حَشَرَ
Appearance
Глаголски вид | |||
---|---|---|---|
свршени | несвршени | ||
حَشَرَ | يَحْشُرُ |
Изговор:
Значења:
- скупити
- сабрати
- сјединити
- саставити
- нагурати
Примери:
- .حَشَرْتُ كَثِيرُ مِنْ الشٌُعَيْبَاتِ مِنْ أَجْلِ حَارِقَةِ النَّارِ
- Скупио сам пуно гранчица да бих запалио ватру.
Синоними:
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .أَتْعَسُ جَانِبِ الحَيَاةِ آلَانَ هُوَ أَنَّ عِلْمَ يَحْشُرُ المَعْرِفَةَ أَسْرَعُ مِنْ مُجْتَمَعُ يَحْشُرُ الحِكْمَةَ
- Најтужнији аспект живота тренутно јесте то што наука брже сакупља знање него што друштво сакупља мудрост. -Исак Асимов
Асоцијације:
- مَجْمُوعَةٌ - збирка, колекција
- جَمْعٌ - слагање
- زُمْرَةٌ - скупина
Изведене речи:
- حَاشِرٌ - скупљач, убирач
- حَشْرٌ - састанак, збор, скуп
- مَحْشَرٌ - састајалиште. збориште; мноштво, гомила
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[uredi]
|
|
Конјугација глагола حَشَرَ (ḥašara) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
حَاشِرٌ (ḥāširun) (ḥāširun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَحْشُورٌ (maḥšūrun) (maḥšūrun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | حَشَرْتُ (ḥašartu) (ḥašartu) |
حَشَرْتَ (ḥašarta) (ḥašarta) |
حَشَرَ (ḥašara) |
حَشَرْتُمَا (ḥašartumā) (ḥašartumā) |
حَشَرَا (ḥašarā) (ḥašarā) |
حَشَرْنَا (ḥašarnā) (ḥašarnā) |
حَشَرْتُمْ (ḥašartum) (ḥašartum) |
حَشَرُوا (ḥašarū) (ḥašarū) | |||
f | حَشَرْتِ (ḥašarti) (ḥašarti) |
حَشَرَتْ (ḥašarat) (ḥašarat) |
حَشَرَتَا (ḥašaratā) (ḥašaratā) |
حَشَرْتُنَّ (ḥašartunna) (ḥašartunna) |
حَشَرْنَ (ḥašarna) (ḥašarna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَحْشُرُ (ʾaḥšuru) (ʾaḥšuru) |
تَحْشُرُ (taḥšuru) (taḥšuru) |
يَحْشُرُ (yaḥšuru) (yaḥšuru) |
تَحْشُرَانِ (taḥšurāni) (taḥšurāni) |
يَحْشُرَانِ (yaḥšurāni) (yaḥšurāni) |
نَحْشُرُ (naḥšuru) (naḥšuru) |
تَحْشُرُونَ (taḥšurūna) (taḥšurūna) |
يَحْشُرُونَ (yaḥšurūna) (yaḥšurūna) | |||
f | تَحْشُرِينَ (taḥšurīna) (taḥšurīna) |
تَحْشُرُ (taḥšuru) (taḥšuru) |
تَحْشُرَانِ (taḥšurāni) (taḥšurāni) |
تَحْشُرْنَ (taḥšurna) (taḥšurna) |
يَحْشُرْنَ (yaḥšurna) (yaḥšurna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَحْشُرَ (ʾaḥšura) (ʾaḥšura) |
تَحْشُرَ (taḥšura) (taḥšura) |
يَحْشُرَ (yaḥšura) (yaḥšura) |
تَحْشُرَا (taḥšurā) (taḥšurā) |
يَحْشُرَا (yaḥšurā) (yaḥšurā) |
نَحْشُرَ (naḥšura) (naḥšura) |
تَحْشُرُوا (taḥšurū) (taḥšurū) |
يَحْشُرُوا (yaḥšurū) (yaḥšurū) | |||
f | تَحْشُرِي (taḥšurī) (taḥšurī) |
تَحْشُرَ (taḥšura) (taḥšura) |
تَحْشُرَا (taḥšurā) (taḥšurā) |
تَحْشُرْنَ (taḥšurna) (taḥšurna) |
يَحْشُرْنَ (yaḥšurna) (yaḥšurna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَحْشُرْ (ʾaḥšur) (ʾaḥšur) |
