ruda
Appearance
ruda
Imenica
[uredi]ruda, ž
Kategorije: kol.
Značenja:
- [1.] Ruda je vrsta kamena koja sadrži minerale sa važnim elementima, uključujući metale.
- Dugačko drvo na kolima uz koje se uprežu konji. [1]
- Dugačko drvo na kolima uz koje se uprežu volovi. [2] Sombor Sivac Bački Brestovac Čurug Silbaš Čenej Titel Srpski Krstur Sanad Mokrin Padej Iđoš Novi Bečej Konak Margita Alibunar Crepaja Dolovo Bela Crkva Deliblato Bavanište Omoljica[1]
- Dva dugačka drveta na kolima uz koja se upreže jedan konj. [2] Kula Omoljica[1]
- Isto. [2] Pačir Melenci[1]
- Dugačko drvo na plugu uz koje se uprežu konji. [3] Subotica Čurug Gospođinci Žabalj Kovilj[1]
- Drvena motka kojom se meh pokreće nogom. [1]
- Poprečna drvena šipka u ormanu na koju se kače vešalice sa odećom. [1]
- Drvena motka na napravi za sušenje kože u opančarskom zanatu. [1]
- Poprečna metalna šipka koja spaja sic sa kormanom na muškom biciklu. [1]
- Testo (obično kiselo), kolač savijen u obliku valjka, rolne. [1]
Primeri:
- Kȍla se sàstoje od rúde kòja se učèljāva u štȅl, a na vȑ rúde se òbese lȃnci kòji se mȅću kȍnjima na vrȃt. Rúda se nàlazi u krȁkovima. [2] Sot [1]
- I vòlela sam kad mȅtemo slàninu na rúdu, na rúdu ot kȏla. Deronje [1]
- Ta uzbúnili se kònji od trȁktora, kako tȃj níje valjáno tȅro, se prȍpeli, izvŕnuli kȍla i se pȍkrjala dvȃ tòčka i rúda. [2] [4] [5] [6] [3] [7] Jaša Tomić Jamena Vašica Morović Berkasovo Gibarac Sremska Rača Bačinci Erdevik Martinci Susek Ležimir Sviloš Laćarak Sremska Mitrovica Čerević Klenak Voganj Jarak Jazak Hrtkovci Vrdnik Platičevo Grabovci Sremska Kamenica Bukovac Ogar Krušedol Maradik Prhovo Kupinovo Karlovčić Beška Golubinci Krčedin Vojka Boljevci Novi Slankamen Surčin Batajnica Belegiš Subotica Martonoš Pačir Sombor Bajša Mol Sivac Stapar Bački Brestovac Kula Turija Bačko Gradište Lalić Nadalj Čurug Despotovo Ravno Selo Zmajevo Vajska Gospođinci Silbaš Žabalj Čenej Tovariševo Mošorin Kać Rumenka Šajkaš Bačka Palanka Begeč Kovilj Gardinovci Titel Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Padej Iđoš Kikinda Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Taraš Elemir Aradac Botoš Konak Orlovat Margita Perlez Dobrica Veliko Središte Idvor Vršac Čenta Alibunar Uljma Izbište Sefkerin Crepaja Jasenovo Dolovo Bela Crkva Pančevo Deliblato Bavanište Omoljica Kovin Lovra Deska Krašovo [1]
- Kȕka na kòju dòlazi lánac na rúdu, tàkozvȃnu rúdu. Òvo zovémo rúda, kao slȉčno nȁ koli. [8] Kovilj [1]
- Prètīskaš ònu rúdu, i ònā se dȉže, ùsisa vȁzduh i ȍnda pȗštaš. [8] Inđija [1]
- Bògata je, al bésna. Pȕna rúda òkačeni ȁljīna, a fȕrt kȕka kako nȇma štȁ da obúče. Boka Jaša Tomić Šurjan Neuzina [1]
- Za sušenje sečenih goveđih koža za đonove koristila je konstrukcija koja se sastoji iz dugog drveta „rude", oslonjenog jednim krajem na zid a drugim na dve „pecke”. Poluosušena koža, okretanjem „rude” za ceo krug, okretana je da se suši i sa druge strane. [9] Pančevo [1]
- Tȃ nȇma ni òbraza ni sramòte; sȅla na rúdu, ȏn je vȍzi i tàko se paràdīru po sȅlu. Šurjan Kikinda Jaša Tomić Boka Neuzina [1]
- Mesi se kao „patišpanj”, filuje se pekmezom od kajsija, pa se „uroluje” u „rudu” i seče na komade (šnite). [10] [1]
- Ću da mȅtem dànaske dvȇ rúde da se pèčedu, jebo nè mož vȉše da mi stȁne u plȅk. Jaša Tomić Subotica Kać Novi Sad Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina [1]
- Imamo još dve rude sa sirom. [11] Mokrin [1]
Izrazi:
- ne legati narudu ("biti lenj, besposličariti"). Novo Miloševo [1]
- trčati ko ome predrudu ("isto"; "Tr̀či ko ȍme pred rúdu"). Jamena [1]
- udariti srudom u breg ("doći do nesavladive prepreke, upasti u veliku nevolju"; "Udȁrijo s rúdom u brȇg"). Vršac [1]
- trčati ko ždrebe predrudu ("isto"). [1]
- Istrčati ko ždrebe ispredrude ("biti nepromišljen, brzoplet"). Novo Miloševo [1]
- léći narúdu ("pomiriti se sa nečim, prihvatiti nešto i protiv svoje volje"). Vršac [1]
- naticati se ko šiše predrudu ("biti nepromišljen, brzoplet"; "Natiče se ko šiše pred rudu"). Begeč [1]
- trčati ko ždrebe ispredrude ("biti nepromišljen, brzoplet"; "Tr̀čiš ko ždrȇbe ispred rúde"). Vršac Novo Miloševo [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ 3,0 3,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 72.
- ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 78.
- ↑ 8,0 8,1 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
- ↑ Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 317.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 44.
- ↑ Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 191.