حَزِنَ

Корен: ح ز ن*

Изговор:

DIN: ḥazina

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

растужити се
оражалостити се
бити тужан

Примери:

.حَزِنْتُ عِنْدَمَا رَأَيْتُ ذَلِكَ المَنْظَرَ المُوؤْلِمَ

Растужио сам се када сам видео тај тужни призор.

Синоними:

وَجَعَ - боловати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити тужан	يَحْزَنُ	حَزِنَ	1.
растужити	يُحَزِّنُ	حَزَّنَ	2.
/	/	/	3.
ражалостити	يُحْزِنُ	أَحْزَنَ	4.
растужити се	يَتَحَزَّنُ	تَحَزَّنَ	5.
правити се жалостан	يَتَحَازَنُ	تَحَازَنَ	6.
/	/	/	7.
бити жалостан	يَحْتَزِنُ	إِحْتَزَنَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

فَرَحَ - радовати се
سَعِدَ- радовати се
ضَحِكَ - смејати се
بَسَمَ - осмехнути се

Изреке и пословице:

.يُحْزِنُ عِنْدَمَا الشَّخْصُ الذي تَعْرِفُهُ يُصْبِحَ الشَّخْصَ الذي عَرِفْتَهُ

Тужно је да човек којег познајеш постане човек којег си познавао.

Асоцијације:

حَرْبٌ - рат

Изведене речи:

حَزَانَةٌ - узбуна, бес против (некога)
حُزَانَةٌ - терет породице, породични бол
حُزَائِنيٌّ - меланхоличан, тужан
حَزَنٌ - туга, сета, меланхолија
حُزَنٌ - недаће, несреће
حَزْنَانٌ - тужан, жалостан
حَزُونٌ - јако жалостан
حَزِنٌ - тужан, жалостан, невесео
حَزُنٌ - тужан, жалостан, невесео
مُحْزَنٌ - ожалошћен, растужен, невесео
مُحْزِنٌ - тужан, к. растужује, жалостан, меланхоличан, трагичан, дирљив, патетичан, мучан
مَحْزونٌ - растужен, ожалошћен, тужан, жалостан, невесео
حَزائِنِيٌّ - тужан, меланхоличан
حَزْنانُ - тужан, жалостан, к. носи црнину
أَحْزَنَ - ожалостити (некога)
تَحَزَّنَ - растужити се
تَحَازَنَ - б.тужан
إِحْتَزَنَ - б. жалостан, растужити се
تَحَزُّنَ - туговање, жалост, сажаљење
حُزَانَةٌ - породичне бриге, све што растужује
حَزْنانُ - тужан, жалостан, к. носи црнину
مُحْزانٌ - јако тужан
مُحْزَنٌ - ожалошћен, растужен, невесео
مُحْزِنٌ - к. растужује
مُحْزَنَاتٌ - жалосне ствари
مَحْزُونٌ - растужен, ожалошћен, тужан

Сродни чланци са Википедије:

حَزِنَ

Преводи

Енглески: [1] become sad ☞^en

Италијански: [1] rattristare ☞^it

Немачки: [1] blive trist ☞^de

Шпански: [1] ponerse triste ☞^es

Француски: [1] devenu triste ☞^fr

Фински: [1] tullut surullinen ☞^fi

Грчки: [1] γίνει λυπημένος ☞^el

Руски: [1] загрустить ☞^ru

Португалски: [1] tornar-se triste ☞^pt

Македонски: [1] стане тажно ☞^mk

Српски: [1] растужити се ☞^sr

Мађарски: [1] szomorú lesz ☞^hu

Бугарски: [1] натъжавам се ☞^bg

Кинески: [1] 成为伤心 ☞^zh

Конјугација глагола حَزِنَ (ḥazina) — Прва глаголска врста

актив الفعل المعلوم
глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل					حَازِنٌ (ḥāzinun) (ḥāzinun)
партицип пасивни اسم المفعول					مَحْزُونٌ (maḥzūnun) (maḥzūnun)
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَزِنْتُ (ḥazintu) (ḥazintu)	حَزِنْتَ (ḥazinta) (ḥazinta)	حَزِنَ (ḥazina)	حَزِنْتُمَا (ḥazintumā) (ḥazintumā)	حَزِنَا (ḥazinā) (ḥazinā)	حَزِنْنَا (ḥazinnā) (ḥazinnā)	حَزِنْتُمْ (ḥazintum) (ḥazintum)	حَزِنُوا (ḥazinū) (ḥazinū)
индикатив перфекта الماضي	f	حَزِنْتُ (ḥazintu) (ḥazintu)	حَزِنْتِ (ḥazinti) (ḥazinti)	حَزِنَتْ (ḥazinat) (ḥazinat)	حَزِنْتُمَا (ḥazintumā) (ḥazintumā)	حَزِنَتَا (ḥazinatā) (ḥazinatā)	حَزِنْنَا (ḥazinnā) (ḥazinnā)	حَزِنْتُنَّ (ḥazintunna) (ḥazintunna)	حَزِنْنَ (ḥazinna) (ḥazinna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْزُنُ (ʾaḥzunu) (ʾaḥzunu)	تَحْزُنُ (taḥzunu) (taḥzunu)	يَحْزُنُ (yaḥzunu) (yaḥzunu)	تَحْزُنَانِ (taḥzunāni) (taḥzunāni)	يَحْزُنَانِ (yaḥzunāni) (yaḥzunāni)	نَحْزُنُ (naḥzunu) (naḥzunu)	تَحْزُنُونَ (taḥzunūna) (taḥzunūna)	يَحْزُنُونَ (yaḥzunūna) (yaḥzunūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أَحْزُنُ (ʾaḥzunu) (ʾaḥzunu)	تَحْزُنِينَ (taḥzunīna) (taḥzunīna)	تَحْزُنُ (taḥzunu) (taḥzunu)	تَحْزُنَانِ (taḥzunāni) (taḥzunāni)	تَحْزُنَانِ (taḥzunāni) (taḥzunāni)	نَحْزُنُ (naḥzunu) (naḥzunu)	تَحْزُنْنَ (taḥzunna) (taḥzunna)	يَحْزُنْنَ (yaḥzunna) (yaḥzunna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْزُنَ (ʾaḥzuna) (ʾaḥzuna)	تَحْزُنَ (taḥzuna) (taḥzuna)	يَحْزُنَ (yaḥzuna) (yaḥzuna)	تَحْزُنَا (taḥzunā) (taḥzunā)	يَحْزُنَا (yaḥzunā) (yaḥzunā)	نَحْزُنَ (naḥzuna) (naḥzuna)	تَحْزُنُوا (taḥzunū) (taḥzunū)	يَحْزُنُوا (yaḥzunū) (yaḥzunū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أَحْزُنَ (ʾaḥzuna) (ʾaḥzuna)	تَحْزُنِي (taḥzunī) (taḥzunī)	تَحْزُنَ (taḥzuna) (taḥzuna)	تَحْزُنَا (taḥzunā) (taḥzunā)	تَحْزُنَا (taḥzunā) (taḥzunā)	نَحْزُنَ (naḥzuna) (naḥzuna)	تَحْزُنْنَ (taḥzunna) (taḥzunna)	يَحْزُنْنَ (yaḥzunna) (yaḥzunna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْزُنْ (ʾaḥzun) (ʾaḥzun)	تَحْزُنْ (taḥzun) (taḥzun)	يَحْزُنْ (yaḥzun) (yaḥzun)	تَحْزُنَا (taḥzunā) (taḥzunā)	يَحْزُنَا (yaḥzunā) (yaḥzunā)	نَحْزُنْ (naḥzun) (naḥzun)	تَحْزُنُوا (taḥzunū) (taḥzunū)	يَحْزُنُوا (yaḥzunū) (yaḥzunū)