تَحْشُرْ (taḥšur) (taḥšur) |
يَحْشُرْ (yaḥšur) (yaḥšur) |
تَحْشُرَا (taḥšurā) (taḥšurā) |
يَحْشُرَا (yaḥšurā) (yaḥšurā) |
نَحْشُرْ (naḥšur) (naḥšur) |
تَحْشُرُوا (taḥšurū) (taḥšurū) |
يَحْشُرُوا (yaḥšurū) (yaḥšurū) | |||
f | تَحْشُرِي (taḥšurī) (taḥšurī) |
تَحْشُرْ (taḥšur) (taḥšur) |
تَحْشُرَا (taḥšurā) (taḥšurā) |
تَحْشُرْنَ (taḥšurna) (taḥšurna) |
يَحْشُرْنَ (yaḥšurna) (yaḥšurna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُحْشُرْ (uḥšur) (uḥšur) |
اُحْشُرَا (uḥšurā) (uḥšurā) |
اُحْشُرُوا (uḥšurū) (uḥšurū) |
||||||||
f | اُحْشُرِي (uḥšurī) (uḥšurī) |
اُحْشُرْنَ (uḥšurna) (uḥšurna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | حُشِرْتُ (ḥuširtu) (ḥuširtu) |
حُشِرْتَ (ḥuširta) (ḥuširta) |
حُشِرَ (ḥušira) |
حُشِرْتُمَا (ḥuširtumā) (ḥuširtumā) |
حُشِرَا (ḥuširā) (ḥuširā) |
حُشِرْنَا (ḥuširnā) (ḥuširnā) |
حُشِرْتُمْ (ḥuširtum) (ḥuširtum) |
حُشِرُوا (ḥuširū) (ḥuširū) | |||
f | حُشِرْتِ (ḥuširti) (ḥuširti) |
حُشِرَتْ (ḥuširat) (ḥuširat) |
حُشِرَتَا (ḥuširatā) (ḥuširatā) |
حُشِرْتُنَّ (ḥuširtunna) (ḥuširtunna) |
حُشِرْنَ (ḥuširna) (ḥuširna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُحْشَرُ (ʾuḥšaru) (ʾuḥšaru) |
تُحْشَرُ (tuḥšaru) (tuḥšaru) |
يُحْشَرُ (yuḥšaru) (yuḥšaru) |
تُحْشَرَانِ (tuḥšarāni) (tuḥšarāni) |
يُحْشَرَانِ (yuḥšarāni) (yuḥšarāni) |
نُحْشَرُ (nuḥšaru) (nuḥšaru) |
تُحْشَرُونَ (tuḥšarūna) (tuḥšarūna) |
يُحْشَرُونَ (yuḥšarūna) (yuḥšarūna) | |||
f | تُحْشَرِينَ (tuḥšarīna) (tuḥšarīna) |
تُحْشَرُ (tuḥšaru) (tuḥšaru) |
تُحْشَرَانِ (tuḥšarāni) (tuḥšarāni) |
تُحْشَرْنَ (tuḥšarna) (tuḥšarna) |
يُحْشَرْنَ (yuḥšarna) (yuḥšarna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُحْشَرَ (ʾuḥšara) (ʾuḥšara) |
تُحْشَرَ (tuḥšara) (tuḥšara) |
يُحْشَرَ (yuḥšara) (yuḥšara) |
تُحْشَرَا (tuḥšarā) (tuḥšarā) |
يُحْشَرَا (yuḥšarā) (yuḥšarā) |
نُحْشَرَ (nuḥšara) (nuḥšara) |
تُحْشَرُوا (tuḥšarū) (tuḥšarū) |
يُحْشَرُوا (yuḥšarū) (yuḥšarū) | |||
f | تُحْشَرِي (tuḥšarī) (tuḥšarī) |
تُحْشَرَ (tuḥšara) (tuḥšara) |
تُحْشَرَا (tuḥšarā) (tuḥšarā) |
تُحْشَرْنَ (tuḥšarna) (tuḥšarna) |
يُحْشَرْنَ (yuḥšarna) (yuḥšarna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُحْشَرْ (ʾuḥšar) (ʾuḥšar) |
تُحْشَرْ (tuḥšar) (tuḥšar) |
يُحْشَرْ (yuḥšar) (yuḥšar) |
تُحْشَرَا (tuḥšarā) (tuḥšarā) |
يُحْشَرَا (yuḥšarā) (yuḥšarā) |
نُحْشَرْ (nuḥšar) (nuḥšar) |
تُحْشَرُوا (tuḥšarū) (tuḥšarū) |
يُحْشَرُوا (yuḥšarū) (yuḥšarū) | |||
f | تُحْشَرِي (tuḥšarī) (tuḥšarī) |
تُحْشَرْ (tuḥšar) (tuḥšar) |
تُحْشَرَا (tuḥšarā) (tuḥšarā) |
تُحْشَرْنَ (tuḥšarna) (tuḥšarna) |
يُحْشَرْنَ (yuḥšarna) (yuḥšarna) |