خَتَمَ

Атлетичар завршава трку

Глаголски вид
свршени	несвршени
خَتَمَ	يَخْتِمُ

Корен: خ ت م*

Изговор:

DIN: ẖatama  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. завршити
2. закључити
3. обавити
4. извршити

Примери:

Завршио је све обавезе и отишао код свог друга.

.خَتَمَ جَمِيعَ الوَاجِبَاتِ فَذَهَبَ إِلَى صَدِيقِهِ

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
завршити, закључити; обавити, извршити	يَخْتِمُ	خَتَمَ	1.
ставити прстен на прст; печатирати	يُخَتِّمُ	خَتَّمَ	2.
завршити	يُخَاتِمُ	خَاتَمَ	3.
доћи време да се прочита (заврши) књига	يُخْتِمُ	أَخْتَمَ	4.
носити, ставити себи прстен	يَتَخَتَّمُ	تَخَتَّمَ	5.
/	/	/	6.
бити завршен	يَنْخَتِمُ	إِنْخَتَمَ	7.
завршити, окончати, обавити, завршити се	يَخْتَتِمُ	إِخْتَتَمَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• أَتَمَّ - завршити, обавити; усавршити, употпунити
• أَنْهَى - завршити, окончати, докрајчити; закључити, решити; извршити, обавити
• كَمَّلَ - употпунити, допунити; завршити; извршити. обавити
• أَنْجَزَ - извршити, обавити, испунити; завршити, окончати

Супротне речи:

• بَدَأَ - почети, започети; прво учинити

Изреке и пословице:

.يَبْدَأُ الوَصْفُ فِي خَيَالِ الكَاتِبِ، وَلَكِنْ يَنْبَغْي أَنِ يَخْتِمَ فِي خَيَالِ القَارِئِ

Дескрипција почиње у машти писца, али треба да се заврши у машти читаоца.

- Стивен Кинг

Асоцијације:

• عَهْدٌ - време, доба, период, епоха
• مُهِمَّةٌ - задатак; обавеза, дужност; мисија

Изведене речи:

• إِخْتِتَامٌ - крај, свршетак
• خَتَامٌ - печат, жиг
• خَاتِمٌ - прстен, печат, жиг; исход, крај
• خَاتِمَةٌ - исход; крај, свршетак; поговор (у књизи)
• خِتَامٌ - крај, свршетак
• خِتَامِيٌّ - завршен, коначан, закључни
• خَتَمٌ - печат; прстен
• مُخْتَتَمٌ - крај
• مَخْتُومٌ - запечаћен; завршен

Сродни чланци са Википедије:

خَتَمَ

Преводи

Енглески: [1] finish ☞en Италијански: [1] finire ☞it Немачки: [1] beenden ☞de Шпански: [1] acabar ☞es Француски: [1] finir ☞fr Фински: [1] tehdä loppuun ☞fi Грчки: [1] τελειώνω ☞el

Руски: [1] заверши́ть ☞ru Португалски: [1] finalizar ☞pt Македонски: [1] завршува ☞mk Српски: [1] завршити ☞sr Мађарски: [1] befejez ☞hu Бугарски: [1] завършвам ☞bg Кинески: [1] 完成 ☞zh

