بَهَجَ

Мали знак пажње свакога може развеселити.

Глаголски вид
свршени	несвршени
допуни	допуни

Корен: ب ه ج*

Изговор:

DIN: bahağa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. развеселити
2. расположити
3. разведрити
4. обрадовати

Примери:

.بَهَجْتُ أُمِّي مَعَ بَاقَةِ الوُرُودِ

Развеселио сам моју мајку букетом ружа.

Синоними:

• أَبْهَجَ - развеселити, расположити
• فَرَّحَ - развеселити
• أَفْرَحَ - развеселити, обрадовати
• سَرَّ - развеселити, обрадовати
• أَصْفَى - разведрити
• صَفَّى - разведрити
• أَجْذَلَ - обрадовати
• أَطْرَبَ - обрадовати

Супротне речи:

• أَحْزَنَ - растужити
• كَدَّرَ - растужити
• غَمَّ - растужити

Изреке и пословице:

.إِذَا تُرِيدُ أَنْ بَهَجَ نَفْسَهُم يَجِبُ أَنْ بَهَجَ شَخْصُ الأَخَرِ

Да бисте развеселили сами себе, морате прво развеселити неког другог. - Марк Твен

Асоцијације:

• سَعادَةٌ - срећа
• إِمْتِسَامَةٌ - осмех

Изведене речи:

• إِبْتِهَاجٌ - радовање, весељење, сласт, ужитак, наслада
• بَهِجٌ - весео, радостан, леп, диван, красан
• بَهْجَةٌ - весеље, радост, усхићење, занос
• بَهِيجٌ - весео, блистав, прекрасан, пријатан
• مبْتَهِجٌ - весео, радостан

Сродни чланци са Википедије:

بَهَجَ

Преводи

Енглески: [1] jolly ☞en Италијански: [1] rallegrare ☞it Немачки: [1] aufheitern ☞de Шпански: [1] alegrar ☞es Француски: [1] encourager ☞fr Фински: [1] piristää ☞fi Грчки: [1] χαμογελάστε ☞el

Руски: [1] развеселить ☞ru Португалски: [1] anime-se ☞pt Македонски: [1] расположи ☞mk Српски: [1] развеселити ☞sr Мађарски: [1] felvidul ☞hu Бугарски: [1] усмихни се ☞bg Кинески: [1] 高興起來 ☞zh

