حَفِظَ

Јорданска гарда штити краља.

Корен: ح ف ظ*

Изговор:

DIN: ḥafiẓa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. чувати
2. пазити (на)
3. штитити
4. бринути се (о)
5. научити (напамет)
6. задржати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
чувати	يَحْفَظُ	حَفِظَ	1.
(на)учити напамет	يُحَفِّظُ	حَفَّظَ	2.
пазити на	يُحَافِظُ	حَافَظَ	3.
наљутити	يُحَفِظُ	أَحْفَظَ	4.
постепено учити напамет	يَتَحَفَّظُ	تَحَفَّظَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
сачувати, присвојити	يَحْتَفِظُ	إِحْتَفَظَ	8.
/	/	/	9.
замолити да чува	يَسْتَحْفِظُ	إِسْتَحْفَظَ	10.

Примери:

.طَهَ حُسَين حَفَظَ القُرآنَ الكَريمَ عِنْدَما كانَ عُمْرُهُ 9 سَنَواتٍ

Таха Хусеин је научио Куран када је имао 9 година.

Синоними:

• حَمَى - одбранити
• أجارَ - одбранити

Супротне речи:

• نَسِيَ - заборавити

Изреке и пословице:

.لا تَدَعْ الذِئْبَ لِحَفِظَ الغَنَمَ

Не дај вуку овце на чување.

.الحِفاظُ عَلى اللُّغَةِ هُوَ أَفْضَلُ مِيزَةٍ

Чување језика је најбоља особина.

Асоцијације:

• ذاكِرَةٌ - памћење
• حارِسٌ - чувар

Изведене речи:

• حافِظٌ - чувар, гувернер, онај који зна Кур'ан напамет
• حَفيظَةٌ - меморија, памћење
• مِحْفَظَةٌ - ташна, футрола, новчаник
• مَحْفُوظٌ - сачуван

Сродни чланци са Википедије:

حَفِظَ

Преводи

Енглески: [1] memorize ☞en Италијански: [1] memorizzare ☞it Немачки: [1] sich einprägen ☞de Шпански: [1] memorizar ☞es Француски: [1] mémoriser ☞fr Фински: [1] opetella ulkoa ☞fi Грчки: [1] απομνημονεύω ☞el

Руски: [1] запоминать ☞ru Португалски: [1] memorizar ☞pt Македонски: [1] запаметат ☞mk Српски: [1] запамтити ☞sr Мађарски: [1] megjegyez ☞hu Бугарски: [1] запаметявам ☞bg Кинески: [1] 記住 ☞zh