Конјугација глагола خَتَمَ (ẖatama) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						خَاتِمٌ‎ (ḵātimun) (ẖātimun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَخْتُومٌ‎ (maḵtūmun) (maẖtūmun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خَتَمْتُ‎ (ḵatamtu) (ẖatamtu)	خَتَمْتَ‎ (ḵatamta) (ẖatamta)	خَتَمَ (ẖatama)		خَتَمْتُمَا‎ (ḵatamtumā) (ẖatamtumā)	خَتَمَا‎ (ḵatamā) (ẖatamā)		خَتَمْنَا‎ (ḵatamnā) (ẖatamnā)	خَتَمْتُمْ‎ (ḵatamtum) (ẖatamtum)	خَتَمُوا‎ (ḵatamū) (ẖatamū)
	f		خَتَمْتِ‎ (ḵatamti) (ẖatamti)	خَتَمَتْ‎ (ḵatamat) (ẖatamat)			خَتَمَتَا‎ (ḵatamatā) (ẖatamatā)			خَتَمْتُنَّ‎ (ḵatamtunna) (ẖatamtunna)	خَتَمْنَ‎ (ḵatamna) (ẖatamna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَخْتِمُ‎ (ʾaḵtimu) (ʾaẖtimu)	تَخْتِمُ‎ (taḵtimu) (taẖtimu)	يَخْتِمُ‎ (yaḵtimu) (yaẖtimu)		تَخْتِمَانِ‎ (taḵtimāni) (taẖtimāni)	يَخْتِمَانِ‎ (yaḵtimāni) (yaẖtimāni)		نَخْتِمُ‎ (naḵtimu) (naẖtimu)	تَخْتِمُونَ‎ (taḵtimūna) (taẖtimūna)	يَخْتِمُونَ‎ (yaḵtimūna) (yaẖtimūna)
	f		تَخْتِمِينَ‎ (taḵtimīna) (taẖtimīna)	تَخْتِمُ‎ (taḵtimu) (taẖtimu)			تَخْتِمَانِ‎ (taḵtimāni) (taẖtimāni)			تَخْتِمْنَ‎ (taḵtimna) (taẖtimna)	يَخْتِمْنَ‎ (yaḵtimna) (yaẖtimna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَخْتِمَ‎ (ʾaḵtima) (ʾaẖtima)	تَخْتِمَ‎ (taḵtima) (taẖtima)	يَخْتِمَ‎ (yaḵtima) (yaẖtima)		تَخْتِمَا‎ (taḵtimā) (taẖtimā)	يَخْتِمَا‎ (yaḵtimā) (yaẖtimā)		نَخْتِمَ‎ (naḵtima) (naẖtima)	تَخْتِمُوا‎ (taḵtimū) (taẖtimū)	يَخْتِمُوا‎ (yaḵtimū) (yaẖtimū)
	f		تَخْتِمِي‎ (taḵtimī) (taẖtimī)	تَخْتِمَ‎ (taḵtima) (taẖtima)			تَخْتِمَا‎ (taḵtimā) (taẖtimā)			تَخْتِمْنَ‎ (taḵtimna) (taẖtimna)	يَخْتِمْنَ‎ (yaḵtimna) (yaẖtimna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَخْتِمْ‎ (ʾaḵtim) (ʾaẖtim)	تَخْتِمْ‎ (taḵtim) (taẖtim)	يَخْتِمْ‎ (yaḵtim) (yaẖtim)		تَخْتِمَا‎ (taḵtimā) (taẖtimā)	يَخْتِمَا‎ (yaḵtimā) (yaẖtimā)		نَخْتِمْ‎ (naḵtim) (naẖtim)	تَخْتِمُوا‎ (taḵtimū) (taẖtimū)	يَخْتِمُوا‎ (yaḵtimū) (yaẖtimū)
	f		تَخْتِمِي‎ (taḵtimī) (taẖtimī)	تَخْتِمْ‎ (taḵtim) (taẖtim)			تَخْتِمَا‎ (taḵtimā) (taẖtimā)			تَخْتِمْنَ‎ (taḵtimna) (taẖtimna)	يَخْتِمْنَ‎ (yaḵtimna) (yaẖtimna)