Конјугација глагола بَهَجَ (bahağa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَاهِجٌ‎ (bāhijun) (bāhiğun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْهُوجٌ‎ (mabhūjun) (mabhūğun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَهَجْتُ‎ (bahajtu) (bahağtu)	بَهَجْتَ‎ (bahajta) (bahağta)	بَهَجَ (bahağa)		بَهَجْتُمَا‎ (bahajtumā) (bahağtumā)	بَهَجَا‎ (bahajā) (bahağā)		بَهَجْنَا‎ (bahajnā) (bahağnā)	بَهَجْتُمْ‎ (bahajtum) (bahağtum)	بَهَجُوا‎ (bahajū) (bahağū)
	f		بَهَجْتِ‎ (bahajti) (bahağti)	بَهَجَتْ‎ (bahajat) (bahağat)			بَهَجَتَا‎ (bahajatā) (bahağatā)			بَهَجْتُنَّ‎ (bahajtunna) (bahağtunna)	بَهَجْنَ‎ (bahajna) (bahağna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْهَجُ‎ (ʾabhaju) (ʾabhağu)	تَبْهَجُ‎ (tabhaju) (tabhağu)	يَبْهَجُ‎ (yabhaju) (yabhağu)		تَبْهَجَانِ‎ (tabhajāni) (tabhağāni)	يَبْهَجَانِ‎ (yabhajāni) (yabhağāni)		نَبْهَجُ‎ (nabhaju) (nabhağu)	تَبْهَجُونَ‎ (tabhajūna) (tabhağūna)	يَبْهَجُونَ‎ (yabhajūna) (yabhağūna)
	f		تَبْهَجِينَ‎ (tabhajīna) (tabhağīna)	تَبْهَجُ‎ (tabhaju) (tabhağu)			تَبْهَجَانِ‎ (tabhajāni) (tabhağāni)			تَبْهَجْنَ‎ (tabhajna) (tabhağna)	يَبْهَجْنَ‎ (yabhajna) (yabhağna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْهَجَ‎ (ʾabhaja) (ʾabhağa)	تَبْهَجَ‎ (tabhaja) (tabhağa)	يَبْهَجَ‎ (yabhaja) (yabhağa)		تَبْهَجَا‎ (tabhajā) (tabhağā)	يَبْهَجَا‎ (yabhajā) (yabhağā)		نَبْهَجَ‎ (nabhaja) (nabhağa)	تَبْهَجُوا‎ (tabhajū) (tabhağū)	يَبْهَجُوا‎ (yabhajū) (yabhağū)
	f		تَبْهَجِي‎ (tabhajī) (tabhağī)	تَبْهَجَ‎ (tabhaja) (tabhağa)			تَبْهَجَا‎ (tabhajā) (tabhağā)			تَبْهَجْنَ‎ (tabhajna) (tabhağna)	يَبْهَجْنَ‎ (yabhajna) (yabhağna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْهَجْ‎ (ʾabhaj) (ʾabhağ)	تَبْهَجْ‎ (tabhaj) (tabhağ)	يَبْهَجْ‎ (yabhaj) (yabhağ)		تَبْهَجَا‎ (tabhajā) (tabhağā)	يَبْهَجَا‎ (yabhajā) (yabhağā)		نَبْهَجْ‎ (nabhaj) (nabhağ)	تَبْهَجُوا‎ (tabhajū) (tabhağū)	يَبْهَجُوا‎ (yabhajū) (yabhağū)
	f		تَبْهَجِي‎ (tabhajī) (tabhağī)	تَبْهَجْ‎ (tabhaj) (tabhağ)			تَبْهَجَا‎ (tabhajā) (tabhağā)			تَبْهَجْنَ‎ (tabhajna) (tabhağna)	يَبْهَجْنَ‎ (yabhajna) (yabhağna)
императив الأمر	m		اِبْهَجْ‎ (ibhaj) (ibhağ)			اِبْهَجَا‎ (ibhajā) (ibhağā)				اِبْهَجُوا‎ (ibhajū) (ibhağū)
	f		اِبْهَجِي‎ (ibhajī) (ibhağī)							اِبْهَجْنَ‎ (ibhajna) (ibhağna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُهِجْتُ‎ (buhijtu) (buhiğtu)	بُهِجْتَ‎ (buhijta) (buhiğta)	بُهِجَ (buhiğa)		بُهِجْتُمَا‎ (buhijtumā) (buhiğtumā)	بُهِجَا‎ (buhijā) (buhiğā)		بُهِجْنَا‎ (buhijnā) (buhiğnā)	بُهِجْتُمْ‎ (buhijtum) (buhiğtum)	بُهِجُوا‎ (buhijū) (buhiğū)
	f		بُهِجْتِ‎ (buhijti) (buhiğti)	بُهِجَتْ‎ (buhijat) (buhiğat)			بُهِجَتَا‎ (buhijatā) (buhiğatā)			بُهِجْتُنَّ‎ (buhijtunna) (buhiğtunna)	بُهِجْنَ‎ (buhijna) (buhiğna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْهَجُ‎ (ʾubhaju) (ʾubhağu)	تُبْهَجُ‎ (tubhaju) (tubhağu)	يُبْهَجُ‎ (yubhaju) (yubhağu)		تُبْهَجَانِ‎ (tubhajāni) (tubhağāni)	يُبْهَجَانِ‎ (yubhajāni) (yubhağāni)		نُبْهَجُ‎ (nubhaju) (nubhağu)	تُبْهَجُونَ‎ (tubhajūna) (tubhağūna)	يُبْهَجُونَ‎ (yubhajūna) (yubhağūna)
	f		تُبْهَجِينَ‎ (tubhajīna) (tubhağīna)	تُبْهَجُ‎ (tubhaju) (tubhağu)			تُبْهَجَانِ‎ (tubhajāni) (tubhağāni)			تُبْهَجْنَ‎ (tubhajna) (tubhağna)	يُبْهَجْنَ‎ (yubhajna) (yubhağna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْهَجَ‎ (ʾubhaja) (ʾubhağa)	تُبْهَجَ‎ (tubhaja) (tubhağa)	يُبْهَجَ‎ (yubhaja) (yubhağa)		تُبْهَجَا‎ (tubhajā) (tubhağā)	يُبْهَجَا‎ (yubhajā) (yubhağā)		نُبْهَجَ‎ (nubhaja) (nubhağa)	تُبْهَجُوا‎ (tubhajū) (tubhağū)	يُبْهَجُوا‎ (yubhajū) (yubhağū)
	f		تُبْهَجِي‎ (tubhajī) (tubhağī)	تُبْهَجَ‎ (tubhaja) (tubhağa)			تُبْهَجَا‎ (tubhajā) (tubhağā)			تُبْهَجْنَ‎ (tubhajna) (tubhağna)	يُبْهَجْنَ‎ (yubhajna) (yubhağna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْهَجْ‎ (ʾubhaj) (ʾubhağ)	تُبْهَجْ‎ (tubhaj) (tubhağ)	يُبْهَجْ‎ (yubhaj) (yubhağ)		تُبْهَجَا‎ (tubhajā) (tubhağā)	يُبْهَجَا‎ (yubhajā) (yubhağā)		نُبْهَجْ‎ (nubhaj) (nubhağ)	تُبْهَجُوا‎ (tubhajū) (tubhağū)	يُبْهَجُوا‎ (yubhajū) (yubhağū)
	f		تُبْهَجِي‎ (tubhajī) (tubhağī)	تُبْهَجْ‎ (tubhaj) (tubhağ)			تُبْهَجَا‎ (tubhajā) (tubhağā)			تُبْهَجْنَ‎ (tubhajna) (tubhağna)	يُبْهَجْنَ‎ (yubhajna) (yubhağna)