Конјугација глагола حَفِظَ (ḥafiẓa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَافِظٌ (ḥāfiẓun) (ḥāfiẓun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْفُوظٌ (maḥfūẓun) (maḥfūẓun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَفِظْتُ (ḥafiẓtu) (ḥafiẓtu)	حَفِظْتَ (ḥafiẓta) (ḥafiẓta)	حَفِظَ (ḥafiẓa)		حَفِظْتُمَا (ḥafiẓtumā) (ḥafiẓtumā)	حَفِظَا (ḥafiẓā) (ḥafiẓā)		حَفِظْنَا (ḥafiẓnā) (ḥafiẓnā)	حَفِظْتُمْ (ḥafiẓtum) (ḥafiẓtum)	حَفِظُوا (ḥafiẓū) (ḥafiẓū)
	f		حَفِظْتِ (ḥafiẓti) (ḥafiẓti)	حَفِظَتْ (ḥafiẓat) (ḥafiẓat)			حَفِظَتَا (ḥafiẓatā) (ḥafiẓatā)			حَفِظْتُنَّ (ḥafiẓtunna) (ḥafiẓtunna)	حَفِظْنَ (ḥafiẓna) (ḥafiẓna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْفَظُ (ʾaḥfaẓu) (ʾaḥfaẓu)	تَحْفَظُ (taḥfaẓu) (taḥfaẓu)	يَحْفَظُ (yaḥfaẓu) (yaḥfaẓu)		تَحْفَظَانِ (taḥfaẓāni) (taḥfaẓāni)	يَحْفَظَانِ (yaḥfaẓāni) (yaḥfaẓāni)		نَحْفَظُ (naḥfaẓu) (naḥfaẓu)	تَحْفَظُونَ (taḥfaẓūna) (taḥfaẓūna)	يَحْفَظُونَ (yaḥfaẓūna) (yaḥfaẓūna)
	f		تَحْفَظِينَ (taḥfaẓīna) (taḥfaẓīna)	تَحْفَظُ (taḥfaẓu) (taḥfaẓu)			تَحْفَظَانِ (taḥfaẓāni) (taḥfaẓāni)			تَحْفَظْنَ (taḥfaẓna) (taḥfaẓna)	يَحْفَظْنَ (yaḥfaẓna) (yaḥfaẓna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْفَظَ (ʾaḥfaẓa) (ʾaḥfaẓa)	تَحْفَظَ (taḥfaẓa) (taḥfaẓa)	يَحْفَظَ (yaḥfaẓa) (yaḥfaẓa)		تَحْفَظَا (taḥfaẓā) (taḥfaẓā)	يَحْفَظَا (yaḥfaẓā) (yaḥfaẓā)		نَحْفَظَ (naḥfaẓa) (naḥfaẓa)	تَحْفَظُوا (taḥfaẓū) (taḥfaẓū)	يَحْفَظُوا (yaḥfaẓū) (yaḥfaẓū)
	f		تَحْفَظِي (taḥfaẓī) (taḥfaẓī)	تَحْفَظَ (taḥfaẓa) (taḥfaẓa)			تَحْفَظَا (taḥfaẓā) (taḥfaẓā)			تَحْفَظْنَ (taḥfaẓna) (taḥfaẓna)	يَحْفَظْنَ (yaḥfaẓna) (yaḥfaẓna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْفَظْ (ʾaḥfaẓ) (ʾaḥfaẓ)	تَحْفَظْ (taḥfaẓ) (taḥfaẓ)	يَحْفَظْ (yaḥfaẓ) (yaḥfaẓ)		تَحْفَظَا (taḥfaẓā) (taḥfaẓā)	يَحْفَظَا (yaḥfaẓā) (yaḥfaẓā)		نَحْفَظْ (naḥfaẓ) (naḥfaẓ)	تَحْفَظُوا (taḥfaẓū) (taḥfaẓū)	يَحْفَظُوا (yaḥfaẓū) (yaḥfaẓū)
	f		تَحْفَظِي (taḥfaẓī) (taḥfaẓī)	تَحْفَظْ (taḥfaẓ) (taḥfaẓ)			تَحْفَظَا (taḥfaẓā) (taḥfaẓā)			تَحْفَظْنَ (taḥfaẓna) (taḥfaẓna)	يَحْفَظْنَ (yaḥfaẓna) (yaḥfaẓna)
императив الأمر	m		اِحْفَظْ (iḥfaẓ) (iḥfaẓ)			اِحْفَظَا (iḥfaẓā) (iḥfaẓā)				اِحْفَظُوا (iḥfaẓū) (iḥfaẓū)
	f		اِحْفَظِي (iḥfaẓī) (iḥfaẓī)							اِحْفَظْنَ (iḥfaẓna) (iḥfaẓna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُفِظْتُ (ḥufiẓtu) (ḥufiẓtu)	حُفِظْتَ (ḥufiẓta) (ḥufiẓta)	حُفِظَ (ḥufiẓa)		حُفِظْتُمَا (ḥufiẓtumā) (ḥufiẓtumā)	حُفِظَا (ḥufiẓā) (ḥufiẓā)		حُفِظْنَا (ḥufiẓnā) (ḥufiẓnā)	حُفِظْتُمْ (ḥufiẓtum) (ḥufiẓtum)	حُفِظُوا (ḥufiẓū) (ḥufiẓū)
	f		حُفِظْتِ (ḥufiẓti) (ḥufiẓti)	حُفِظَتْ (ḥufiẓat) (ḥufiẓat)			حُفِظَتَا (ḥufiẓatā) (ḥufiẓatā)			حُفِظْتُنَّ (ḥufiẓtunna) (ḥufiẓtunna)	حُفِظْنَ (ḥufiẓna) (ḥufiẓna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْفَظُ (ʾuḥfaẓu) (ʾuḥfaẓu)	تُحْفَظُ (tuḥfaẓu) (tuḥfaẓu)	يُحْفَظُ (yuḥfaẓu) (yuḥfaẓu)		تُحْفَظَانِ (tuḥfaẓāni) (tuḥfaẓāni)	يُحْفَظَانِ (yuḥfaẓāni) (yuḥfaẓāni)		نُحْفَظُ (nuḥfaẓu) (nuḥfaẓu)	تُحْفَظُونَ (tuḥfaẓūna) (tuḥfaẓūna)	يُحْفَظُونَ (yuḥfaẓūna) (yuḥfaẓūna)
	f		تُحْفَظِينَ (tuḥfaẓīna) (tuḥfaẓīna)	تُحْفَظُ (tuḥfaẓu) (tuḥfaẓu)			تُحْفَظَانِ (tuḥfaẓāni) (tuḥfaẓāni)			تُحْفَظْنَ (tuḥfaẓna) (tuḥfaẓna)	يُحْفَظْنَ (yuḥfaẓna) (yuḥfaẓna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْفَظَ (ʾuḥfaẓa) (ʾuḥfaẓa)	تُحْفَظَ (tuḥfaẓa) (tuḥfaẓa)	يُحْفَظَ (yuḥfaẓa) (yuḥfaẓa)		تُحْفَظَا (tuḥfaẓā) (tuḥfaẓā)	يُحْفَظَا (yuḥfaẓā) (yuḥfaẓā)		نُحْفَظَ (nuḥfaẓa) (nuḥfaẓa)	تُحْفَظُوا (tuḥfaẓū) (tuḥfaẓū)	يُحْفَظُوا (yuḥfaẓū) (yuḥfaẓū)
	f		تُحْفَظِي (tuḥfaẓī) (tuḥfaẓī)	تُحْفَظَ (tuḥfaẓa) (tuḥfaẓa)			تُحْفَظَا (tuḥfaẓā) (tuḥfaẓā)			تُحْفَظْنَ (tuḥfaẓna) (tuḥfaẓna)	يُحْفَظْنَ (yuḥfaẓna) (yuḥfaẓna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْفَظْ (ʾuḥfaẓ) (ʾuḥfaẓ)	تُحْفَظْ (tuḥfaẓ) (tuḥfaẓ)	يُحْفَظْ (yuḥfaẓ) (yuḥfaẓ)		تُحْفَظَا (tuḥfaẓā) (tuḥfaẓā)	يُحْفَظَا (yuḥfaẓā) (yuḥfaẓā)		نُحْفَظْ (nuḥfaẓ) (nuḥfaẓ)	تُحْفَظُوا (tuḥfaẓū) (tuḥfaẓū)	يُحْفَظُوا (yuḥfaẓū) (yuḥfaẓū)
	f		تُحْفَظِي (tuḥfaẓī) (tuḥfaẓī)	تُحْفَظْ (tuḥfaẓ) (tuḥfaẓ)			تُحْفَظَا (tuḥfaẓā) (tuḥfaẓā)			تُحْفَظْنَ (tuḥfaẓna) (tuḥfaẓna)	يُحْفَظْنَ (yuḥfaẓna) (yuḥfaẓna)