ (yaḥšuru) (yaḥšuru)		تَحْشُرَانِ (taḥšurāni) (taḥšurāni)	يَحْشُرَانِ (yaḥšurāni) (yaḥšurāni)		نَحْشُرُ (naḥšuru) (naḥšuru)	تَحْشُرُونَ (taḥšurūna) (taḥšurūna)	يَحْشُرُونَ (yaḥšurūna) (yaḥšurūna)
	f		تَحْشُرِينَ (taḥšurīna) (taḥšurīna)	تَحْشُرُ (taḥšuru) (taḥšuru)			تَحْشُرَانِ (taḥšurāni) (taḥšurāni)			تَحْشُرْنَ (taḥšurna) (taḥšurna)	يَحْشُرْنَ (yaḥšurna) (yaḥšurna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْشُرَ (ʾaḥšura) (ʾaḥšura)	تَحْشُرَ (taḥšura) (taḥšura)	يَحْشُرَ (yaḥšura) (yaḥšura)		تَحْشُرَا (taḥšurā) (taḥšurā)	يَحْشُرَا (yaḥšurā) (yaḥšurā)		نَحْشُرَ (naḥšura) (naḥšura)	تَحْشُرُوا (taḥšurū) (taḥšurū)	يَحْشُرُوا (yaḥšurū) (yaḥšurū)
	f		تَحْشُرِي (taḥšurī) (taḥšurī)	تَحْشُرَ (taḥšura) (taḥšura)			تَحْشُرَا (taḥšurā) (taḥšurā)			تَحْشُرْنَ (taḥšurna) (taḥšurna)	يَحْشُرْنَ (yaḥšurna) (yaḥšurna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْشُرْ (ʾaḥšur) (ʾaḥšur)	تَحْشُرْ (taḥšur) (taḥšur)	يَحْشُرْ (yaḥšur) (yaḥšur)		تَحْشُرَا (taḥšurā) (taḥšurā)	يَحْشُرَا (yaḥšurā) (yaḥšurā)		نَحْشُرْ (naḥšur) (naḥšur)	تَحْشُرُوا (taḥšurū) (taḥšurū)	يَحْشُرُوا (yaḥšurū) (yaḥšurū)
	f		تَحْشُرِي (taḥšurī) (taḥšurī)	تَحْشُرْ (taḥšur) (taḥšur)			تَحْشُرَا (taḥšurā) (taḥšurā)			تَحْشُرْنَ (taḥšurna) (taḥšurna)	يَحْشُرْنَ (yaḥšurna) (yaḥšurna)
императив الأمر	m		اُحْشُرْ (uḥšur) (uḥšur)			اُحْشُرَا (uḥšurā) (uḥšurā)				اُحْشُرُوا (uḥšurū) (uḥšurū)
	f		اُحْشُرِي (uḥšurī) (uḥšurī)							اُحْشُرْنَ (uḥšurna) (uḥšurna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُشِرْتُ (ḥuširtu) (ḥuširtu)	حُشِرْتَ (ḥuširta) (ḥuširta)	حُشِرَ (ḥušira)		حُشِرْتُمَا (ḥuširtumā) (ḥuširtumā)	حُشِرَا (ḥuširā) (ḥuširā)		حُشِرْنَا (ḥuširnā) (ḥuširnā)	حُشِرْتُمْ (ḥuširtum) (ḥuširtum)	حُشِرُوا (ḥuširū) (ḥuširū)
	f		حُشِرْتِ (ḥuširti) (ḥuširti)	حُشِرَتْ (ḥuširat) (ḥuširat)			حُشِرَتَا (ḥuširatā) (ḥuširatā)			حُشِرْتُنَّ (ḥuširtunna) (ḥuširtunna)	حُشِرْنَ (ḥuširna) (ḥuširna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْشَرُ (ʾuḥšaru) (ʾuḥšaru)	تُحْشَرُ (tuḥšaru) (tuḥšaru)	يُحْشَرُ (yuḥšaru) (yuḥšaru)		تُحْشَرَانِ (tuḥšarāni) (tuḥšarāni)	يُحْشَرَانِ (yuḥšarāni) (yuḥšarāni)		نُحْشَرُ (nuḥšaru) (nuḥšaru)	تُحْشَرُونَ (tuḥšarūna) (tuḥšarūna)	يُحْشَرُونَ (yuḥšarūna) (yuḥšarūna)
	f		تُحْشَرِينَ (tuḥšarīna) (tuḥšarīna)	تُحْشَرُ (tuḥšaru) (tuḥšaru)			تُحْشَرَانِ (tuḥšarāni) (tuḥšarāni)			تُحْشَرْنَ (tuḥšarna) (tuḥšarna)	يُحْشَرْنَ (yuḥšarna) (yuḥšarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْشَرَ (ʾuḥšara) (ʾuḥšara)	تُحْشَرَ (tuḥšara) (tuḥšara)	يُحْشَرَ (yuḥšara) (yuḥšara)		تُحْشَرَا (tuḥšarā) (tuḥšarā)	يُحْشَرَا (yuḥšarā) (yuḥšarā)		نُحْشَرَ (nuḥšara) (nuḥšara)	تُحْشَرُوا (tuḥšarū) (tuḥšarū)	يُحْشَرُوا (yuḥšarū) (yuḥšarū)
	f		تُحْشَرِي (tuḥšarī) (tuḥšarī)	تُحْشَرَ (tuḥšara) (tuḥšara)			تُحْشَرَا (tuḥšarā) (tuḥšarā)			تُحْشَرْنَ (tuḥšarna) (tuḥšarna)	يُحْشَرْنَ (yuḥšarna) (yuḥšarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْشَرْ (ʾuḥšar) (ʾuḥšar)	تُحْشَرْ (tuḥšar) (tuḥšar)	يُحْشَرْ (yuḥšar) (yuḥšar)		تُحْشَرَا (tuḥšarā) (tuḥšarā)	يُحْشَرَا (yuḥšarā) (yuḥšarā)		نُحْشَرْ (nuḥšar) (nuḥšar)	تُحْشَرُوا (tuḥšarū) (tuḥšarū)	يُحْشَرُوا (yuḥšarū) (yuḥšarū)
	f		تُحْشَرِي (tuḥšarī) (tuḥšarī)	تُحْشَرْ (tuḥšar) (tuḥšar)			تُحْشَرَا (tuḥšarā) (tuḥšarā)			تُحْشَرْنَ (tuḥšarna) (tuḥšarna)	يُحْشَرْنَ (yuḥšarna) (yuḥšarna)