بَجِحَ

осећај радости

Глаголски вид
свршени	несвршени
بَجِحَ	يَبْجَحُ

Корен: ب ج ح*

Изговор:

DIN: bağiḥa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. веселити се
2. радовати се

Примери:

.بَجِحَ لِأَنَّهُ سَيَذْهَبُ إِلَى البَحْرِ

Радовао се је јер ће ићи на море.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
веселити се, радовати се	يَبْجَحُ	بَجِحَ	1.
развеселити, обрадовати	يُبَجِّحُ	بَجَّحَ	2.
/	/	/	3.
развеселити, обрадовати	يُبْجِحُ	أَبْجَحَ	4.
(об)радовати се; хвалисати се, разметати се	يَتَبَجَّحُ	تَبَجَّحَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
(раз)веселити се	يَبْتَجِحُ	إِبْتَجَحَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• فَرِحَ - (об)радовати се, веселити се, ликовати, бити весео, бити задовољан, бити радостан
• إِبْتَهَجَ - радовати се, веселити се
• إِغْتَبَطَ - веселити се, бити радостан, ликовати; бити задовољан с, бити срећан због
• سَعِدَ - бити срећан, имати среће, имати успеха

Супротне речи:

• حَزِنَ - растужити се, оражалостити се, бити тужан
• إِكْتَأَبَ - бити потиштен, туговати
• رَثَى - жалити, туговати, оплакивати

Изреке и пословице:

.يُمْكِنُنَا الشَّكْوَى لِأَنَّهُ تُوجَدُ الأَشْوَكُ فِي شَجَرَاتِ الوَرْدَةِ أَمْ يُمْكِنُ أَنْ نَبْجَحَ لِأَنَّه تُوجَدُ الوُرُودُ فِي شَجَرَاتِ الشَوْكِ

Можемо да се жалимо јер жбуње ружа има трње или да се радујемо јер жбуње трња има руже.

Абрахам Линколн

Асоцијације:

• سَعَادَةٌ - срећа, блаженство; напредак, успех
• نَجَاحٌ - успех, срећан исход

Изведене речи:

• تَبَجَّحَ بِ - (об)радовати се
• تَبَجَّحَ عَلَى - хвалисати се, разметати се; постати охол
• بَاجِحٌ - велик, угледан, знаменит
• بَجَحٌ - весеље, радост
• مُتَبَجِّحٌ - хвалисав; охол

Сродни чланци са Википедије:

بَجِحَ

Преводи

Енглески: [1] rejoice ☞en Италијански: [1] gioire ☞it Немачки: [1] sich freuen ☞de Шпански: [1] alegrarse ☞es Француски: [1] se réjouir ☞fr Фински: [1] iloita ☞fi Грчки: [1] αγάλλομαι ☞el

Руски: [1] радоваться ☞ru Португалски: [1] exultar ☞pt Македонски: [1] радуваат ☞mk Српски: [1] веселити се ☞sr Мађарски: [1] örvendezik ☞hu Бугарски: [1] радвам ☞bg Кинески: [1] 開心 ☞zh

