krstak

krstak

krstak (српски, ћир. крстак)[уреди]

Именица[уреди]

krstak, м

Категорије: об.об.риб.


Облици:

  1. -áka [1]
  2. krstaci [1]
  3. kr̀stāk [1]
  1. kr̀stāk, krstȃk [1]
  1. kr̀stāk, krstȃk [1]
  2. kr̀stāk Нови Бечеј Јаша Томић Арадац [2] [1]
  3. kr̀stāk Мол Ковиљ [3] [4] [1]
  4. kr̀stāk Омољица [2] [1]
  5. kr̀stāk Надаљ [1]
  6. krstȃk Вршац [1]
  7. kr̀stāk Тараш [1]
  8. krstáci [1]

Значења:

  1. Hleb ili kolač u obliku krsta. [1]
  2. Dve ukrštene daščice koje se stavljaju preko posude s umešenim testom da krpa kojom se prekrije posuda ne dodiruje testo. [1]
  3. Štapić proboden kroz košnicu da bi saće sigurnije stajalo. [1]
  4. Prečka na drvenom okviru na mrežama keci i kusaki. [1]
  5. Drvena naprava preko koje se cedi mleko. [1]
  6. Osnova stola u obliku krsta. [1]
  7. Dva unakrsna drveta s prednje strane samara. [1]
  8. Dva ukrštena drveta za prevoz pluga. [5] Жабаљ Каћ[1]
  9. Vrsta veza. [1]

Примери:

  1. Ranije su svi na Todorovu subotu mesili „krstak” i „peskurice”, što se i sada radi u nekim kućama. „Krstak” je načinjen od dva ukrštena komada testa. [6] Јарковац [1]
  2. Pogače kolači mešene su i novim mladama (pogače, vitice, krstaci). [7] [1]
  3. Na nȁćva je bȉo stȁvljen jèdān kr̀stāk: dvȇ lȅtve dúžom, dvȇ prȇko, tàko da obùhvati nȁćve prȇko. Prekò tog se prebacívao čàršav da nè bi čàršav pȁo ȕ brašno, a tȏ je većìnōm slúžilo dȍtle dok ne zàmēsi rèduša hlȅb. [2] [8] Бачко Градиште Сусек Свилош Шуљам Лединци Шатринци Обреж Чортановци Бечмен Стари Бановци Дрљан Стапар Кула Србобран Дероње Госпођинци Ђурђево Каћ Бачка Паланка [1]
  4. U čȁšu i òni krstáci. [2] [9] Итебеј Вогањ Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Мокрин Ново Милошево Ботош Конак Добрица Црепаја [1]
  5. Prózori su bíli sa krstákom. [2] Јаша Томић Госпођинци Сефкерин Ковин [1]
  6. Kad nȍse vȍdu u ȁmperima, mȅtu od dȑveta kȑst da se vòda nè pljuska. Tȏ je kr̀stāk. [2] Јарак Мокрин [1]
  7. U kȍšnicu mȅtēmo po dvȃ-trȋ krstáka da nȅ bi òtpo vȍsak. [10] Елемир Нештин Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Рума Сремски Карловци Светозар Милетић Сомбор Сивац Бачки Брестовац Србобран Дероње Деспотово Чуруг Товаришево Жабаљ Каћ Футог Гардиновци Мокрин Иђош Кикинда Бочар Нови Бечеј Меленци Зрењанин Јаша Томић Томашевац [1]
  8. Tȏ sȃće vȉsi slȍbodno za kr̀stāk zàlēpljeno, ako nȇma krstáka, ȍnda je za kȍšnicu zàlēpljeno. Ново Милошево [1]
  9. Krstáci bi bíli unȗtra da se nȅ bi vȍsak srózo. [10] Конак Кикинда Бока Велико Средиште Сефкерин Дубовац [1]
  10. Gor nji deo sa ma ra je kr stak. [11] [1]
  11. Vezle su srmom ili svilenim koncem muške i ženske košulje, marame, peškire, čaršave. Omiljene vrste veza su „krstaci” i „kosovski vez”. Veze se brojanjem bodova po žici ili po otisku, „druku”. [12] Остојићево [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  5. 5,0 5,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117.
  7. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 44.
  8. Жито. 1988, 208 стр, стр. 117.
  9. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  10. 10,0 10,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  11. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 193.
  12. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 146.
  13. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]