عَهِدَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- знати
- познавати
- бити упознат с
- чувати
- пазити на
- одржати
- испунити/обећање/
Примери:
- .عَهِدَ العَرَبُ عِلْمَ النَفْسِ في القُرون الوسْطَى
- Арапи су познавали социологију у Средњем веку.
Синоними:
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
знати, познавати | يَعْهَدُ | عَهِدَ | 1. | / | / | / | 2. |
тражити да обећа, обећати | يُعَاهِدُ | عَاهَدَ | 3. | ||||
гарантовати | يُعْهِدُ | أَعْهَدَ | 4. | ||||
залагати се за | يَتَعَهَّدُ | تَعَهَّدَ | 5. | ||||
међусобно се договорити | يَتَعَاهَدُ | تَعَاهَدَ | 6. | ||||
/ | / | / | 7. | ||||
водити бригу о | يَعْتَهِدُ | إِعْتَهَدَ | 8. | ||||
/ | / | / | 9. | ||||
склопити уговор | يَسْتَعْهِدُ | إِسْتَعْهَدَ | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .الحِكْمَةُ هِيَ عِنْدَما تَعْهَدُ أَنَّكَ لا تَعْهَدُ
- Мудрост је кад знаш да не знаш.
Асоцијације:
- مَعْرِفَةٌ - знање
- ذاكِرَةٌ - памћење
- وَعْدٌ - обећање
- خُطْبَةٌ - говор
Изведене речи:
- عَهْدٌ - доба, обећање, обавеза, заштита, верност, познанство
- تَعَهُّدٌ - залагање, брига, чување, одржавање
- مُعاهَدَةٌ - споразум, савез, лига
- مَعْهَدٌ - институт, састанак, стајалиште
- تَعاهُدٌ - уговор, сагласност, пакт
- عِهْدانٌ - јамство, гаранција
- عُهْدَةٌ - обавеза, јамство, гаранција, служба, положај
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола عَهِدَ (ʿahida) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
عَاهِدٌ (ʿāhidun) (ʿāhidun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَعْهُودٌ (maʿhūdun) (maʿhūdun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | عَهِدْتُ (ʿahidtu) (ʿahidtu) |
عَهِدْتَ (ʿahidta) (ʿahidta) |
عَهِدَ (ʿahida) |
عَهِدْتُمَا (ʿahidtumā) (ʿahidtumā) |
عَهِدَا (ʿahidā) (ʿahidā) |
عَهِدْنَا (ʿahidnā) (ʿahidnā) |
عَهِدْتُمْ (ʿahidtum) (ʿahidtum) |
عَهِدُوا (ʿahidū) (ʿahidū) | |||
f | عَهِدْتِ (ʿahidti) (ʿahidti) |
عَهِدَتْ (ʿahidat) (ʿahidat) |
عَهِدَتَا (ʿahidatā) (ʿahidatā) |
عَهِدْتُنَّ (ʿahidtunna) (ʿahidtunna) |
عَهِدْنَ (ʿahidna) (ʿahidna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَعْهَدُ (ʾaʿhadu) (ʾaʿhadu) |
تَعْهَدُ (taʿhadu) (taʿhadu) |
يَعْهَدُ (yaʿhadu) (yaʿhadu) |
تَعْهَدَانِ (taʿhadāni) (taʿhadāni) |
يَعْهَدَانِ (yaʿhadāni) (yaʿhadāni) |
نَعْهَدُ (naʿhadu) (naʿhadu) |
تَعْهَدُونَ (taʿhadūna) (taʿhadūna) |
يَعْهَدُونَ (yaʿhadūna) (yaʿhadūna) | |||
f | تَعْهَدِينَ (taʿhadīna) (taʿhadīna) |
تَعْهَدُ (taʿhadu) (taʿhadu) |
تَعْهَدَانِ (taʿhadāni) (taʿhadāni) |
تَعْهَدْنَ (taʿhadna) (taʿhadna) |
يَعْهَدْنَ (yaʿhadna) (yaʿhadna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَعْهَدَ (ʾaʿhada) (ʾaʿhada) |
تَعْهَدَ (taʿhada) (taʿhada) |
يَعْهَدَ (yaʿhada) (yaʿhada) |
تَعْهَدَا (taʿhadā) (taʿhadā) |
يَعْهَدَا (yaʿhadā) (yaʿhadā) |
نَعْهَدَ (naʿhada) (naʿhada) |
تَعْهَدُوا (taʿhadū) (taʿhadū) |
