квашчара
квашчара
квашчара (српски, lat. kvaščara)[уреди]
Именица[уреди]
квашчара, ж
Облици:
Примери:
- Посуде и алатке за мешење хлеба и припремање богатих ђаконија у нашој кући и у Брестовцу називане: наћве, квашчаре, сита. [3] Бачки Брестовац [2]
- За мешење мање количине теста или за припремање квасца употребљавала се посуда која се на највећем делу територије означава лексемама карлица, у нешто мањем броју места термином копања, а сасвим ретко и квашчара. [4] [2]
- У ква̀шчари се по̀дме̄си ква́сац. [1] Врдник Шуљам [2]
- И о̏нда ква̀шчара је би́ла ова̀ко од др̏вета на̀прављена и то̑ ста̏вӣш на̀ то̄ и пре̑ко кр̏пу да се не̏ би кр̏па [залепила]. Суботица [2]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 124.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 117.