عَقَدَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- завезати
- склопити (уговор)
- закључити
- положити (заклетву)
- заказати (састанак)
- одржати (седницу)
- спојити
- саставити
- организовати (тржиште)
Примери:
- .عَقَدَ زُعْمَاءُ دُوَلِ الخَلِيجِ الغَنِيَّةِ إِجْتِمَاعاً فِي دُبَي الأُسْبُوعَ المَاضِي
- Владари богатих заливских земаља одржали су прошле недеље састанак у Дубаију.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
склопити | يُعَقِدُ | عَقَدَ | 1. |
чврсто свезати | يُعَقِّدُ | عَقَّدَ | 2. |
договорити се с | يَعَاقِدُ | عَاقَدَ | 3. |
укухати | يَعْقِدُ | أَعْقَدَ | 4. |
бити свезан | يَتَعَقَّدُ | تَعَقَّدَ | 5. |
бити међусобно свезани | يَتَعَاقَدُ | تَعَاقَدَ | 6. |
бити згуснут | يَنْعَقِدُ | إِنْعَقَدَ | 7. |
свезати | يَعْتَقِدُ | إِعْتَقَدَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
бити лаковеран | يَسْتَعْقِدُ | إِسْتَعْقَدَ | 10. |
Синоними:
- إِسْتَنْتَجَ - закључити
- إِخْتَتَمَ - закључити, склопити (уговор), запечатити
- قَرَرَ - одлучити
- رَبَطَ - спојити, повезати
- إِتَّصَلَ - повезати, контактирати
Изреке и пословице:
- .لَمْ يَنْعَقِدُ لَهُ زَهْرُ ولا ثَمَرُ
- Не имао рода ни порода. (Не створио му се ни цвет ни плод.)
Асоцијације:
- إِجْتِماعٌ - састанак
Изведене речи:
- إِعْتِقاةٌ - уверење, вера, догма, поуздање, доктрина
- إِنْعِقادٌ - седница, састанак, заседање, склапање, закључење
- تَعَاقُدٌ - договор, наредба, сагласност, савез, уговор
- عَقْدٌ - спајање, састављање, склапање, закључивање
- عَقْدٌ - уговор, спис, документ, уверење
- عِقْدٌ - огрлица
- عَقِيدٌ - савезник, уговарач, вођа, заповедник
- عَقِيدَةٌ - веровање, убеђење, кредо, вера, догма, идеологија
- مُعاقِدٌ - уговарач
- مُعْتَقِدٌ - онај који чврсто верује, уверен, убеђен, верник
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола عَقَدَ (ʿaqada) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
عَاقِدٌ (ʿāqidun) (ʿāqidun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَعْقُودٌ (maʿqūdun) (maʿqūdun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | عَقَدْتُ (ʿaqadtu) (ʿaqadtu) |
عَقَدْتَ (ʿaqadta) (ʿaqadta) |
عَقَدَ (ʿaqada) |
عَقَدْتُمَا (ʿaqadtumā) (ʿaqadtumā) |
عَقَدَا (ʿaqadā) (ʿaqadā) |
عَقَدْنَا (ʿaqadnā) (ʿaqadnā) |
عَقَدْتُمْ (ʿaqadtum) (ʿaqadtum) |
عَقَدُوا (ʿaqadū) (ʿaqadū) | |||
f | عَقَدْتِ (ʿaqadti) (ʿaqadti) |
عَقَدَتْ (ʿaqadat) (ʿaqadat) |
عَقَدَتَا (ʿaqadatā) (ʿaqadatā) |
عَقَدْتُنَّ (ʿaqadtunna) (ʿaqadtunna) |
عَقَدْنَ (ʿaqadna) (ʿaqadna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَعْقِدُ (ʾaʿqidu) (ʾaʿqidu) |
تَعْقِدُ (taʿqidu) (taʿqidu) |
يَعْقِدُ (yaʿqidu) (yaʿqidu) |
تَعْقِدَانِ (taʿqidāni) (taʿqidāni) |
يَعْقِدَانِ (yaʿqidāni) (yaʿqidāni) |
نَعْقِدُ (naʿqidu) (naʿqidu) |
تَعْقِدُونَ (taʿqidūna) (taʿqidūna) |
يَعْقِدُونَ (yaʿqidūna) (yaʿqidūna) | |||
f | تَعْقِدِينَ (taʿqidīna) (taʿqidīna) |
تَعْقِدُ (taʿqidu) (taʿqidu) |
تَعْقِدَانِ (taʿqidāni) (taʿqidāni) |
تَعْقِدْنَ (taʿqidna) (taʿqidna) |
يَعْقِدْنَ (yaʿqidna) (yaʿqidna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَعْقِدَ (ʾaʿqida) (ʾaʿqida) |