јусив المضارع المجزوم	f	أَحْزُنْ (ʾaḥzun) (ʾaḥzun)	تَحْزُنِي (taḥzunī) (taḥzunī)	تَحْزُنْ (taḥzun) (taḥzun)	تَحْزُنَا (taḥzunā) (taḥzunā)	تَحْزُنَا (taḥzunā) (taḥzunā)	نَحْزُنْ (naḥzun) (naḥzun)	تَحْزُنْنَ (taḥzunna) (taḥzunna)	يَحْزُنْنَ (yaḥzunna) (yaḥzunna)
императив الأمر	m		اُحْزُنْ (uḥzun) (uḥzun)		اُحْزُنَا (uḥzunā) (uḥzunā)			اُحْزُنُوا (uḥzunū) (uḥzunū)
императив الأمر	f		اُحْزُنِي (uḥzunī) (uḥzunī)		اُحْزُنَا (uḥzunā) (uḥzunā)			اُحْزُنْنَ (uḥzunna) (uḥzunna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُزِنْتُ (ḥuzintu) (ḥuzintu)	حُزِنْتَ (ḥuzinta) (ḥuzinta)	حُزِنَ (ḥuzina)	حُزِنْتُمَا (ḥuzintumā) (ḥuzintumā)	حُزِنَا (ḥuzinā) (ḥuzinā)	حُزِنْنَا (ḥuzinnā) (ḥuzinnā)	حُزِنْتُمْ (ḥuzintum) (ḥuzintum)	حُزِنُوا (ḥuzinū) (ḥuzinū)
индикатив перфекта الماضي	f	حُزِنْتُ (ḥuzintu) (ḥuzintu)	حُزِنْتِ (ḥuzinti) (ḥuzinti)	حُزِنَتْ (ḥuzinat) (ḥuzinat)	حُزِنْتُمَا (ḥuzintumā) (ḥuzintumā)	حُزِنَتَا (ḥuzinatā) (ḥuzinatā)	حُزِنْنَا (ḥuzinnā) (ḥuzinnā)	حُزِنْتُنَّ (ḥuzintunna) (ḥuzintunna)	حُزِنْنَ (ḥuzinna) (ḥuzinna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْزَنُ (ʾuḥzanu) (ʾuḥzanu)	تُحْزَنُ (tuḥzanu) (tuḥzanu)	يُحْزَنُ (yuḥzanu) (yuḥzanu)	تُحْزَنَانِ (tuḥzanāni) (tuḥzanāni)	يُحْزَنَانِ (yuḥzanāni) (yuḥzanāni)	نُحْزَنُ (nuḥzanu) (nuḥzanu)	تُحْزَنُونَ (tuḥzanūna) (tuḥzanūna)	يُحْزَنُونَ (yuḥzanūna) (yuḥzanūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أُحْزَنُ (ʾuḥzanu) (ʾuḥzanu)	تُحْزَنِينَ (tuḥzanīna) (tuḥzanīna)	تُحْزَنُ (tuḥzanu) (tuḥzanu)	تُحْزَنَانِ (tuḥzanāni) (tuḥzanāni)	تُحْزَنَانِ (tuḥzanāni) (tuḥzanāni)	نُحْزَنُ (nuḥzanu) (nuḥzanu)	تُحْزَنْنَ (tuḥzanna) (tuḥzanna)	يُحْزَنْنَ (yuḥzanna) (yuḥzanna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْزَنَ (ʾuḥzana) (ʾuḥzana)	تُحْزَنَ (tuḥzana) (tuḥzana)	يُحْزَنَ (yuḥzana) (yuḥzana)	تُحْزَنَا (tuḥzanā) (tuḥzanā)	يُحْزَنَا (yuḥzanā) (yuḥzanā)	نُحْزَنَ (nuḥzana) (nuḥzana)	تُحْزَنُوا (tuḥzanū) (tuḥzanū)	يُحْزَنُوا (yuḥzanū) (yuḥzanū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أُحْزَنَ (ʾuḥzana) (ʾuḥzana)	تُحْزَنِي (tuḥzanī) (tuḥzanī)	تُحْزَنَ (tuḥzana) (tuḥzana)	تُحْزَنَا (tuḥzanā) (tuḥzanā)	تُحْزَنَا (tuḥzanā) (tuḥzanā)	نُحْزَنَ (nuḥzana) (nuḥzana)	تُحْزَنْنَ (tuḥzanna) (tuḥzanna)	يُحْزَنْنَ (yuḥzanna) (yuḥzanna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْزَنْ (ʾuḥzan) (ʾuḥzan)	تُحْزَنْ (tuḥzan) (tuḥzan)	يُحْزَنْ (yuḥzan) (yuḥzan)	تُحْزَنَا (tuḥzanā) (tuḥzanā)	يُحْزَنَا (yuḥzanā) (yuḥzanā)	نُحْزَنْ (nuḥzan) (nuḥzan)	تُحْزَنُوا (tuḥzanū) (tuḥzanū)	يُحْزَنُوا (yuḥzanū) (yuḥzanū)
јусив المضارع المجزوم	f	أُحْزَنْ (ʾuḥzan) (ʾuḥzan)	تُحْزَنِي (tuḥzanī) (tuḥzanī)	تُحْزَنْ (tuḥzan) (tuḥzan)	تُحْزَنَا (tuḥzanā) (tuḥzanā)	تُحْزَنَا (tuḥzanā) (tuḥzanā)	نُحْزَنْ (nuḥzan) (nuḥzan)	تُحْزَنْنَ (tuḥzanna) (tuḥzanna)	يُحْزَنْنَ (yuḥzanna) (yuḥzanna)

Референце