حَشَرَ

Скупљање печурака представља врло уносан и занимљив посао

Глаголски вид
свршени	несвршени
حَشَرَ	يَحْشُرُ

Корен: ح ش ر*

Изговор:

DIN: ḥašara  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. скупити
2. сабрати
3. сјединити
4. саставити
5. нагурати

Примери:

.حَشَرْتُ كَثِيرُ مِنْ الشٌُعَيْبَاتِ مِنْ أَجْلِ حَارِقَةِ النَّارِ

Скупио сам пуно гранчица да бих запалио ватру.

Синоними:

• جَمَعَ - скупити, сабрати, сјединити
• ضَمَّ - скупити, сјединити, саставити
• كَوَّمَ - скупити
• رَاكَمَ - скупити
• إِلْتَقَطَ - сабрати
• لَمَّ - сабрати
• جَنَى - сабрати
• وَحَّدَ - сјединити
• وَصَلَ - сјединити, саставити
• أَدْمَجَ - сјединити
• أَلْحَقَ - саставити
• قَرَنَ - саставити
• رَبَطَ - саставити

Супротне речи:

• وَزَّعَ - растурити
• نَشَرَ - растурити
• شَتَّتَ - растурити, раштркати
• بَدَّدَ - растурити
• بَذَّرَ - растурити
• هَدَمَ - растурити
• فَصَلَ - раставити
• فَرَّقَ - раставити
• حَلَّ - раставити
• فَكَّ - раставити
• فَتَّتَ - раштркати

Изреке и пословице:

.أَتْعَسُ جَانِبِ الحَيَاةِ آلَانَ هُوَ أَنَّ عِلْمَ يَحْشُرُ المَعْرِفَةَ أَسْرَعُ مِنْ مُجْتَمَعُ يَحْشُرُ الحِكْمَةَ

Најтужнији аспект живота тренутно јесте то што наука брже сакупља знање него што друштво сакупља мудрост. -Исак Асимов

Асоцијације:

• مَجْمُوعَةٌ - збирка, колекција
• جَمْعٌ - слагање
• زُمْرَةٌ - скупина

Изведене речи:

• حَاشِرٌ - скупљач, убирач
• حَشْرٌ - састанак, збор, скуп
• مَحْشَرٌ - састајалиште. збориште; мноштво, гомила

Сродни чланци са Википедије:

حَشَرَ

Преводи

Енглески: [1] gather ☞en Италијански: [1] raccogliere ☞it Немачки: [1] sammeln ☞de Шпански: [1] reunir ☞es Француски: [1] rassembler ☞fr Фински: [1] kerätä ☞fi Грчки: [1] συγκεντρωθούν ☞el

Руски: [1] собирать ☞ru Португалски: [1] reunir ☞pt Македонски: [1] соберат ☞mk Српски: [1] скупити ☞sr Мађарски: [1] gyűjt ☞hu Бугарски: [1] събирам ☞bg Кинески: [1] 收集 ☞zh