Конјугација глагола بَجِحَ (bağiḥa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَاجِحٌ (bājiḥun) (bāğiḥun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْجُوحٌ (mabjūḥun) (mabğūḥun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَجِحْتُ (bajiḥtu) (bağiḥtu)	بَجِحْتَ (bajiḥta) (bağiḥta)	بَجِحَ (bağiḥa)		بَجِحْتُمَا (bajiḥtumā) (bağiḥtumā)	بَجِحَا (bajiḥā) (bağiḥā)		بَجِحْنَا (bajiḥnā) (bağiḥnā)	بَجِحْتُمْ (bajiḥtum) (bağiḥtum)	بَجِحُوا (bajiḥū) (bağiḥū)
	f		بَجِحْتِ (bajiḥti) (bağiḥti)	بَجِحَتْ (bajiḥat) (bağiḥat)			بَجِحَتَا (bajiḥatā) (bağiḥatā)			بَجِحْتُنَّ (bajiḥtunna) (bağiḥtunna)	بَجِحْنَ (bajiḥna) (bağiḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْجَحُ (ʾabjaḥu) (ʾabğaḥu)	تَبْجَحُ (tabjaḥu) (tabğaḥu)	يَبْجَحُ (yabjaḥu) (yabğaḥu)		تَبْجَحَانِ (tabjaḥāni) (tabğaḥāni)	يَبْجَحَانِ (yabjaḥāni) (yabğaḥāni)		نَبْجَحُ (nabjaḥu) (nabğaḥu)	تَبْجَحُونَ (tabjaḥūna) (tabğaḥūna)	يَبْجَحُونَ (yabjaḥūna) (yabğaḥūna)
	f		تَبْجَحِينَ (tabjaḥīna) (tabğaḥīna)	تَبْجَحُ (tabjaḥu) (tabğaḥu)			تَبْجَحَانِ (tabjaḥāni) (tabğaḥāni)			تَبْجَحْنَ (tabjaḥna) (tabğaḥna)	يَبْجَحْنَ (yabjaḥna) (yabğaḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْجَحَ (ʾabjaḥa) (ʾabğaḥa)	تَبْجَحَ (tabjaḥa) (tabğaḥa)	يَبْجَحَ (yabjaḥa) (yabğaḥa)		تَبْجَحَا (tabjaḥā) (tabğaḥā)	يَبْجَحَا (yabjaḥā) (yabğaḥā)		نَبْجَحَ (nabjaḥa) (nabğaḥa)	تَبْجَحُوا (tabjaḥū) (tabğaḥū)	يَبْجَحُوا (yabjaḥū) (yabğaḥū)
	f		تَبْجَحِي (tabjaḥī) (tabğaḥī)	تَبْجَحَ (tabjaḥa) (tabğaḥa)			تَبْجَحَا (tabjaḥā) (tabğaḥā)			تَبْجَحْنَ (tabjaḥna) (tabğaḥna)	يَبْجَحْنَ (yabjaḥna) (yabğaḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْجَحْ (ʾabjaḥ) (ʾabğaḥ)	تَبْجَحْ (tabjaḥ) (tabğaḥ)	يَبْجَحْ (yabjaḥ) (yabğaḥ)		تَبْجَحَا (tabjaḥā) (tabğaḥā)	يَبْجَحَا (yabjaḥā) (yabğaḥā)		نَبْجَحْ (nabjaḥ) (nabğaḥ)	تَبْجَحُوا (tabjaḥū) (tabğaḥū)	يَبْجَحُوا (yabjaḥū) (yabğaḥū)
	f		تَبْجَحِي (tabjaḥī) (tabğaḥī)	تَبْجَحْ (tabjaḥ) (tabğaḥ)			تَبْجَحَا (tabjaḥā) (tabğaḥā)			تَبْجَحْنَ (tabjaḥna) (tabğaḥna)	يَبْجَحْنَ (yabjaḥna) (yabğaḥna)
императив الأمر	m		اِبْجَحْ (ibjaḥ) (ibğaḥ)			اِبْجَحَا (ibjaḥā) (ibğaḥā)				اِبْجَحُوا (ibjaḥū) (ibğaḥū)
	f		اِبْجَحِي (ibjaḥī) (ibğaḥī)							اِبْجَحْنَ (ibjaḥna) (ibğaḥna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُجِحْتُ (bujiḥtu) (buğiḥtu)	بُجِحْتَ (bujiḥta) (buğiḥta)	بُجِحَ (buğiḥa)		بُجِحْتُمَا (bujiḥtumā) (buğiḥtumā)	بُجِحَا (bujiḥā) (buğiḥā)		بُجِحْنَا (bujiḥnā) (buğiḥnā)	بُجِحْتُمْ (bujiḥtum) (buğiḥtum)	بُجِحُوا (bujiḥū) (buğiḥū)
	f		بُجِحْتِ (bujiḥti) (buğiḥti)	بُجِحَتْ (bujiḥat) (buğiḥat)			بُجِحَتَا (bujiḥatā) (buğiḥatā)			بُجِحْتُنَّ (bujiḥtunna) (buğiḥtunna)	بُجِحْنَ (bujiḥna) (buğiḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْجَحُ (ʾubjaḥu) (ʾubğaḥu)	تُبْجَحُ (tubjaḥu) (tubğaḥu)	يُبْجَحُ (yubjaḥu) (yubğaḥu)		تُبْجَحَانِ (tubjaḥāni) (tubğaḥāni)	يُبْجَحَانِ (yubjaḥāni) (yubğaḥāni)		نُبْجَحُ (nubjaḥu) (nubğaḥu)	تُبْجَحُونَ (tubjaḥūna) (tubğaḥūna)	يُبْجَحُونَ (yubjaḥūna) (yubğaḥūna)
	f		تُبْجَحِينَ (tubjaḥīna) (tubğaḥīna)	تُبْجَحُ (tubjaḥu) (tubğaḥu)			تُبْجَحَانِ (tubjaḥāni) (tubğaḥāni)			تُبْجَحْنَ (tubjaḥna) (tubğaḥna)	يُبْجَحْنَ (yubjaḥna) (yubğaḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْجَحَ (ʾubjaḥa) (ʾubğaḥa)	تُبْجَحَ (tubjaḥa) (tubğaḥa)	يُبْجَحَ (yubjaḥa) (yubğaḥa)		تُبْجَحَا (tubjaḥā) (tubğaḥā)	يُبْجَحَا (yubjaḥā) (yubğaḥā)		نُبْجَحَ (nubjaḥa) (nubğaḥa)	تُبْجَحُوا (tubjaḥū) (tubğaḥū)	يُبْجَحُوا (yubjaḥū) (yubğaḥū)
	f		تُبْجَحِي (tubjaḥī) (tubğaḥī)	تُبْجَحَ (tubjaḥa) (tubğaḥa)			تُبْجَحَا (tubjaḥā) (tubğaḥā)			تُبْجَحْنَ (tubjaḥna) (tubğaḥna)	يُبْجَحْنَ (yubjaḥna) (yubğaḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْجَحْ (ʾubjaḥ) (ʾubğaḥ)	تُبْجَحْ (tubjaḥ) (tubğaḥ)	يُبْجَحْ (yubjaḥ) (yubğaḥ)		تُبْجَحَا (tubjaḥā) (tubğaḥā)	يُبْجَحَا (yubjaḥā) (yubğaḥā)		نُبْجَحْ (nubjaḥ) (nubğaḥ)	تُبْجَحُوا (tubjaḥū) (tubğaḥū)	يُبْجَحُوا (yubjaḥū) (yubğaḥū)
	f		تُبْجَحِي (tubjaḥī) (tubğaḥī)	تُبْجَحْ (tubjaḥ) (tubğaḥ)			تُبْجَحَا (tubjaḥā) (tubğaḥā)			تُبْجَحْنَ (tubjaḥna) (tubğaḥna)	يُبْجَحْنَ (yubjaḥna) (yubğaḥna)