императив الأمر	m		اِخْتِمْ‎ (iḵtim) (iẖtim)			اِخْتِمَا‎ (iḵtimā) (iẖtimā)				اِخْتِمُوا‎ (iḵtimū) (iẖtimū)
	f		اِخْتِمِي‎ (iḵtimī) (iẖtimī)							اِخْتِمْنَ‎ (iḵtimna) (iẖtimna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خُتِمْتُ‎ (ḵutimtu) (ẖutimtu)	خُتِمْتَ‎ (ḵutimta) (ẖutimta)	خُتِمَ (ẖutima)		خُتِمْتُمَا‎ (ḵutimtumā) (ẖutimtumā)	خُتِمَا‎ (ḵutimā) (ẖutimā)		خُتِمْنَا‎ (ḵutimnā) (ẖutimnā)	خُتِمْتُمْ‎ (ḵutimtum) (ẖutimtum)	خُتِمُوا‎ (ḵutimū) (ẖutimū)
	f		خُتِمْتِ‎ (ḵutimti) (ẖutimti)	خُتِمَتْ‎ (ḵutimat) (ẖutimat)			خُتِمَتَا‎ (ḵutimatā) (ẖutimatā)			خُتِمْتُنَّ‎ (ḵutimtunna) (ẖutimtunna)	خُتِمْنَ‎ (ḵutimna) (ẖutimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُخْتَمُ‎ (ʾuḵtamu) (ʾuẖtamu)	تُخْتَمُ‎ (tuḵtamu) (tuẖtamu)	يُخْتَمُ‎ (yuḵtamu) (yuẖtamu)		تُخْتَمَانِ‎ (tuḵtamāni) (tuẖtamāni)	يُخْتَمَانِ‎ (yuḵtamāni) (yuẖtamāni)		نُخْتَمُ‎ (nuḵtamu) (nuẖtamu)	تُخْتَمُونَ‎ (tuḵtamūna) (tuẖtamūna)	يُخْتَمُونَ‎ (yuḵtamūna) (yuẖtamūna)
	f		تُخْتَمِينَ‎ (tuḵtamīna) (tuẖtamīna)	تُخْتَمُ‎ (tuḵtamu) (tuẖtamu)			تُخْتَمَانِ‎ (tuḵtamāni) (tuẖtamāni)			تُخْتَمْنَ‎ (tuḵtamna) (tuẖtamna)	يُخْتَمْنَ‎ (yuḵtamna) (yuẖtamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُخْتَمَ‎ (ʾuḵtama) (ʾuẖtama)	تُخْتَمَ‎ (tuḵtama) (tuẖtama)	يُخْتَمَ‎ (yuḵtama) (yuẖtama)		تُخْتَمَا‎ (tuḵtamā) (tuẖtamā)	يُخْتَمَا‎ (yuḵtamā) (yuẖtamā)		نُخْتَمَ‎ (nuḵtama) (nuẖtama)	تُخْتَمُوا‎ (tuḵtamū) (tuẖtamū)	يُخْتَمُوا‎ (yuḵtamū) (yuẖtamū)
	f		تُخْتَمِي‎ (tuḵtamī) (tuẖtamī)	تُخْتَمَ‎ (tuḵtama) (tuẖtama)			تُخْتَمَا‎ (tuḵtamā) (tuẖtamā)			تُخْتَمْنَ‎ (tuḵtamna) (tuẖtamna)	يُخْتَمْنَ‎ (yuḵtamna) (yuẖtamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُخْتَمْ‎ (ʾuḵtam) (ʾuẖtam)	تُخْتَمْ‎ (tuḵtam) (tuẖtam)	يُخْتَمْ‎ (yuḵtam) (yuẖtam)		تُخْتَمَا‎ (tuḵtamā) (tuẖtamā)	يُخْتَمَا‎ (yuḵtamā) (yuẖtamā)		نُخْتَمْ‎ (nuḵtam) (nuẖtam)	تُخْتَمُوا‎ (tuḵtamū) (tuẖtamū)	يُخْتَمُوا‎ (yuḵtamū) (yuẖtamū)
	f		تُخْتَمِي‎ (tuḵtamī) (tuẖtamī)	تُخْتَمْ‎ (tuḵtam) (tuẖtam)			تُخْتَمَا‎ (tuḵtamā) (tuẖtamā)			تُخْتَمْنَ‎ (tuḵtamna) (tuẖtamna)	يُخْتَمْنَ‎ (yuḵtamna) (yuẖtamna)