Конјугација глагола حَشَرَ (ḥашара) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاشِرٌ (ḥāширун) (ḥāширун)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْشُورٌ (маḥшūрун) (маḥшūрун)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَشَرْتُ (ḥашарту) (ḥашарту)	حَشَرْتَ (ḥашарта) (ḥашарта)	حَشَرَ (ḥашара)		حَشَرْتُمَا (ḥашартумā) (ḥашартумā)	حَشَرَا (ḥашарā) (ḥашарā)		حَشَرْنَا (ḥашарнā) (ḥашарнā)	حَشَرْتُمْ (ḥашартум) (ḥашартум)	حَشَرُوا (ḥашарū) (ḥашарū)
	ф		حَشَرْتِ (ḥашарти) (ḥашарти)	حَشَرَتْ (ḥашарат) (ḥашарат)			حَشَرَتَا (ḥашаратā) (ḥашаратā)			حَشَرْتُنَّ (ḥашартунна) (ḥашартунна)	حَشَرْنَ (ḥашарна) (ḥашарна)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْشُرُ (ʾаḥшуру) (ʾаḥшуру)	تَحْشُرُ (таḥшуру) (таḥшуру)	يَحْشُرُ (yаḥшуру) (yаḥшуру)		تَحْشُرَانِ (таḥшурāни) (таḥшурāни)	يَحْشُرَانِ (yаḥшурāни) (yаḥшурāни)		نَحْشُرُ (наḥшуру) (наḥшуру)	تَحْشُرُونَ (таḥшурūна) (таḥшурūна)	يَحْشُرُونَ (yаḥшурūна) (yаḥшурūна)
	ф		تَحْشُرِينَ (таḥшурīна) (таḥшурīна)	تَحْشُرُ (таḥшуру) (таḥшуру)			تَحْشُرَانِ (таḥшурāни) (таḥшурāни)			تَحْشُرْنَ (таḥшурна) (таḥшурна)	يَحْشُرْنَ (yаḥшурна) (yаḥшурна)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْشُرَ (ʾаḥшура) (ʾаḥшура)	تَحْشُرَ (таḥшура) (таḥшура)	يَحْشُرَ (yаḥшура) (yаḥшура)		تَحْشُرَا (таḥшурā) (таḥшурā)	يَحْشُرَا (yаḥшурā) (yаḥшурā)		نَحْشُرَ (наḥшура) (наḥшура)	تَحْشُرُوا (таḥшурū) (таḥшурū)	يَحْشُرُوا (yаḥшурū) (yаḥшурū)
	ф		تَحْشُرِي (таḥшурī) (таḥшурī)	تَحْشُرَ (таḥшура) (таḥшура)			تَحْشُرَا (таḥшурā) (таḥшурā)			تَحْشُرْنَ (таḥшурна) (таḥшурна)	يَحْشُرْنَ (yаḥшурна) (yаḥшурна)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْشُرْ (ʾаḥшур) (ʾаḥшур)	تَحْشُرْ (таḥшур) (таḥшур)	يَحْشُرْ (yаḥшур) (yаḥшур)		تَحْشُرَا (таḥшурā) (таḥшурā)	يَحْشُرَا (yаḥшурā) (yаḥшурā)		نَحْشُرْ (наḥшур) (наḥшур)	تَحْشُرُوا (таḥшурū) (таḥшурū)	يَحْشُرُوا (yаḥшурū) (yаḥшурū)
	ф		تَحْشُرِي (таḥшурī) (таḥшурī)	تَحْشُرْ (таḥшур) (таḥшур)			تَحْشُرَا (таḥшурā) (таḥшурā)			تَحْشُرْنَ (таḥшурна) (таḥшурна)	يَحْشُرْنَ (yаḥшурна) (yаḥшурна)
императив الأمر	m		اُحْشُرْ (уḥшур) (уḥшур)			اُحْشُرَا (уḥшурā) (уḥшурā)				اُحْشُرُوا (уḥшурū) (уḥшурū)
	ф		اُحْشُرِي (уḥшурī) (уḥшурī)							اُحْشُرْنَ (уḥшурна) (уḥшурна)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُشِرْتُ (ḥуширту) (ḥуширту)	حُشِرْتَ (ḥуширта) (ḥуширта)	حُشِرَ (ḥушира)		حُشِرْتُمَا (ḥуширтумā) (ḥуширтумā)	حُشِرَا (ḥуширā) (ḥуширā)		حُشِرْنَا (ḥуширнā) (ḥуширнā)	حُشِرْتُمْ (ḥуширтум) (ḥуширтум)	حُشِرُوا (ḥуширū) (ḥуширū)
	ф		حُشِرْتِ (ḥуширти) (ḥуширти)	حُشِرَتْ (ḥушират) (ḥушират)			حُشِرَتَا (ḥуширатā) (ḥуширатā)			حُشِرْتُنَّ (ḥуширтунна) (ḥуширтунна)	حُشِرْنَ (ḥуширна) (ḥуширна)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْشَرُ (ʾуḥшару) (ʾуḥшару)	تُحْشَرُ (туḥшару) (туḥшару)	يُحْشَرُ (yуḥшару) (yуḥшару)		تُحْشَرَانِ (туḥшарāни) (туḥшарāни)	يُحْشَرَانِ (yуḥшарāни) (yуḥшарāни)		نُحْشَرُ (нуḥшару) (нуḥшару)	تُحْشَرُونَ (туḥшарūна) (туḥшарūна)	يُحْشَرُونَ (yуḥшарūна) (yуḥшарūна)
	ф		تُحْشَرِينَ (туḥшарīна) (туḥшарīна)	تُحْشَرُ (туḥшару) (туḥшару)			تُحْشَرَانِ (туḥшарāни) (туḥшарāни)			تُحْشَرْنَ (туḥшарна) (туḥшарна)	يُحْشَرْنَ (yуḥшарна) (yуḥшарна)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْشَرَ (ʾуḥшара) (ʾуḥшара)	تُحْشَرَ (туḥшара) (туḥшара)	يُحْشَرَ (yуḥшара) (yуḥшара)		تُحْشَرَا (туḥшарā) (туḥшарā)	يُحْشَرَا (yуḥшарā) (yуḥшарā)		نُحْشَرَ (нуḥшара) (нуḥшара)	تُحْشَرُوا (туḥшарū) (туḥшарū)	يُحْشَرُوا (yуḥшарū) (yуḥшарū)
	ф		تُحْشَرِي (туḥшарī) (туḥшарī)	تُحْشَرَ (туḥшара) (туḥшара)			تُحْشَرَا (туḥшарā) (туḥшарā)			تُحْشَرْنَ (туḥшарна) (туḥшарна)	يُحْشَرْنَ (yуḥшарна) (yуḥшарна)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْشَرْ (ʾуḥшар) (ʾуḥшар)	تُحْشَرْ (туḥшар) (туḥшар)	يُحْشَرْ (yуḥшар) (yуḥшар)		تُحْشَرَا (туḥшарā) (туḥшарā)	يُحْشَرَا (yуḥшарā) (yуḥшарā)		نُحْشَرْ (нуḥшар) (нуḥшар)	تُحْشَرُوا (туḥшарū) (туḥшарū)	يُحْشَرُوا (yуḥшарū) (yуḥшарū)
	ф		تُحْشَرِي (туḥшарī) (туḥшарī)	تُحْشَرْ (туḥшар) (туḥшар)			تُحْشَرَا (туḥшарā) (туḥшарā)			تُحْشَرْنَ (туḥшарна) (туḥшарна)	يُحْشَرْنَ (yуḥшарна) (yуḥшарна)