نَشَرَ

Лабуд који је раширио своја крила.

Корен: ن ش ر*

Изговор:

DIN: našara  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. раширити
2. растрести
3. развити
4. размотати
5. разгласити
6. разнети
7. објавити
8. публиковати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
развити	يَنْشِرُ	نَشَرَ	1.
простирати, ширити	يُنَشِّرُ	نَشَّرَ	2.
прострети	يُنَاشِرُ	نَاشِرَ	3.
ускрснути	يُنْشِرُ	أَنْشَرَ	4.
раширити се	يَتَنَشَّرُ	تَنَشَّرَ	5.
заједнички прострети	يَتَنَاشَرُ	تَنَاشَرَ	6.
/	/	/	7.
раширити се	يَنْتَشِرُ	إِنْتَشَرَ	8.
/	/	/	9.
тражити да се објави	يَسْتَنْشِرُ	إِسْتَنْشَرَ	10.

Примери:

.نَشَرَ الكاتِبُ خَمْسَةَ كُتُبٍ مُنْذُ السَنَةِ الماضِيَةِ

Писац је објавио пет књига од прошле године.

Синоними:

• وَسَّعَ - раширити
• شَيَّعَ - раширити
• أعْلَنَ - објавити
• أصْدَرَ - објавити

Супротне речи:

• ضَيَّقَ - збити

Изреке и пословице:

.نَشْرُ الكِتابِ حَدَثٌ في العالمِ كُلِّهِ. و مُحَاوَلَةُ قَمْعِ الكِتابِ حَدَثٌ في العالمِ كُلِّهِ أَيْضًا

Издавање књиге је светски догађај као и њена забрана. Салман Рушди

Асоцијације:

• أرْضٌ - територија
• كُتُبٌ - књиге

Изведене речи:

• نَشْرٌ - ширење
• مَنْشَرٌ - место простирања
• مَنْشورٌ - проглас
• ناشِرٌ - издавач
• نَشْرَةٌ - издање
• نَشْرُ الدَّعْوَةِ - пропаганда

Сродни чланци са Википедије:

نَشَرَ

Преводи

Амхарски: [1] ማታም ☞am Енглески: [1] spread ☞en Италијански: [1] diffondere ☞it Немачки: [1] verbreiten ☞de Шпански: [1] diseminar ☞es Француски: [1] répandre ☞fr Фински: [1] levittää ☞fi Грчки: [1] διαδίδω ☞el

Непалски: [1] प्रकाशन ☞ne Руски: [1] распространять ☞ru Португалски: [1] espalhar ☞pt Македонски: [1] распространува ☞mk Српски: [1] ширити ☞sr Мађарски: [1] terjeszt ☞hu Бугарски: [1] разделям ☞bg Кинески: [1] 擴大 ☞zh

