فَرِحَ

Радосно дете.

Корен: ف ر ح *

Изговор:

DIN: fariḥa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. (об)радовати се
2. веселити се
3. ликовати
4. бити весео
5. бити радостан
6. бити задовољан

Примери:

.فَرِحَ لِسعَادَتِهِم

Обрадовао се њиховој срећи.

Синоними:

• سَعِدَ - бити срећан
• ضَحِكَ - смејати се
• بَسَمَ - смешити се

Супротне речи:

• حَزِنَ - бити тужан

Изреке и пословице:

.إِفْرَح لِلْلَحْظَةِ. إِنَّها الحَياةُ كُلُّها

Радуј се тренутку, он је цео живот. Омар Кајам.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
радовати се	يَفْرَحُ	فَرِحَ	1.
обрадовати	يُفَرِّحُ	فَرَّحَ	2.
/	/	/	3.
обрадовати, развеселити	يُفْرِحُ	أَفْرَحَ	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Асоцијације:

• صَدِيقٌ - пријатељ
• هِدَيَةٌ - поклон
• كِتابٌ - књига

Изведене речи:

• تَفْرِيحٌ - развесељавање
• فَارِحٌ - весео, радостан, ведар, задовољан, сретан
• فَرْحَةٌ - весеље, радост
• مَفَارِحٌ - прославе
• مُفَرِّحٌ - који се радује, увесељава,

Сродни чланци са Википедије:

فَرِحَ

Преводи

Енглески: [1] be happy ☞en Италијански: [1] essere felici ☞it Немачки: [1] glücklich sein ☞de Шпански: [1] ser feliz ☞es Француски: [1] être heureux ☞fr Фински: [1] olla onnellinen ☞fi Грчки: [1] είναι ευτυχισμένος ☞el

Руски: [1] быть счастливым ☞ru Португалски: [1] ser feliz ☞pt Македонски: [1] биде среќен ☞mk Српски: [1] бити срећан ☞sr Мађарски: [1] örül ☞hu Бугарски: [1] olla õnnelik ☞bg Кинески: [1] 要开心 ☞zh

