ključ

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ključ

ključ (српски, ћир. кључ)[уреди]

Именица[уреди]

ključ, м

Облици:

  1. kljúča [1]

Значења:

  1. Mlaz, klobuk koji izbija na površinu tečnosti koja vri. [1]

Примери:

  1. Pazi, odma istavi mleko čim izbaci ključ, da ti ne pokipi. Бегеч [1]


Изрази:

  1. ("proključati"). Бегеч [1]
  2. rib kȕvati na ˜ ("kuvati riblju čorbu od manje kvalitetne ribe samo do ključanja, izbaciti je, pa nastaviti kuvanje uz dodavanje kvalitetnije ribe"; "Ona"). Елемир [1]
  3. Bácati ˜ ("vreti"). Банатско Аранђелово [1]

Именица[уреди]

ključ, м

Именица[уреди]

ključ, м

Облици:

  1. kljúča [1]
  1. kljúčevi [1]

Значења:

  1. Ključ od kapije kroz koju se ulazi u dvorište. [2]
  2. Oruđe u vidu kuke na dugačkoj motki kojim se seno ili slama čupaju iz plasta. [2]
  3. Alatka za pričvršćivanje, stezanje ili odvrtanje vijaka i zavrtanja. [2]
  4. Instrument za vađenje zuba. [2]
  5. Ručica za okretanje valjaka na kveču. Ново Милошево[2]
  6. Deo zemljišta okružen rekom koja na tom mestu pravi meander. Јасеново[2]
  7. Metalni deo na leđnom kaišu svečanog ama kroz koji se provlače kajasi. [3] Јамена Моровић Вашица Гибарац Сот Сремска Рача Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Сремска Митровица Јазак Черевић Сремска Каменица Јарак Хртковци Вогањ Врдник Кленак Платичево Грабовци Огар Купиново Карловчић Прхово Војка Голубинци Марадик Крушедол Бешка Крчедин Белегиш Нови Сланкамен Бољевци Сурчин Батајница Сомбор Суботица Бачки Брестовац Сивац Пачир Вајска Дероње Лалић Кула Мартонош Бачка Паланка Силбаш Деспотово Змајево Бегеч Руменка Ченеј Турија Чуруг Госпођинци Каћ Шајкаш Гардиновци Тител Мол Бачко Градиште Банатско Аранђелово Санад Падеј Мокрин Кикинда Иђош Ново Милошево Нови Бечеј Српска Црња Радојево Башаид Меленци Итебеј Житиште Тараш Елемир Арадац Чента Идвор Перлез Орловат Ботош Конак Сефкерин Панчево Црепаја Добрица Омољица Баваниште Долово Алибунар Маргита Ковин Делиблато Уљма Вршац Велико Средиште Бела Црква[2]
  8. Kuća koja ima više prostorija okrenutih prema ulici, i deo koji se pod pravim uglom proteže prema dvorištu. [2]
  9. Kuća koja ima više odeljenja prema ulici i deo koji se pod pravim uglom proteže prema dvorištu. [4] Јамена[1]

Примери:

  1. I sad Ljúba dȏđe, dòvāti mèni kljȗč sa zȋda. Суботица [1]
  2. Izgubio sam ključ od sobe pa ne znam šta da radim. [5] [6] [7] [8] [9] [10] Бегеч Сремска Митровица Черевић Сивац Турија Ђурђево Ченеј Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Итебеј Башаид Ново Милошево Меленци Житиште Међа Перлез Фаркаждин Иланџа Црепаја Јасеново Крушчица Баваниште Ченеј Деска Батања Ловра Иванда [2]
  3. Kuća je imala kapiju, dvorišna vrata i veliki ključ, koji je visio na kapiji o ekseru i za taj ključ obično su svi u ulici znali. Турија [2]
  4. Pa slȁma se rànije čȕpala, bílo je, tȏ se zválo kljȗč, sa njȋm se čȕpala slȁma. Товаришево [2]
  5. Kljȗč je bíla hȅklica od gvȏžđa, nàsāđena na sȁpīšte kòjom se čȕpālo sȇno ili slȁma iz plȃsta il kàmare. [11] [12] [8] Нови Сад Черевић Суботица Надаљ Чуруг Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Тител Мокрин Ново Милошево Меленци Јасеново Ковин Иванда Ловра Деска Ченеј [2]
  6. Kad mi ùstreba slȁme, s kljúčom mȁlo iščùpam iz kàmare. Госпођинци [2]
  7. špȉcast, a gȍre ìmaš kȕku. Gúraš làko, a kad povúčeš, zȁkačiš sȇno ili slȁmu. Буковац [2]
  8. Kljúčevima smo se bȁvili, čȁk sam i prȁvio kljúčeve za òdvrćānje i zàvrćānje, níje bíla ȍnda garnitúra ko sȁd. Ȍnda je bílo cȍlōvno i[h] cȍlōvne kljúčeve smo prȁvili. Níje bílo u pítānju mìlimetar tȁmo-vȃmo. Sȁd mȏraš da ȕzmeš tȁčno devètnājst kljȗč, sedàmnājst ili kòje dimènzije fàbrika prȁvi tȁčno. A òvi nȁši cȍlōvni èno i na tàvanu stòje. Ковиљ [2]
  9. I svȁko pȏ sȃta móro sam da òbīđem dvȍrīšte i mlȉnu, pa sam s nȅki kljúčevi tȏ rȉnglovo. [13] [14] [8] Нови Бечеј Сот Нештин Ириг Нерадин Турија Ченеј Бачка Паланка Нови Сад [2]
  10. Ìmali smo kljúčeve za stézanje mȁtice. Prȁvili smo rànije. Футог [2]
  11. Izgleda da je najstariji alat za vađenje zuba ključ. Ta alatka u stvari i liči na ključ čija je osovina izlomljenog oblika, a na kraju se nalazi drška koja se rukom zavrće prema potrebi. Sam zarez, koji bi u stvari trebalo da otključava bravu, sa gornje strane je usečen i u njemu je umetnuta polukružna kuka koja po potrebi može da se okrene na desnu ili levu stranu. Ta polukružna kuka zahvata zub uvek s unutrašnje strane. [15] Кикинда [2]
  12. Tȏ se zòve na kljȗč kȕća, što ìde ovàko i ovàko, a sȁd se tȏ zòve kȕća na lȃkat. [4] Деспотово Босут Моровић Вашица Сот Сремска Рача Кукујевци Мартинци Вогањ Шуљам Хртковци Чортановци Сента Бачка Паланка [2]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 107.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 16, 26.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 33, 34.
  8. 8,0 8,1 8,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59, 64.
  10. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  11. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  12. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  13. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130.
  14. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  15. Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 80.

Напомене[уреди]