ра̑м

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ра̑м

ра̑м (српски, lat. rȃm)[уреди]

Именица[уреди]

ра̑м, м

Значења:

  1. Четвороугаона, овална или другог облика направа од каквог материјала, којом се нешто обухвата, уоквирује (слика, огледало и сл.). [1] Сремска Митровица Ново Милошево Меленци[2]
  2. Дрвена квадратна направа у коју се ставља восак за пчеле. [2]
  3. Украсна дрвена шипка или даска о коју је окачена завеса. Меленци[2]
  4. Посебан дрвени оквир за сушење кончаних завеса (да се не би теглиле, кривиле). [2]
  5. Дрвена или гвоздена конструкција дрљаче. [2]
  6. Дрвени оквир у који је уграђен ваљак (којим се равна и благо сабија земља). [3] Надаљ Чуруг Жабаљ Мошорин Тител Ковин[2]
  7. Дрвени оквир за чекиће у радионици. [2]

Примери:

  1. Ка̑жу, и са̏д код Ми́те о̀стали зла́тни ра́мови и сва̏шта још од зла̑та. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [2]
  2. Ра̏мове пра̏зне поста̏вим о̏пет уну́тра. Избиште Бачинци Сусек Свилош [2]
  3. Пра̏тимо и[с] сва̏кога ра̑ма одо́здол које ће да се ле̑жу. Иланџа [2]
  4. Ста̏вим ра̑м са са̑ћем у вр́ца̄љку и о̀кре̄ћем да ѝза̄ђе ме̑д. Лаћарак [2]
  5. Та̀ке ра́мове од бу̏кве ил од хра̑ста ни́је сва̏ки мо̏го д[а] и̏ма. То̑ је те́шко, два̑ чо̀века то̑ мо̑ра да ди̏гнеду, ал кад ме̏теш го́ре, само у пе̑нџере и у фира̑нге да гле́диш. Шурјан Јаша Томић Бока Неузина [2]
  6. Но̀ тај ра̑м за фира̑нге и̏ма јѐксери са стра́не, ту̑ се кра̏јеви за̀качиду да о̀станеду та̀ки кре̏цави. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [2]
  7. Новија је појава […] у ентеријеру Војвођана украшавање собе пешкиром који се ставља на специјално намењен „рам". [4] [2]
  8. Зу̀пци мо́рају би̏т гво̀здени, мѐта̄лни, а ра̑м [за дрљачу] би̏о о[д] др̏вета. [3] Бачинци Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Ковин [2]
  9. То̑ је ра̑м на ко́рпи. [5] Руменка [2]
  10. Ѝма̄м ра̑м о[д] да̀ске на̀прављен [за черпић]. Бачинци [2]
  11. Поред наковња, односно пања, на зиду је био окачен дрвени рам за чекиће различитих величина и облика. [6] Бачки Брестовац [2]



Референце[уреди]

  1. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 93.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. 3,0 3,1 3,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Мирјана Малуцков, Збирка пешкира у Војвођанском музеју. — Рад, 31, 1988—1989, 205—286, стр. 219.
  5. 5,0 5,1 5,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  6. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 79.

Напомене[уреди]