Pređi na sadržaj

ruda

ruda

Jezici (1)
Reference
Strana kategorija

Srpski

ruda (srpski, ćir. ruda)

Padež Jednina Množina
Nominativ ruda rude
Genitiv rude ruda
Dativ rudi rudama
Akuzativ rudu rude
Vokativ rudo rude
Instrumental rudom rudama
Lokativ rudi rudama


Imenica

ruda, ž

Ruda zlata

Kategorije:

[7.1.] kol.


Slogovi: ru-da,  mn. ru-de


Značenja:

[1.] Ruda je vrsta kamena koja sadrži minerale sa važnim elementima, uključujući metale.
[1.1.] U sanskrtu nailazimo na imenicu srednjeg roda दारु [1][2] (čita se) daru jedno od značenja je metal u svom prirodnom stanju (metatezom slogova dolazi se do reči ruda).
[2.] Dugačko drvo na kolima uz koje se uprežu konji. [3]
[3.] Dugačko drvo na kolima uz koje se uprežu volovi. [4] Sombor, Sivac, Bački Brestovac, Čurug, Silbaš, Čenej, Titel, Srpski Krstur, Sanad, Mokrin, Padej, Iđoš, Novi Bečej, Konak, Margita, Alibunar, Crepaja, Dolovo, Bela Crkva, Deliblato, Bavanište, Omoljica[3]
[4.] Dva dugačka drveta na kolima uz koja se upreže jedan konj. [4] Kula, Omoljica[3]
[5.] Isto. [4] Pačir Melenci[3]
[6.] Dugačko drvo na plugu uz koje se uprežu konji. [5] Subotica, Čurug, Gospođinci, Žabalj, Kovilj[3]
[7.] Drvena motka kojom se meh pokreće nogom. [3]
[8.] Poprečna drvena šipka u ormanu na koju se kače vešalice sa odećom. [3]
[9.] Drvena motka na napravi za sušenje kože u opančarskom zanatu. [3]
[10.] Poprečna metalna šipka koja spaja sic sa kormanom na muškom biciklu. [3]
[11.] Testo (obično kiselo), kolač savijen u obliku valjka, rolne. [3]

Poreklo:

[1.1.] iz praslavenskog:

Sinonimi:

[1.1.] rudica [3]
[2.1.] letva [3]
[10.1.] štangla [3]
[11.1.] štrudla, rolja [3]


Primeri:

[1.1.] Reč rudnik je proistekla od reči ruda.
[1.2.] Bakarna ruda u Boru je jedno od najvećih evropskih ležišta bakra.
[1.3.] Reč med je korišćena za rudu bakra sve do polovine dvadesetog veka kada je preimenovana u bakar.
[1.4.] Jovan Žujović u prvom delu svoje Geologije Srbije on je napisao i sledeće: „Srebrovita ruda nađena je u Boru. Bakarne se rude nalaze u Krivelju, Boru, Bučju i Crnom vrhu. Olovo u Krivelju. Gvožđe (željezo/ železo) u Boru, Zlotu, Bučju i Brestovcu”.[6]
[1.5.] U blizini varošice Rudna Glava koja je dobila ime po rudi u Srbiji u opštini Majdanpek u Borskom okrugu, nalazi se istoimeni arheološki lokalitet, centar ranog praistorijskog rudarstva, koji se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao arheološko nalazište od izuzetnog značaja. [7][8]
[2.1.] Kȍla se sàstoje od rúde kòja se učèljāva u štȅl, a na vȑ rúde se òbese lȃnci kòji se mȅću kȍnjima na vrȃt. Rúda se nàlazi u krȁkovima. [4] Sot [3]
[2.2.] Ta uzbúnili se kònji od trȁktora, kako tȃj níje valjáno tȅro, se prȍpeli, izvŕnuli kȍla i se pȍkrjala dvȃ tòčka i rúda. [4] [9] [10] [11] [5] [12] Jaša Tomić, Jamena, Vašica, Morović, Berkasovo, Gibarac, Sremska Rača, Bačinci, Erdevik, Martinci, Susek, Ležimir, Sviloš, Laćarak, Sremska Mitrovica, Čerević, Klenak, Voganj, Jarak, Jazak, Hrtkovci, Vrdnik, Platičevo, Grabovci, Sremska Kamenica, Bukovac, Ogar, Krušedol, Maradik, Prhovo, Kupinovo, Karlovčić, Beška, Golubinci, Krčedin, Vojka, Boljevci, Novi Slankamen, Surčin, Batajnica, Belegiš, Subotica, Martonoš, Pačir, Sombor, Bajša, Mol, Sivac, Stapar, Bački Brestovac, Kula, Turija, Bačko Gradište, Lalić, Nadalj, Čurug, Despotovo, Ravno Selo, Zmajevo, Vajska, Gospođinci, Silbaš, Žabalj, Čenej, Tovariševo, Mošorin, Kać, Rumenka, Šajkaš, Bačka Palanka, Begeč, Kovilj, Gardinovci, Titel, Đala, Srpski Krstur, Banatsko Aranđelovo, Sanad, Mokrin, Padej, Iđoš, Kikinda, Radojevo, Novo Miloševo, Srpska Crnja, Bašaid, Novi Bečej, Itebej, Melenci, Žitište, Taraš, Elemir, Aradac, Botoš, Konak, Orlovat, Margita, Perlez, Dobrica, Veliko Središte, Idvor, Vršac, Čenta, Alibunar, Uljma, Izbište, Sefkerin, Crepaja, Jasenovo, Dolovo, Bela Crkva, Pančevo, Deliblato, Bavanište, Omoljica, Kovin, Lovra, Deska, Krašovo [3]
[3.1.] Kȕka na kòju dòlazi lánac na rúdu, tàkozvȃnu rúdu. Òvo zovémo rúda, kao slȉčno nȁ koli. [13] Kovilj [3]
[4.1.] I vòlela sam kad mȅtemo slàninu na rúdu, na rúdu ot kȏla. Deronje [3]
[7.1.] Prètīskaš ònu rúdu, i ònā se dȉže, ùsisa vȁzduh i ȍnda pȗštaš. [13] Inđija [3]
[8.1.] Bògata je, al bésna. Pȕna rúda òkačeni ȁljīna, a fȕrt kȕka kako nȇma štȁ da obúče. Boka, Jaša Tomić, Šurjan, Neuzina [3]
[9.1.] Za sušenje sečenih goveđih koža za đonove koristila je konstrukcija koja se sastoji iz dugog drveta „rude", oslonjenog jednim krajem na zid a drugim na dve „pecke”. Poluosušena koža, okretanjem „rude” za ceo krug, okretana je da se suši i sa druge strane. [14] Pančevo [3]
[10.1.] Tȃ nȇma ni òbraza ni sramòte; sȅla na rúdu, ȏn je vȍzi i tàko se paràdīru po sȅlu. Šurjan, Kikinda, Jaša Tomić, Boka, Neuzina [3]
[11.1.] Mesi se kao „patišpanj”, filuje se pekmezom od kajsija, pa se „uroluje” u „rudu” i seče na komade (šnite). [15] [3]
[11.2.] Ću da mȅtem dànaske dvȇ rúde da se pèčedu, jebo nè mož vȉše da mi stȁne u plȅk. Jaša Tomić, Subotica, Kać, Novi Sad, Novo Miloševo, Šurjan, Boka, Neuzina [3]
[11.3.] Imamo još dve rude sa sirom. [16] Mokrin [3]

Izrazi:

[2.3.] trčati ko ome pred rudu ("isto"; "Tr̀či ko ȍme pred rúdu"). Jamena [3]
[2.4.] udariti srudom u breg ("doći do nesavladive prepreke, upasti u veliku nevolju"; "Udȁrijo s rúdom u brȇg"). Vršac [3]
[2.5.] trčati ko ždrebe pred rudu ("isto"). [3]
[2.6.] Istrčati ko ždrebe ispred rude ("biti nepromišljen, brzoplet"). Novo Miloševo [3]
[2.7.] naticati se ko šiše pred rudu ("biti nepromišljen, brzoplet"; "Natiče se ko šiše pred rudu"). Begeč [3]
[2.8.] trčati ko ždrebe ispred rude ("biti nepromišljen, brzoplet"; "Tr̀čiš ko ždrȇbe ispred rúde"). Vršac, Novo Miloševo [3]
[3.2.] léći na rúdu ("pomiriti se sa nečim, prihvatiti nešto i protiv svoje volje"). Vršac [3]
[6.1.] ne legati na rudu ("biti lenj, besposličariti"). Novo Miloševo [3]

Asocijacije:

[1.1.] rudnik, rudarstvo, ležište, rudna žila, grumen

Izvedene reči:

[1.1.] rudište



Prevodi

Reference

  1. ↑ Sanskrt: [[1]]
  2. ↑ Sanskrt prvi stupac: [[2]]
  3. ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 3,29 3,30 3,31 3,32 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  5. ↑ 5,0 5,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  6. ↑ https://www.biblioteka-bor.org.rs/2009/05/stogodisnjica/
  7. ↑ SK-SANU Rudna Glava: [[3]]
  8. ↑ https://podaci.com/arheodoc/BiM%202014%20Rudna%20Glava,%20rudnik%20bakra.pdf
  9. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87.
  10. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 72.
  11. ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  12. ↑ Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 78.
  13. ↑ 13,0 13,1 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
  14. ↑ Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 317.
  15. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 44.
  16. ↑ Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 191.

Srodni članci sa Vikipedije:

[1] ruda
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ruda&oldid=714673”