بَسَطَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- прострети
- раширити
- примити (извињење)
- отворити шаку
- развити
- размотати
- изравнати
- дати
- пружити
- изнети
- износити
- објаснити
Примери:
- .بَسَطَتْ الغَسِيلَ عَلَى الشَّرْفَةِ لِتَجِفُّهُ
- Прострла је веш на тераси да би га осушила.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
прострети, раширити | يَبْسُطُ | بَسَطَ | 1. |
размотати, развити | يُبَسِّطُ | بَسَّطَ | 2. |
не плашити се | يُباسِطُ | بَاسَطَ | 3. |
пустити (деву с младунчетом) | يُبْسِطُ | أَبْسَطَ | 4. |
распрострети се, раширити се | يَتَبَسَّطُ | تَبَسَّطَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
простирати се | يَنْبَسِطُ | إِنْبَسَطَ | 7. |
лежећи испружити (руке) | يَبْتَسِطُ | إِبْتَسَطَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Синоними:
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .إِذَا تُرِيدُ أَنْ تَنْقِلَ، يَجِبُ أَنْ تُنْشِأَ مَسَاحَةً فَارِغَةً لِتَبْسُطَ أَجْنِحَتِكَ
- Како би полетео, мораш створити слободан простор да би се раширила крила.
Асоцијације:
- مَلَابِسُ - одећа
Изведене речи:
- إِنْبِسَاطٌ - ширење,растезање, радост, разонода, забава, уживање
- بَاسِطَةٌ - велика удаљеност
- بَسَاطٌ - пространа земља
- بَسَاطَةٌ - једноставност, безазленост, наивност
- بَسْطٌ - ширење, простирање, раширеност
- بَسْطَةٌ - излагање, изношење, приказивање, ширина
- بَسِيطٌ - прост, једноставан, безначајан, безазлен
- بَسِيطَةٌ - земља, свет, равница, површина
- مَبْسُوطٌ - раширен, простран, раван, расположен, весео
- مُنْبَسِطٌ - раширен, простран, раван, расположен, весео
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола بَسَطَ (basaṭa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
بَاسِطٌ (bāsiṭun) (bāsiṭun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَبْسُوطٌ (mabsūṭun) (mabsūṭun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | بَسَطْتُ (basaṭtu) (basaṭtu) |
بَسَطْتَ (basaṭta) (basaṭta) |
بَسَطَ (basaṭa) |
بَسَطْتُمَا (basaṭtumā) (basaṭtumā) |
بَسَطَا (basaṭā) (basaṭā) |
بَسَطْنَا (basaṭnā) (basaṭnā) |
بَسَطْتُمْ (basaṭtum) (basaṭtum) |
بَسَطُوا (basaṭū) (basaṭū) | |||
f | بَسَطْتِ (basaṭti) (basaṭti) |
بَسَطَتْ (basaṭat) (basaṭat) |
بَسَطَتَا (basaṭatā) (basaṭatā) |
بَسَطْتُنَّ (basaṭtunna) (basaṭtunna) |
بَسَطْنَ (basaṭna) (basaṭna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَبْسُطُ (ʾabsuṭu) (ʾabsuṭu) |
تَبْسُطُ (tabsuṭu) (tabsuṭu) |
يَبْسُطُ (yabsuṭu) (yabsuṭu) |
تَبْسُطَانِ (tabsuṭāni) (tabsuṭāni) |
يَبْسُطَانِ (yabsuṭāni) (yabsuṭāni) |
نَبْسُطُ (nabsuṭu) (nabsuṭu) |
تَبْسُطُونَ (tabsuṭūna) (tabsuṭūna) |
يَبْسُطُونَ (yabsuṭūna) (yabsuṭūna) | |||
f | تَبْسُطِينَ (tabsuṭīna) (tabsuṭīna) |
تَبْسُطُ (tabsuṭu) (tabsuṭu) |
تَبْسُطَانِ (tabsuṭāni) (tabsuṭāni) |
تَبْسُطْنَ (tabsuṭna) (tabsuṭna) |
يَبْسُطْنَ (yabsuṭna) (yabsuṭna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَبْسُطَ (ʾabsuṭa) (ʾabsuṭa) |
تَبْسُطَ (tabsuṭa) (tabsuṭa) |
يَبْسُطَ (yabsuṭa) (yabsuṭa) |