Конјугација глагола فَرِحَ (fariḥa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						فَارِحٌ‎ (fāriḥun) (fāriḥun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَفْرُوحٌ‎ (mafrūḥun) (mafrūḥun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فَرِحْتُ‎ (fariḥtu) (fariḥtu)	فَرِحْتَ‎ (fariḥta) (fariḥta)	فَرِحَ (fariḥa)		فَرِحْتُمَا‎ (fariḥtumā) (fariḥtumā)	فَرِحَا‎ (fariḥā) (fariḥā)		فَرِحْنَا‎ (fariḥnā) (fariḥnā)	فَرِحْتُمْ‎ (fariḥtum) (fariḥtum)	فَرِحُوا‎ (fariḥū) (fariḥū)
	f		فَرِحْتِ‎ (fariḥti) (fariḥti)	فَرِحَتْ‎ (fariḥat) (fariḥat)			فَرِحَتَا‎ (fariḥatā) (fariḥatā)			فَرِحْتُنَّ‎ (fariḥtunna) (fariḥtunna)	فَرِحْنَ‎ (fariḥna) (fariḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَفْرَحُ‎ (ʾafraḥu) (ʾafraḥu)	تَفْرَحُ‎ (tafraḥu) (tafraḥu)	يَفْرَحُ‎ (yafraḥu) (yafraḥu)		تَفْرَحَانِ‎ (tafraḥāni) (tafraḥāni)	يَفْرَحَانِ‎ (yafraḥāni) (yafraḥāni)		نَفْرَحُ‎ (nafraḥu) (nafraḥu)	تَفْرَحُونَ‎ (tafraḥūna) (tafraḥūna)	يَفْرَحُونَ‎ (yafraḥūna) (yafraḥūna)
	f		تَفْرَحِينَ‎ (tafraḥīna) (tafraḥīna)	تَفْرَحُ‎ (tafraḥu) (tafraḥu)			تَفْرَحَانِ‎ (tafraḥāni) (tafraḥāni)			تَفْرَحْنَ‎ (tafraḥna) (tafraḥna)	يَفْرَحْنَ‎ (yafraḥna) (yafraḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَفْرَحَ‎ (ʾafraḥa) (ʾafraḥa)	تَفْرَحَ‎ (tafraḥa) (tafraḥa)	يَفْرَحَ‎ (yafraḥa) (yafraḥa)		تَفْرَحَا‎ (tafraḥā) (tafraḥā)	يَفْرَحَا‎ (yafraḥā) (yafraḥā)		نَفْرَحَ‎ (nafraḥa) (nafraḥa)	تَفْرَحُوا‎ (tafraḥū) (tafraḥū)	يَفْرَحُوا‎ (yafraḥū) (yafraḥū)
	f		تَفْرَحِي‎ (tafraḥī) (tafraḥī)	تَفْرَحَ‎ (tafraḥa) (tafraḥa)			تَفْرَحَا‎ (tafraḥā) (tafraḥā)			تَفْرَحْنَ‎ (tafraḥna) (tafraḥna)	يَفْرَحْنَ‎ (yafraḥna) (yafraḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَفْرَحْ‎ (ʾafraḥ) (ʾafraḥ)	تَفْرَحْ‎ (tafraḥ) (tafraḥ)	يَفْرَحْ‎ (yafraḥ) (yafraḥ)		تَفْرَحَا‎ (tafraḥā) (tafraḥā)	يَفْرَحَا‎ (yafraḥā) (yafraḥā)		نَفْرَحْ‎ (nafraḥ) (nafraḥ)	تَفْرَحُوا‎ (tafraḥū) (tafraḥū)	يَفْرَحُوا‎ (yafraḥū) (yafraḥū)
	f		تَفْرَحِي‎ (tafraḥī) (tafraḥī)	تَفْرَحْ‎ (tafraḥ) (tafraḥ)			تَفْرَحَا‎ (tafraḥā) (tafraḥā)			تَفْرَحْنَ‎ (tafraḥna) (tafraḥna)	يَفْرَحْنَ‎ (yafraḥna) (yafraḥna)
императив الأمر	m		اِفْرَحْ‎ (ifraḥ) (ifraḥ)			اِفْرَحَا‎ (ifraḥā) (ifraḥā)				اِفْرَحُوا‎ (ifraḥū) (ifraḥū)
	f		اِفْرَحِي‎ (ifraḥī) (ifraḥī)							اِفْرَحْنَ‎ (ifraḥna) (ifraḥna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فُرِحْتُ‎ (furiḥtu) (furiḥtu)	فُرِحْتَ‎ (furiḥta) (furiḥta)	فُرِحَ (furiḥa)		فُرِحْتُمَا‎ (furiḥtumā) (furiḥtumā)	فُرِحَا‎ (furiḥā) (furiḥā)		فُرِحْنَا‎ (furiḥnā) (furiḥnā)	فُرِحْتُمْ‎ (furiḥtum) (furiḥtum)	فُرِحُوا‎ (furiḥū) (furiḥū)
	f		فُرِحْتِ‎ (furiḥti) (furiḥti)	فُرِحَتْ‎ (furiḥat) (furiḥat)			فُرِحَتَا‎ (furiḥatā) (furiḥatā)			فُرِحْتُنَّ‎ (furiḥtunna) (furiḥtunna)	فُرِحْنَ‎ (furiḥna) (furiḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُفْرَحُ‎ (ʾufraḥu) (ʾufraḥu)	تُفْرَحُ‎ (tufraḥu) (tufraḥu)	يُفْرَحُ‎ (yufraḥu) (yufraḥu)		تُفْرَحَانِ‎ (tufraḥāni) (tufraḥāni)	يُفْرَحَانِ‎ (yufraḥāni) (yufraḥāni)		نُفْرَحُ‎ (nufraḥu) (nufraḥu)	تُفْرَحُونَ‎ (tufraḥūna) (tufraḥūna)	يُفْرَحُونَ‎ (yufraḥūna) (yufraḥūna)
	f		تُفْرَحِينَ‎ (tufraḥīna) (tufraḥīna)	تُفْرَحُ‎ (tufraḥu) (tufraḥu)			تُفْرَحَانِ‎ (tufraḥāni) (tufraḥāni)			تُفْرَحْنَ‎ (tufraḥna) (tufraḥna)	يُفْرَحْنَ‎ (yufraḥna) (yufraḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُفْرَحَ‎ (ʾufraḥa) (ʾufraḥa)	تُفْرَحَ‎ (tufraḥa) (tufraḥa)	يُفْرَحَ‎ (yufraḥa) (yufraḥa)		تُفْرَحَا‎ (tufraḥā) (tufraḥā)	يُفْرَحَا‎ (yufraḥā) (yufraḥā)		نُفْرَحَ‎ (nufraḥa) (nufraḥa)	تُفْرَحُوا‎ (tufraḥū) (tufraḥū)	يُفْرَحُوا‎ (yufraḥū) (yufraḥū)
	f		تُفْرَحِي‎ (tufraḥī) (tufraḥī)	تُفْرَحَ‎ (tufraḥa) (tufraḥa)			تُفْرَحَا‎ (tufraḥā) (tufraḥā)			تُفْرَحْنَ‎ (tufraḥna) (tufraḥna)	يُفْرَحْنَ‎ (yufraḥna) (yufraḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُفْرَحْ‎ (ʾufraḥ) (ʾufraḥ)	تُفْرَحْ‎ (tufraḥ) (tufraḥ)	يُفْرَحْ‎ (yufraḥ) (yufraḥ)		تُفْرَحَا‎ (tufraḥā) (tufraḥā)	يُفْرَحَا‎ (yufraḥā) (yufraḥā)		نُفْرَحْ‎ (nufraḥ) (nufraḥ)	تُفْرَحُوا‎ (tufraḥū) (tufraḥū)	يُفْرَحُوا‎ (yufraḥū) (yufraḥū)
	f		تُفْرَحِي‎ (tufraḥī) (tufraḥī)	تُفْرَحْ‎ (tufraḥ) (tufraḥ)			تُفْرَحَا‎ (tufraḥā) (tufraḥā)			تُفْرَحْنَ‎ (tufraḥna) (tufraḥna)	يُفْرَحْنَ‎ (yufraḥna) (yufraḥna)