تَعْقِدَ (taʿqida) (taʿqida) |
يَعْقِدَ (yaʿqida) (yaʿqida) |
تَعْقِدَا (taʿqidā) (taʿqidā) |
يَعْقِدَا (yaʿqidā) (yaʿqidā) |
نَعْقِدَ (naʿqida) (naʿqida) |
تَعْقِدُوا (taʿqidū) (taʿqidū) |
يَعْقِدُوا (yaʿqidū) (yaʿqidū) | |||
f | تَعْقِدِي (taʿqidī) (taʿqidī) |
تَعْقِدَ (taʿqida) (taʿqida) |
تَعْقِدَا (taʿqidā) (taʿqidā) |
تَعْقِدْنَ (taʿqidna) (taʿqidna) |
يَعْقِدْنَ (yaʿqidna) (yaʿqidna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَعْقِدْ (ʾaʿqid) (ʾaʿqid) |
تَعْقِدْ (taʿqid) (taʿqid) |
يَعْقِدْ (yaʿqid) (yaʿqid) |
تَعْقِدَا (taʿqidā) (taʿqidā) |
يَعْقِدَا (yaʿqidā) (yaʿqidā) |
نَعْقِدْ (naʿqid) (naʿqid) |
تَعْقِدُوا (taʿqidū) (taʿqidū) |
يَعْقِدُوا (yaʿqidū) (yaʿqidū) | |||
f | تَعْقِدِي (taʿqidī) (taʿqidī) |
تَعْقِدْ (taʿqid) (taʿqid) |
تَعْقِدَا (taʿqidā) (taʿqidā) |
تَعْقِدْنَ (taʿqidna) (taʿqidna) |
يَعْقِدْنَ (yaʿqidna) (yaʿqidna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِعْقِدْ (iʿqid) (iʿqid) |
اِعْقِدَا (iʿqidā) (iʿqidā) |
اِعْقِدُوا (iʿqidū) (iʿqidū) |
||||||||
f | اِعْقِدِي (iʿqidī) (iʿqidī) |
اِعْقِدْنَ (iʿqidna) (iʿqidna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | عُقِدْتُ (ʿuqidtu) (ʿuqidtu) |
عُقِدْتَ (ʿuqidta) (ʿuqidta) |
عُقِدَ (ʿuqida) |
عُقِدْتُمَا (ʿuqidtumā) (ʿuqidtumā) |
عُقِدَا (ʿuqidā) (ʿuqidā) |
عُقِدْنَا (ʿuqidnā) (ʿuqidnā) |
عُقِدْتُمْ (ʿuqidtum) (ʿuqidtum) |
عُقِدُوا (ʿuqidū) (ʿuqidū) | |||
f | عُقِدْتِ (ʿuqidti) (ʿuqidti) |
عُقِدَتْ (ʿuqidat) (ʿuqidat) |
عُقِدَتَا (ʿuqidatā) (ʿuqidatā) |
عُقِدْتُنَّ (ʿuqidtunna) (ʿuqidtunna) |
عُقِدْنَ (ʿuqidna) (ʿuqidna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُعْقَدُ (ʾuʿqadu) (ʾuʿqadu) |
تُعْقَدُ (tuʿqadu) (tuʿqadu) |
يُعْقَدُ (yuʿqadu) (yuʿqadu) |
تُعْقَدَانِ (tuʿqadāni) (tuʿqadāni) |
يُعْقَدَانِ (yuʿqadāni) (yuʿqadāni) |
نُعْقَدُ (nuʿqadu) (nuʿqadu) |
تُعْقَدُونَ (tuʿqadūna) (tuʿqadūna) |
يُعْقَدُونَ (yuʿqadūna) (yuʿqadūna) | |||
f | تُعْقَدِينَ (tuʿqadīna) (tuʿqadīna) |
تُعْقَدُ (tuʿqadu) (tuʿqadu) |
تُعْقَدَانِ (tuʿqadāni) (tuʿqadāni) |
تُعْقَدْنَ (tuʿqadna) (tuʿqadna) |
يُعْقَدْنَ (yuʿqadna) (yuʿqadna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُعْقَدَ (ʾuʿqada) (ʾuʿqada) |
تُعْقَدَ (tuʿqada) (tuʿqada) |
يُعْقَدَ (yuʿqada) (yuʿqada) |
تُعْقَدَا (tuʿqadā) (tuʿqadā) |
يُعْقَدَا (yuʿqadā) (yuʿqadā) |
نُعْقَدَ (nuʿqada) (nuʿqada) |
تُعْقَدُوا (tuʿqadū) (tuʿqadū) |
يُعْقَدُوا (yuʿqadū) (yuʿqadū) | |||
f | تُعْقَدِي (tuʿqadī) (tuʿqadī) |
تُعْقَدَ (tuʿqada) (tuʿqada) |
تُعْقَدَا (tuʿqadā) (tuʿqadā) |
تُعْقَدْنَ (tuʿqadna) (tuʿqadna) |
يُعْقَدْنَ (yuʿqadna) (yuʿqadna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُعْقَدْ (ʾuʿqad) (ʾuʿqad) |
تُعْقَدْ (tuʿqad) (tuʿqad) |
يُعْقَدْ (yuʿqad) (yuʿqad) |
تُعْقَدَا (tuʿqadā) (tuʿqadā) |
يُعْقَدَا (yuʿqadā) (yuʿqadā) |
نُعْقَدْ (nuʿqad) (nuʿqad) |
تُعْقَدُوا (tuʿqadū) (tuʿqadū) |
يُعْقَدُوا (yuʿqadū) (yuʿqadū) | |||
f | تُعْقَدِي (tuʿqadī) (tuʿqadī) |
تُعْقَدْ (tuʿqad) (tuʿqad) |
تُعْقَدَا (tuʿqadā) (tuʿqadā) |
تُعْقَدْنَ (tuʿqadna) (tuʿqadna) |
يُعْقَدْنَ (yuʿqadna) (yuʿqadna) |