Пређи на садржај

ruda

ruda

Језици (1)
Референце
Страна категорија

Српски

ruda (српски, ћир. руда)

Падеж Једнина Множина
Номинатив ruda rude
Генитив rude ruda
Датив rudi rudama
Акузатив rudu rude
Вокатив rudo rude
Инструментал rudom rudama
Локатив rudi rudama


Именица

ruda, ж

Ruda zlata

Категорије:

[7.1.] кол.


Слогови: ru-da,  мн. ru-de


Значења:

[1.] Ruda je vrsta kamena koja sadrži minerale sa važnim elementima, uključujući metale.
[1.1.] U sanskrtu nailazimo na imenicu srednjeg roda दारु [1][2] (čita se) daru jedno od značenja je metal u svom prirodnom stanju (metatezom slogova dolazi se do reči ruda).
[2.] Dugačko drvo na kolima uz koje se uprežu konji. [3]
[3.] Dugačko drvo na kolima uz koje se uprežu volovi. [4] Сомбор, Сивац, Бачки Брестовац, Чуруг, Силбаш, Ченеј, Тител, Српски Крстур, Санад, Мокрин, Падеј, Иђош, Нови Бечеј, Конак, Маргита, Алибунар, Црепаја, Долово, Бела Црква, Делиблато, Баваниште, Омољица[3]
[4.] Dva dugačka drveta na kolima uz koja se upreže jedan konj. [4] Кула, Омољица[3]
[5.] Isto. [4] Пачир Меленци[3]
[6.] Dugačko drvo na plugu uz koje se uprežu konji. [5] Суботица, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Ковиљ[3]
[7.] Drvena motka kojom se meh pokreće nogom. [3]
[8.] Poprečna drvena šipka u ormanu na koju se kače vešalice sa odećom. [3]
[9.] Drvena motka na napravi za sušenje kože u opančarskom zanatu. [3]
[10.] Poprečna metalna šipka koja spaja sic sa kormanom na muškom biciklu. [3]
[11.] Testo (obično kiselo), kolač savijen u obliku valjka, rolne. [3]

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog:

Синоними:

[1.1.] rudica [3]
[2.1.] letva [3]
[10.1.] štangla [3]
[11.1.] štrudla, rolja [3]


Примери:

