ruda

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ruda

ruda (српски, ћир. руда)[уреди]

Именица[уреди]

ruda, ж

Категорије: кол.


Значења:

  1. Dugačko drvo na kolima uz koje se uprežu konji. [1]
  2. Dugačko drvo na kolima uz koje se uprežu volovi. [2] Сомбор Сивац Бачки Брестовац Чуруг Силбаш Ченеј Тител Српски Крстур Санад Мокрин Падеј Иђош Нови Бечеј Конак Маргита Алибунар Црепаја Долово Бела Црква Делиблато Баваниште Омољица[1]
  3. Dva dugačka drveta na kolima uz koja se upreže jedan konj. [2] Кула Омољица[1]
  4. Isto. [2] Пачир Меленци[1]
  5. Dugačko drvo na plugu uz koje se uprežu konji. [3] Суботица Чуруг Госпођинци Жабаљ Ковиљ[1]
  6. Drvena motka kojom se meh pokreće nogom. [1]
  7. Poprečna drvena šipka u ormanu na koju se kače vešalice sa odećom. [1]
  8. Drvena motka na napravi za sušenje kože u opančarskom zanatu. [1]
  9. Poprečna metalna šipka koja spaja sic sa kormanom na muškom biciklu. [1]
  10. Testo (obično kiselo), kolač savijen u obliku valjka, rolne. [1]

Примери:

  1. Kȍla se sàstoje od rúde kòja se učèljāva u štȅl, a na vȑ rúde se òbese lȃnci kòji se mȅću kȍnjima na vrȃt. Rúda se nàlazi u krȁkovima. [2] Сот [1]
  2. I vòlela sam kad mȅtemo slàninu na rúdu, na rúdu ot kȏla. Дероње [1]
  3. Ta uzbúnili se kònji od trȁktora, kako tȃj níje valjáno tȅro, se prȍpeli, izvŕnuli kȍla i se pȍkrjala dvȃ tòčka i rúda. [2] [4] [5] [6] [3] [7] Јаша Томић Јамена Вашица Моровић Беркасово Гибарац Сремска Рача Бачинци Ердевик Мартинци Сусек Лежимир Свилош Лаћарак Сремска Митровица Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Буковац Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Бешка Голубинци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Сурчин Батајница Белегиш Суботица Мартонош Пачир Сомбор Бајша Мол Сивац Стапар Бачки Брестовац Кула Турија Бачко Градиште Лалић Надаљ Чуруг Деспотово Равно Село Змајево Вајска Госпођинци Силбаш Жабаљ Ченеј Товаришево Мошорин Каћ Руменка Шајкаш Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Гардиновци Тител Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Иђош Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Елемир Арадац Ботош Конак Орловат Маргита Перлез Добрица Велико Средиште Идвор Вршац Чента Алибунар Уљма Избиште Сефкерин Црепаја Јасеново Долово Бела Црква Панчево Делиблато Баваниште Омољица Ковин Ловра Деска Крашово [1]
  4. Kȕka na kòju dòlazi lánac na rúdu, tàkozvȃnu rúdu. Òvo zovémo rúda, kao slȉčno nȁ koli. [8] Ковиљ [1]
  5. Prètīskaš ònu rúdu, i ònā se dȉže, ùsisa vȁzduh i ȍnda pȗštaš. [8] Инђија [1]
  6. Bògata je, al bésna. Pȕna rúda òkačeni ȁljīna, a fȕrt kȕka kako nȇma štȁ da obúče. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  7. Za sušenje sečenih goveđih koža za đonove koristila je konstrukcija koja se sastoji iz dugog drveta „rude", oslonjenog jednim krajem na zid a drugim na dve „pecke”. Poluosušena koža, okretanjem „rude” za ceo krug, okretana je da se suši i sa druge strane. [9] Панчево [1]
  8. Tȃ nȇma ni òbraza ni sramòte; sȅla na rúdu, ȏn je vȍzi i tàko se paràdīru po sȅlu. Шурјан Кикинда Јаша Томић Бока Неузина [1]
  9. Mesi se kao „patišpanj”, filuje se pekmezom od kajsija, pa se „uroluje” u „rudu” i seče na komade (šnite). [10] [1]
  10. Ću da mȅtem dànaske dvȇ rúde da se pèčedu, jebo nè mož vȉše da mi stȁne u plȅk. Јаша Томић Суботица Каћ Нови Сад Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [1]
  11. Imamo još dve rude sa sirom. [11] Мокрин [1]



Изрази:

  1. ne legati narudu ("biti lenj, besposličariti"). Ново Милошево [1]
  2. trčati ko ome predrudu ("isto"; "Tr̀či ko ȍme pred rúdu"). Јамена [1]
  3. udariti srudom u breg ("doći do nesavladive prepreke, upasti u veliku nevolju"; "Udȁrijo s rúdom u brȇg"). Вршац [1]
  4. trčati ko ždrebe predrudu ("isto"). [1]
  5. Istrčati ko ždrebe ispredrude ("biti nepromišljen, brzoplet"). Ново Милошево [1]
  6. léći narúdu ("pomiriti se sa nečim, prihvatiti nešto i protiv svoje volje"). Вршац [1]
  7. naticati se ko šiše predrudu ("biti nepromišljen, brzoplet"; "Natiče se ko šiše pred rudu"). Бегеч [1]
  8. trčati ko ždrebe ispredrude ("biti nepromišljen, brzoplet"; "Tr̀čiš ko ždrȇbe ispred rúde"). Вршац Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. 3,0 3,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  5. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 72.
  6. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  7. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 78.
  8. 8,0 8,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  9. Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 317.
  10. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 44.
  11. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 191.

Напомене[уреди]