تَبْسُطَا (tabsuṭā) (tabsuṭā) |
يَبْسُطَا (yabsuṭā) (yabsuṭā) |
نَبْسُطَ (nabsuṭa) (nabsuṭa) |
تَبْسُطُوا (tabsuṭū) (tabsuṭū) |
يَبْسُطُوا (yabsuṭū) (yabsuṭū) | |||
f | تَبْسُطِي (tabsuṭī) (tabsuṭī) |
تَبْسُطَ (tabsuṭa) (tabsuṭa) |
تَبْسُطَا (tabsuṭā) (tabsuṭā) |
تَبْسُطْنَ (tabsuṭna) (tabsuṭna) |
يَبْسُطْنَ (yabsuṭna) (yabsuṭna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَبْسُطْ (ʾabsuṭ) (ʾabsuṭ) |
تَبْسُطْ (tabsuṭ) (tabsuṭ) |
يَبْسُطْ (yabsuṭ) (yabsuṭ) |
تَبْسُطَا (tabsuṭā) (tabsuṭā) |
يَبْسُطَا (yabsuṭā) (yabsuṭā) |
نَبْسُطْ (nabsuṭ) (nabsuṭ) |
تَبْسُطُوا (tabsuṭū) (tabsuṭū) |
يَبْسُطُوا (yabsuṭū) (yabsuṭū) | |||
f | تَبْسُطِي (tabsuṭī) (tabsuṭī) |
تَبْسُطْ (tabsuṭ) (tabsuṭ) |
تَبْسُطَا (tabsuṭā) (tabsuṭā) |
تَبْسُطْنَ (tabsuṭna) (tabsuṭna) |
يَبْسُطْنَ (yabsuṭna) (yabsuṭna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُبْسُطْ (ubsuṭ) (ubsuṭ) |
اُبْسُطَا (ubsuṭā) (ubsuṭā) |
اُبْسُطُوا (ubsuṭū) (ubsuṭū) |
||||||||
f | اُبْسُطِي (ubsuṭī) (ubsuṭī) |
اُبْسُطْنَ (ubsuṭna) (ubsuṭna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | بُسِطْتُ (busiṭtu) (busiṭtu) |
بُسِطْتَ (busiṭta) (busiṭta) |
بُسِطَ (busiṭa) |
بُسِطْتُمَا (busiṭtumā) (busiṭtumā) |
بُسِطَا (busiṭā) (busiṭā) |
بُسِطْنَا (busiṭnā) (busiṭnā) |
بُسِطْتُمْ (busiṭtum) (busiṭtum) |
بُسِطُوا (busiṭū) (busiṭū) | |||
f | بُسِطْتِ (busiṭti) (busiṭti) |
بُسِطَتْ (busiṭat) (busiṭat) |
بُسِطَتَا (busiṭatā) (busiṭatā) |
بُسِطْتُنَّ (busiṭtunna) (busiṭtunna) |
بُسِطْنَ (busiṭna) (busiṭna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُبْسَطُ (ʾubsaṭu) (ʾubsaṭu) |
تُبْسَطُ (tubsaṭu) (tubsaṭu) |
يُبْسَطُ (yubsaṭu) (yubsaṭu) |
تُبْسَطَانِ (tubsaṭāni) (tubsaṭāni) |
يُبْسَطَانِ (yubsaṭāni) (yubsaṭāni) |
نُبْسَطُ (nubsaṭu) (nubsaṭu) |
تُبْسَطُونَ (tubsaṭūna) (tubsaṭūna) |
يُبْسَطُونَ (yubsaṭūna) (yubsaṭūna) | |||
f | تُبْسَطِينَ (tubsaṭīna) (tubsaṭīna) |
تُبْسَطُ (tubsaṭu) (tubsaṭu) |
تُبْسَطَانِ (tubsaṭāni) (tubsaṭāni) |
تُبْسَطْنَ (tubsaṭna) (tubsaṭna) |
يُبْسَطْنَ (yubsaṭna) (yubsaṭna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُبْسَطَ (ʾubsaṭa) (ʾubsaṭa) |
تُبْسَطَ (tubsaṭa) (tubsaṭa) |
يُبْسَطَ (yubsaṭa) (yubsaṭa) |
تُبْسَطَا (tubsaṭā) (tubsaṭā) |
يُبْسَطَا (yubsaṭā) (yubsaṭā) |
نُبْسَطَ (nubsaṭa) (nubsaṭa) |
تُبْسَطُوا (tubsaṭū) (tubsaṭū) |
يُبْسَطُوا (yubsaṭū) (yubsaṭū) | |||
f | تُبْسَطِي (tubsaṭī) (tubsaṭī) |
تُبْسَطَ (tubsaṭa) (tubsaṭa) |
تُبْسَطَا (tubsaṭā) (tubsaṭā) |
تُبْسَطْنَ (tubsaṭna) (tubsaṭna) |
يُبْسَطْنَ (yubsaṭna) (yubsaṭna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُبْسَطْ (ʾubsaṭ) (ʾubsaṭ) |
تُبْسَطْ (tubsaṭ) (tubsaṭ) |
يُبْسَطْ (yubsaṭ) (yubsaṭ) |
تُبْسَطَا (tubsaṭā) (tubsaṭā) |
يُبْسَطَا (yubsaṭā) (yubsaṭā) |
نُبْسَطْ (nubsaṭ) (nubsaṭ) |
تُبْسَطُوا (tubsaṭū) (tubsaṭū) |
يُبْسَطُوا (yubsaṭū) (yubsaṭū) | |||
f | تُبْسَطِي (tubsaṭī) (tubsaṭī) |
تُبْسَطْ (tubsaṭ) (tubsaṭ) |
تُبْسَطَا (tubsaṭā) (tubsaṭā) |
تُبْسَطْنَ (tubsaṭna) (tubsaṭna) |
يُبْسَطْنَ (yubsaṭna) (yubsaṭna) |