[1.1.] Reč rudnik je proistekla od reči ruda.
[1.2.] Bakarna ruda u Boru je jedno od najvećih evropskih ležišta bakra.
[1.3.] Reč med je korišćena za rudu bakra sve do polovine dvadesetog veka kada je preimenovana u bakar.
[1.4.] Jovan Žujović u prvom delu svoje Geologije Srbije on je napisao i sledeće: „Srebrovita ruda nađena je u Boru. Bakarne se rude nalaze u Krivelju, Boru, Bučju i Crnom vrhu. Olovo u Krivelju. Gvožđe (željezo/ železo) u Boru, Zlotu, Bučju i Brestovcu”.[6]
[1.5.] U blizini varošice Rudna Glava koja je dobila ime po rudi u Srbiji u opštini Majdanpek u Borskom okrugu, nalazi se istoimeni arheološki lokalitet, centar ranog praistorijskog rudarstva, koji se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao arheološko nalazište od izuzetnog značaja. [7][8]
[2.1.] Kȍla se sàstoje od rúde kòja se učèljāva u štȅl, a na vȑ rúde se òbese lȃnci kòji se mȅću kȍnjima na vrȃt. Rúda se nàlazi u krȁkovima. [4] Сот [3]
[2.2.] Ta uzbúnili se kònji od trȁktora, kako tȃj níje valjáno tȅro, se prȍpeli, izvŕnuli kȍla i se pȍkrjala dvȃ tòčka i rúda. [4] [9] [10] [11] [5] [12] Јаша Томић, Јамена, Вашица, Моровић, Беркасово, Гибарац, Сремска Рача, Бачинци, Ердевик, Мартинци, Сусек, Лежимир, Свилош, Лаћарак, Сремска Митровица, Черевић, Кленак, Вогањ, Јарак, Јазак, Хртковци, Врдник, Платичево, Грабовци, Сремска Каменица, Буковац, Огар, Крушедол, Марадик, Прхово, Купиново, Карловчић, Бешка, Голубинци, Крчедин, Војка, Бољевци, Нови Сланкамен, Сурчин, Батајница, Белегиш, Суботица, Мартонош, Пачир, Сомбор, Бајша, Мол, Сивац, Стапар, Бачки Брестовац, Кула, Турија, Бачко Градиште, Лалић, Надаљ, Чуруг, Деспотово, Равно Село, Змајево, Вајска, Госпођинци, Силбаш, Жабаљ, Ченеј, Товаришево, Мошорин, Каћ, Руменка, Шајкаш, Бачка Паланка, Бегеч, Ковиљ, Гардиновци, Тител, Ђала, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Санад, Мокрин, Падеј, Иђош, Кикинда, Радојево, Ново Милошево, Српска Црња, Башаид, Нови Бечеј, Итебеј, Меленци, Житиште, Тараш, Елемир, Арадац, Ботош, Конак, Орловат, Маргита, Перлез, Добрица, Велико Средиште, Идвор, Вршац, Чента, Алибунар, Уљма, Избиште, Сефкерин, Црепаја, Јасеново, Долово, Бела Црква, Панчево, Делиблато, Баваниште, Омољица, Ковин, Ловра, Деска, Крашово [3]
[3.1.] Kȕka na kòju dòlazi lánac na rúdu, tàkozvȃnu rúdu. Òvo zovémo rúda, kao slȉčno nȁ koli. [13] Ковиљ [3]
[4.1.] I vòlela sam kad mȅtemo slàninu na rúdu, na rúdu ot kȏla. Дероње [3]
[7.1.] Prètīskaš ònu rúdu, i ònā se dȉže, ùsisa vȁzduh i ȍnda pȗštaš. [13] Инђија [3]
[8.1.] Bògata je, al bésna. Pȕna rúda òkačeni ȁljīna, a fȕrt kȕka kako nȇma štȁ da obúče. Бока, Јаша Томић, Шурјан, Неузина [3]
[9.1.] Za sušenje sečenih goveđih koža za đonove koristila je konstrukcija koja se sastoji iz dugog drveta „rude", oslonjenog jednim krajem na zid a drugim na dve „pecke”. Poluosušena koža, okretanjem „rude” za ceo krug, okretana je da se suši i sa druge strane. [14] Панчево [3]
[10.1.] Tȃ nȇma ni òbraza ni sramòte; sȅla na rúdu, ȏn je vȍzi i tàko se paràdīru po sȅlu. Шурјан, Кикинда, Јаша Томић, Бока, Неузина [3]
[11.1.] Mesi se kao „patišpanj”, filuje se pekmezom od kajsija, pa se „uroluje” u „rudu” i seče na komade (šnite). [15] [3]
[11.2.] Ću da mȅtem dànaske dvȇ rúde da se pèčedu, jebo nè mož vȉše da mi stȁne u plȅk. Јаша Томић, Суботица, Каћ, Нови Сад, Ново Милошево, Шурјан, Бока, Неузина [3]
[11.3.] Imamo još dve rude sa sirom. [16] Мокрин [3]

Изрази:

[2.3.] trčati ko ome pred rudu ("isto"; "Tr̀či ko ȍme pred rúdu"). Јамена [3]
[2.4.] udariti srudom u breg ("doći do nesavladive prepreke, upasti u veliku nevolju"; "Udȁrijo s rúdom u brȇg"). Вршац [3]
[2.5.] trčati ko ždrebe pred rudu ("isto"). [3]
[2.6.] Istrčati ko ždrebe ispred rude ("biti nepromišljen, brzoplet"). Ново Милошево [3]
[2.7.] naticati se ko šiše pred rudu ("biti nepromišljen, brzoplet"; "Natiče se ko šiše pred rudu"). Бегеч [3]
[2.8.] trčati ko ždrebe ispred rude ("biti nepromišljen, brzoplet"; "Tr̀čiš ko ždrȇbe ispred rúde"). Вршац, Ново Милошево [3]
[3.2.] léći na rúdu ("pomiriti se sa nečim, prihvatiti nešto i protiv svoje volje"). Вршац [3]
[6.1.] ne legati na rudu ("biti lenj, besposličariti"). Ново Милошево [3]

Асоцијације:

[1.1.] rudnik, rudarstvo, ležište, rudna žila, grumen

Изведене речи:

[1.1.] rudište



Преводи

Референце

  1. ↑ Sanskrt: [[1]]
  2. ↑ Sanskrt prvi stupac: [[2]]
  3. ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 3,29 3,30 3,31 3,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  5. ↑ 5,0 5,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. ↑ https://www.biblioteka-bor.org.rs/2009/05/stogodisnjica/
  7. ↑ SK-SANU Rudna Glava: [[3]]
  8. ↑ https://podaci.com/arheodoc/BiM%202014%20Rudna%20Glava,%20rudnik%20bakra.pdf
  9. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  10. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 72.
  11. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  12. ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 78.
  13. ↑ 13,0 13,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  14. ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 317.
  15. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 44.
  16. ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 191.

Сродни чланци са Википедије:

[1] ruda
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ruda&oldid=714673”