يَعْهَدُوا (yaʿhadū) (yaʿhadū) | |||
f | تَعْهَدِي (taʿhadī) (taʿhadī) |
تَعْهَدَ (taʿhada) (taʿhada) |
تَعْهَدَا (taʿhadā) (taʿhadā) |
تَعْهَدْنَ (taʿhadna) (taʿhadna) |
يَعْهَدْنَ (yaʿhadna) (yaʿhadna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَعْهَدْ (ʾaʿhad) (ʾaʿhad) |
تَعْهَدْ (taʿhad) (taʿhad) |
يَعْهَدْ (yaʿhad) (yaʿhad) |
تَعْهَدَا (taʿhadā) (taʿhadā) |
يَعْهَدَا (yaʿhadā) (yaʿhadā) |
نَعْهَدْ (naʿhad) (naʿhad) |
تَعْهَدُوا (taʿhadū) (taʿhadū) |
يَعْهَدُوا (yaʿhadū) (yaʿhadū) | |||
f | تَعْهَدِي (taʿhadī) (taʿhadī) |
تَعْهَدْ (taʿhad) (taʿhad) |
تَعْهَدَا (taʿhadā) (taʿhadā) |
تَعْهَدْنَ (taʿhadna) (taʿhadna) |
يَعْهَدْنَ (yaʿhadna) (yaʿhadna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِعْهَدْ (iʿhad) (iʿhad) |
اِعْهَدَا (iʿhadā) (iʿhadā) |
اِعْهَدُوا (iʿhadū) (iʿhadū) |
||||||||
f | اِعْهَدِي (iʿhadī) (iʿhadī) |
اِعْهَدْنَ (iʿhadna) (iʿhadna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | عُهِدْتُ (ʿuhidtu) (ʿuhidtu) |
عُهِدْتَ (ʿuhidta) (ʿuhidta) |
عُهِدَ (ʿuhida) |
عُهِدْتُمَا (ʿuhidtumā) (ʿuhidtumā) |
عُهِدَا (ʿuhidā) (ʿuhidā) |
عُهِدْنَا (ʿuhidnā) (ʿuhidnā) |
عُهِدْتُمْ (ʿuhidtum) (ʿuhidtum) |
عُهِدُوا (ʿuhidū) (ʿuhidū) | |||
f | عُهِدْتِ (ʿuhidti) (ʿuhidti) |
عُهِدَتْ (ʿuhidat) (ʿuhidat) |
عُهِدَتَا (ʿuhidatā) (ʿuhidatā) |
عُهِدْتُنَّ (ʿuhidtunna) (ʿuhidtunna) |
عُهِدْنَ (ʿuhidna) (ʿuhidna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُعْهَدُ (ʾuʿhadu) (ʾuʿhadu) |
تُعْهَدُ (tuʿhadu) (tuʿhadu) |
يُعْهَدُ (yuʿhadu) (yuʿhadu) |
تُعْهَدَانِ (tuʿhadāni) (tuʿhadāni) |
يُعْهَدَانِ (yuʿhadāni) (yuʿhadāni) |
نُعْهَدُ (nuʿhadu) (nuʿhadu) |
تُعْهَدُونَ (tuʿhadūna) (tuʿhadūna) |
يُعْهَدُونَ (yuʿhadūna) (yuʿhadūna) | |||
f | تُعْهَدِينَ (tuʿhadīna) (tuʿhadīna) |
تُعْهَدُ (tuʿhadu) (tuʿhadu) |
تُعْهَدَانِ (tuʿhadāni) (tuʿhadāni) |
تُعْهَدْنَ (tuʿhadna) (tuʿhadna) |
يُعْهَدْنَ (yuʿhadna) (yuʿhadna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُعْهَدَ (ʾuʿhada) (ʾuʿhada) |
تُعْهَدَ (tuʿhada) (tuʿhada) |
يُعْهَدَ (yuʿhada) (yuʿhada) |
تُعْهَدَا (tuʿhadā) (tuʿhadā) |
يُعْهَدَا (yuʿhadā) (yuʿhadā) |
نُعْهَدَ (nuʿhada) (nuʿhada) |
تُعْهَدُوا (tuʿhadū) (tuʿhadū) |
يُعْهَدُوا (yuʿhadū) (yuʿhadū) | |||
f | تُعْهَدِي (tuʿhadī) (tuʿhadī) |
تُعْهَدَ (tuʿhada) (tuʿhada) |
تُعْهَدَا (tuʿhadā) (tuʿhadā) |
تُعْهَدْنَ (tuʿhadna) (tuʿhadna) |
يُعْهَدْنَ (yuʿhadna) (yuʿhadna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُعْهَدْ (ʾuʿhad) (ʾuʿhad) |
تُعْهَدْ (tuʿhad) (tuʿhad) |
يُعْهَدْ (yuʿhad) (yuʿhad) |
تُعْهَدَا (tuʿhadā) (tuʿhadā) |
يُعْهَدَا (yuʿhadā) (yuʿhadā) |
نُعْهَدْ (nuʿhad) (nuʿhad) |
تُعْهَدُوا (tuʿhadū) (tuʿhadū) |
يُعْهَدُوا (yuʿhadū) (yuʿhadū) | |||
f | تُعْهَدِي (tuʿhadī) (tuʿhadī) |
تُعْهَدْ (tuʿhad) (tuʿhad) |
تُعْهَدَا (tuʿhadā) (tuʿhadā) |
تُعْهَدْنَ (tuʿhadna) (tuʿhadna) |
يُعْهَدْنَ (yuʿhadna) (yuʿhadna) |