siroma

siroma

siroma (српски, ћир. сирома)[уреди]

Придев[уреди]

siroma , , прид.

Категорије: непром.непром.непром.


Облици:

  1. siróma, siromȃ Итебеј Иланџа [1], сиро̀ма, сиро̏ма [2]
  2. siròma [2]

Значења:

  1. Koji je slabog materijalnog stanja. [2]
  2. Prema kojem se izražava saosećanje, sažaljenje. [2]
  3. Intelektualno zaostao, priglup. [2]

Примери:

  1. Prȉjatelj ga Srémac pȋta ȉmā l vìnogrād, kȃže nȇma — nè dam kćȇr kad nȇmaš vìnogrād, siròma si, nísi gȁzda. Ђала [2]
  2. Níje ni vòlo da rȃdi: siròma mu i bába bȉo, siròtinja ù kuću, pa i njèmu se vala omrázilo svȅ. [3] [4] [5] Јаша Томић Стапар Бачко Петрово Село Госпођинци Каћ Мокрин Ново Милошево Меленци Шурјан Бока Неузина Бата Деска [2]
  3. Siròma je bȉo ȏn, siròta jȃ. Сремски Карловци [2]
  4. Tȃj je siròma, nȅm zèmlje. Лаћарак [2]
  5. Mȍj otac je bȉo sirȍma čȍvek. [2]
  6. Kȍj níje imȁo da rȃdi tȁj je opȅt bȉo siróma. Вршац Избиште [2]
  7. Níje ȏn odvájo kȍ je siróma, kȍ je bógat. Павлиш [2]
  8. Nè može, siròma. Башаид [2]
  9. Da je siròma znȁo da će i tȃ bolèština da ga snađe, vala bi sȃm prekrátio žìvot. [6] [7] Јаша Томић Мокрин Житиште Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Сенпетер Ченеј [2]
  10. A siròma, tàko je kȕko. Бечеј [2]
  11. Glédim tȏg Sávu, bȍže, bȉo lépo déte i ȅto urástio, al siròma ȕ glavu. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [2]


Синоними:

  1. siromašan, sirot [2]
  2. sirot [2]


Изрази:

  1. ˜ kod pameti ("intelektualno zaostao, priglup"). [2]
  2. ˜ ko sirće [2]
  3. ˜ ko crkveni miš ("veoma siromašan"). Сомбор Јасеново [2]
  4. Živeti ko ˜ čovek u bogatu varoš ("skromno živeti u bogatom okruženju"). Јасеново [2]

Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 60, 61.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 254.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 55, 144.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 37.
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]