кључ

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

кључ

кључ (српски, lat. ključ)[уреди]

Именица[уреди]

кључ, м

Облици:

  1. кљу́ча [1]

Значења:

  1. Млаз, клобук који избија на површину течности која ври. [1]

Примери:

  1. Пази, одма истави млеко чим избаци кључ, да ти не покипи. Бегеч [1]

ВикицитатиОткривење, глава 20


Изрази:

  1. ("прокључати"). Бегеч [1]
  2. риб ку̏вати на ˜ ("кувати рибљу чорбу од мање кваliтетне рибе само до кључања, избаciти је, па наставити кување уз додавање квалитетније рибе"; "Она"). Елемир [1]
  3. Ба́цати ˜ ("врети"). Банатско Аранђелово [1]

Именица[уреди]

кључ, м

Именица[уреди]

кључ, м

Облици:

  1. кљу́ча [1]
  1. кљу́чеви [1]

Значења:

  1. Кључ од капије кроз коју се улази у двориште. [1]
  2. Оруђе у виду куке на дугачкој мотки којим се сено или слама чупају из пласта. [1]
  3. Алатка за причвршћивање, стезање или одвртање вијака и завртања. [1]
  4. Инструмент за вађење зуба. [1]
  5. Ручица за окретање ваљака на квечу. Ново Милошево[1]
  6. Део земљишта окружен реком која на том месту прави меандер. Јасеново[1]
  7. Метални део на леђном каишу свечаног ама кроз који се провлаче кајаси. [2] Јамена Моровић Вашица Гибарац Сот Сремска Рача Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Сремска Митровица Јазак Черевић Сремска Каменица Јарак Хртковци Вогањ Врдник Кленак Платичево Грабовци Огар Купиново Карловчић Прхово Војка Голубинци Марадик Крушедол Бешка Крчедин Белегиш Нови Сланкамен Бољевци Сурчин Батајница Сомбор Суботица Бачки Брестовац Сивац Пачир Вајска Дероње Лалић Кула Мартонош Бачка Паланка Силбаш Деспотово Змајево Бегеч Руменка Ченеј Турија Чуруг Госпођинци Каћ Шајкаш Гардиновци Тител Мол Бачко Градиште Банатско Аранђелово Санад Падеј Мокрин Кикинда Иђош Ново Милошево Нови Бечеј Српска Црња Радојево Башаид Меленци Итебеј Житиште Тараш Елемир Арадац Чента Идвор Перлез Орловат Ботош Конак Сефкерин Панчево Црепаја Добрица Омољица Баваниште Долово Алибунар Маргита Ковин Делиблато Уљма Вршац Велико Средиште Бела Црква[3]
  8. Кућа која има више просторија окренутих према улици, и део који се под правим углом протеже према дворишту. [1]
  9. Кућа која има више одељења према улици и део који се под правим углом протеже према дворишту. [4] Јамена[1]

Примери:

  1. И сад Љу́ба до̑ђе, до̀ва̄ти мѐни кљу̑ч са зи̑да. Суботица [1]
  2. Изгубио сам кључ од собе па не знам шта да радим. [5] [6] [7] [8] [9] [10] Бегеч Сремска Митровица Черевић Сивац Турија Ђурђево Ченеј Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Итебеј Башаид Ново Милошево Меленци Житиште Међа Перлез Фаркаждин Иланџа Црепаја Јасеново Крушчица Баваниште Ченеј Деска Батања Ловра Иванда [3]
  3. Кућа је имала капију, дворишна врата и велики кључ, који је висио на капији о ексеру и за тај кључ обично су сви у улици знали. Турија [3]
  4. Па сла̏ма се ра̀није чу̏пала, би́ло је, то̑ се зва́ло кљу̑ч, са њи̑м се чу̏пала сла̏ма. Товаришево [3]
  5. Кљу̑ч је би́ла хе̏клица од гво̑жђа, на̀са̄ђена на са̏пӣште ко̀јом се чу̏па̄ло се̑но или сла̏ма из пла̑ста ил ка̀маре. [11] [12] [8] Нови Сад Черевић Суботица Надаљ Чуруг Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Тител Мокрин Ново Милошево Меленци Јасеново Ковин Иванда Ловра Деска Ченеј [1]
  6. Кад ми у̀стреба сла̏ме, с кљу́чом ма̏ло ишчу̀пам из ка̀маре. Госпођинци [1]
  7. шпи̏цаст, а го̏ре ѝмаш ку̏ку. Гу́раш ла̀ко, а кад пову́чеш, за̏качиш се̑но или сла̏му. Буковац [1]
  8. Кљу́чевима смо се ба̏вили, ча̏к сам и пра̏вио кљу́чеве за о̀дврћа̄ње и за̀врћа̄ње, ни́је би́ла о̏нда гарниту́ра ко са̏д. О̏нда је би́ло цо̏ло̄вно и[х] цо̏ло̄вне кљу́чеве смо пра̏вили. Ни́је би́ло у пи́та̄њу мѝлиметар та̏мо-ва̑мо. Са̏д мо̑раш да у̏змеш та̏чно девѐтна̄јст кљу̑ч, седа̀мна̄јст или ко̀је димѐнзије фа̀брика пра̏ви та̏чно. А о̀ви на̏ши цо̏ло̄вни ѐно и на та̀вану сто̀је. Ковиљ [1]
  9. И сва̏ко по̑ са̑та мо́ро сам да о̀бӣђем дво̏рӣште и мли̏ну, па сам с не̏ки кљу́чеви то̑ ри̏нглово. [13] [14] [8] Нови Бечеј Сот Нештин Ириг Нерадин Турија Ченеј Бачка Паланка Нови Сад [1]
  10. Ѝмали смо кљу́чеве за сте́зање ма̏тице. Пра̏вили смо ра̀није. Футог [1]
  11. Изгледа да је најстарији алат за вађење зуба кључ. Та алатка у ствари и личи на кључ чија је осовина изломљеног облика, а на крају се налази дршка која се руком заврће према потреби. Сам зарез, који би у ствари требало да откључава браву, са горње стране је усечен и у њему је уметнута полукружна кука која по потреби може да се окрене на десну или леву страну. Та полукружна кука захвата зуб увек с унутрашње стране. [15] Кикинда [1]
  12. То̑ се зо̀ве на кљу̑ч ку̏ћа, што ѝде ова̀ко и ова̀ко, а са̏д се то̑ зо̀ве ку̏ћа на ла̑кат. [4] Деспотово Босут Моровић Вашица Сот Сремска Рача Кукујевци Мартинци Вогањ Шуљам Хртковци Чортановци Сента Бачка Паланка [1]

열쇠와

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  4. 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 107.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 16, 26.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 33, 34.
  8. 8,0 8,1 8,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59, 64.
  10. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  11. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  12. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  13. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130.
  14. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  15. Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 80.

Напомене[уреди]

Глава[уреди]