Конјугација глагола نَشَرَ (našara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						نَاشِرٌ‎ (nāširun) (nāširun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَنْشُورٌ‎ (manšūrun) (manšūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	نَشَرْتُ‎ (našartu) (našartu)	نَشَرْتَ‎ (našarta) (našarta)	نَشَرَ (našara)		نَشَرْتُمَا‎ (našartumā) (našartumā)	نَشَرَا‎ (našarā) (našarā)		نَشَرْنَا‎ (našarnā) (našarnā)	نَشَرْتُمْ‎ (našartum) (našartum)	نَشَرُوا‎ (našarū) (našarū)
	f		نَشَرْتِ‎ (našarti) (našarti)	نَشَرَتْ‎ (našarat) (našarat)			نَشَرَتَا‎ (našaratā) (našaratā)			نَشَرْتُنَّ‎ (našartunna) (našartunna)	نَشَرْنَ‎ (našarna) (našarna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَنْشُرُ‎ (ʾanšuru) (ʾanšuru)	تَنْشُرُ‎ (tanšuru) (tanšuru)	يَنْشُرُ‎ (yanšuru) (yanšuru)		تَنْشُرَانِ‎ (tanšurāni) (tanšurāni)	يَنْشُرَانِ‎ (yanšurāni) (yanšurāni)		نَنْشُرُ‎ (nanšuru) (nanšuru)	تَنْشُرُونَ‎ (tanšurūna) (tanšurūna)	يَنْشُرُونَ‎ (yanšurūna) (yanšurūna)
	f		تَنْشُرِينَ‎ (tanšurīna) (tanšurīna)	تَنْشُرُ‎ (tanšuru) (tanšuru)			تَنْشُرَانِ‎ (tanšurāni) (tanšurāni)			تَنْشُرْنَ‎ (tanšurna) (tanšurna)	يَنْشُرْنَ‎ (yanšurna) (yanšurna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَنْشُرَ‎ (ʾanšura) (ʾanšura)	تَنْشُرَ‎ (tanšura) (tanšura)	يَنْشُرَ‎ (yanšura) (yanšura)		تَنْشُرَا‎ (tanšurā) (tanšurā)	يَنْشُرَا‎ (yanšurā) (yanšurā)		نَنْشُرَ‎ (nanšura) (nanšura)	تَنْشُرُوا‎ (tanšurū) (tanšurū)	يَنْشُرُوا‎ (yanšurū) (yanšurū)
	f		تَنْشُرِي‎ (tanšurī) (tanšurī)	تَنْشُرَ‎ (tanšura) (tanšura)			تَنْشُرَا‎ (tanšurā) (tanšurā)			تَنْشُرْنَ‎ (tanšurna) (tanšurna)	يَنْشُرْنَ‎ (yanšurna) (yanšurna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَنْشُرْ‎ (ʾanšur) (ʾanšur)	تَنْشُرْ‎ (tanšur) (tanšur)	يَنْشُرْ‎ (yanšur) (yanšur)		تَنْشُرَا‎ (tanšurā) (tanšurā)	يَنْشُرَا‎ (yanšurā) (yanšurā)		نَنْشُرْ‎ (nanšur) (nanšur)	تَنْشُرُوا‎ (tanšurū) (tanšurū)	يَنْشُرُوا‎ (yanšurū) (yanšurū)
	f		تَنْشُرِي‎ (tanšurī) (tanšurī)	تَنْشُرْ‎ (tanšur) (tanšur)			تَنْشُرَا‎ (tanšurā) (tanšurā)			تَنْشُرْنَ‎ (tanšurna) (tanšurna)	يَنْشُرْنَ‎ (yanšurna) (yanšurna)
императив الأمر	m		اُنْشُرْ‎ (unšur) (unšur)			اُنْشُرَا‎ (unšurā) (unšurā)				اُنْشُرُوا‎ (unšurū) (unšurū)
	f		اُنْشُرِي‎ (unšurī) (unšurī)							اُنْشُرْنَ‎ (unšurna) (unšurna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	نُشِرْتُ‎ (nuširtu) (nuširtu)	نُشِرْتَ‎ (nuširta) (nuširta)	نُشِرَ (nušira)		نُشِرْتُمَا‎ (nuširtumā) (nuširtumā)	نُشِرَا‎ (nuširā) (nuširā)		نُشِرْنَا‎ (nuširnā) (nuširnā)	نُشِرْتُمْ‎ (nuširtum) (nuširtum)	نُشِرُوا‎ (nuširū) (nuširū)
	f		نُشِرْتِ‎ (nuširti) (nuširti)	نُشِرَتْ‎ (nuširat) (nuširat)			نُشِرَتَا‎ (nuširatā) (nuširatā)			نُشِرْتُنَّ‎ (nuširtunna) (nuširtunna)	نُشِرْنَ‎ (nuširna) (nuširna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُنْشَرُ‎ (ʾunšaru) (ʾunšaru)	تُنْشَرُ‎ (tunšaru) (tunšaru)	يُنْشَرُ‎ (yunšaru) (yunšaru)		تُنْشَرَانِ‎ (tunšarāni) (tunšarāni)	يُنْشَرَانِ‎ (yunšarāni) (yunšarāni)		نُنْشَرُ‎ (nunšaru) (nunšaru)	تُنْشَرُونَ‎ (tunšarūna) (tunšarūna)	يُنْشَرُونَ‎ (yunšarūna) (yunšarūna)
	f		تُنْشَرِينَ‎ (tunšarīna) (tunšarīna)	تُنْشَرُ‎ (tunšaru) (tunšaru)			تُنْشَرَانِ‎ (tunšarāni) (tunšarāni)			تُنْشَرْنَ‎ (tunšarna) (tunšarna)	يُنْشَرْنَ‎ (yunšarna) (yunšarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُنْشَرَ‎ (ʾunšara) (ʾunšara)	تُنْشَرَ‎ (tunšara) (tunšara)	يُنْشَرَ‎ (yunšara) (yunšara)		تُنْشَرَا‎ (tunšarā) (tunšarā)	يُنْشَرَا‎ (yunšarā) (yunšarā)		نُنْشَرَ‎ (nunšara) (nunšara)	تُنْشَرُوا‎ (tunšarū) (tunšarū)	يُنْشَرُوا‎ (yunšarū) (yunšarū)
	f		تُنْشَرِي‎ (tunšarī) (tunšarī)	تُنْشَرَ‎ (tunšara) (tunšara)			تُنْشَرَا‎ (tunšarā) (tunšarā)			تُنْشَرْنَ‎ (tunšarna) (tunšarna)	يُنْشَرْنَ‎ (yunšarna) (yunšarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُنْشَرْ‎ (ʾunšar) (ʾunšar)	تُنْشَرْ‎ (tunšar) (tunšar)	يُنْشَرْ‎ (yunšar) (yunšar)		تُنْشَرَا‎ (tunšarā) (tunšarā)	يُنْشَرَا‎ (yunšarā) (yunšarā)		نُنْشَرْ‎ (nunšar) (nunšar)	تُنْشَرُوا‎ (tunšarū) (tunšarū)	يُنْشَرُوا‎ (yunšarū) (yunšarū)
	f		تُنْشَرِي‎ (tunšarī) (tunšarī)	تُنْشَرْ‎ (tunšar) (tunšar)			تُنْشَرَا‎ (tunšarā) (tunšarā)			تُنْشَرْنَ‎ (tunšarna) (tunšarna)	يُنْشَرْنَ‎ (yunšarna) (yunšarna)