Пређи на садржај

крстак

крстак

крстак (српски, lat. krstak)

[уреди]

Именица

[уреди]

крстак, м

Категорије: об.об.риб.


Облици:

  1. -а́ка [1]
  2. крстаци [1]
  3. кр̀ста̄к [1]
  1. кр̀ста̄к, крста̑к [1]
  1. кр̀ста̄к, крста̑к [1]
  2. кр̀ста̄к Нови Бечеј Јаша Томић Арадац [2] [1]
  3. кр̀ста̄к Мол Ковиљ [3] [4] [1]
  4. кр̀ста̄к Омољица [2] [1]
  5. кр̀ста̄к Надаљ [1]
  6. крста̑к Вршац [1]
  7. кр̀ста̄к Тараш [1]
  8. крста́ци [1]

Значења:

  1. Хлеб или колач у облику крста. [1]
  2. Две укрштене дашчице које се стављају преко посуде с умешеним тестом да крпа којом се прекрије посуда не додирује тесто. [1]
  3. Штапић прободен кроз кошницу да би саће сигурније стајало. [1]
  4. Пречка на дрвеном оквиру на мрежама кеци и кусаки. [1]
  5. Дрвена направа преко које се цеди млеко. [1]
  6. Основа стола у облику крста. [1]
  7. Два унакрсна дрвета с предње стране самара. [1]
  8. Два укрштена дрвета за превоз плуга. [5] Жабаљ Каћ[1]
  9. Врста веза. [1]

Примери:

  1. Раније су сви на Тодорову суботу месили „крстак” и „пескурице”, што се и сада ради у неким кућама. „Крстак” је начињен од два укрштена комада теста. [6] Јарковац [1]
  2. Погаче колачи мешене су и новим младама (погаче, витице, крстаци). [7] [1]
  3. На на̏ћва је би̏о ста̏вљен јѐда̄н кр̀ста̄к: две̑ ле̏тве ду́жом, две̑ пре̑ко, та̀ко да обу̀хвати на̏ћве пре̑ко. Преко̀ тог се пребаци́вао ча̀ршав да нѐ би ча̀ршав па̏о у̏ брашно, а то̑ је већѝно̄м слу́жило до̏тле док не за̀ме̄си рѐдуша хле̏б. [2] [8] Бачко Градиште Сусек Свилош Шуљам Лединци Шатринци Обреж Чортановци Бечмен Стари Бановци Дрљан Стапар Кула Србобран Дероње Госпођинци Ђурђево Каћ Бачка Паланка [1]
  4. У ча̏шу и о̀ни крста́ци. [2] [9] Итебеј Вогањ Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Мокрин Ново Милошево Ботош Конак Добрица Црепаја [1]
  5. Про́зори су би́ли са крста́ком. [2] Јаша Томић Госпођинци Сефкерин Ковин [1]
  6. Кад но̏се во̏ду у а̏мперима, ме̏ту од др̏вета кр̏ст да се во̀да нѐ пљуска. То̑ је кр̀ста̄к. [2] Јарак Мокрин [1]
  7. У ко̏шницу ме̏те̄мо по два̑-три̑ крста́ка да не̏ би о̀тпо во̏сак. [10] Елемир Нештин Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Рума Сремски Карловци Светозар Милетић Сомбор Сивац Бачки Брестовац Србобран Дероње Деспотово Чуруг Товаришево Жабаљ Каћ Футог Гардиновци Мокрин Иђош Кикинда Бочар Нови Бечеј Меленци Зрењанин Јаша Томић Томашевац [1]
  8. То̑ са̑ће ви̏си сло̏бодно за кр̀ста̄к за̀ле̄пљено, ако не̑ма крста́ка, о̏нда је за ко̏шницу за̀ле̄пљено. Ново Милошево [1]
  9. Крста́ци би би́ли уну̑тра да се не̏ би во̏сак сро́зо. [10] Конак Кикинда Бока Велико Средиште Сефкерин Дубовац [1]
  10. Гор њи део са ma ра је кр стак. [11] [1]
  11. Везле су срмом или свиленим концем мушке и женске кошуље, мараме, пешкире, чаршаве. Омиљене врсте веза су „крстаци” и „косовски вез”. Везе се бројањем бодова по жици или по отиску, „друку”. [12] Остојићево [1]


Синоними:

  1. квашчара [1]
  2. севаљка [1]
  3. агршак [1]
  4. ћерчиво [1]
  5. данца [1]
  6. косник [1]
  7. маказе [1]
  8. ветрењак [1]
  9. крстина [1]
  10. коза [1]
  11. крстина [1]
  12. блентрегер [13] Конак [1]
  13. ра̑м [5] Мошорин [1]


Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  5. ↑ 5,0 5,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117.
  7. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 44.
  8. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 117.
  9. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  10. ↑ 10,0 10,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  11. ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 193.
  12. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 146.
  13. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=крстак&oldid=239006”