сирома
siroma
Придев
Придев
Категорије: непром.непром.непром.
Облици:
Значења:
- Koji je slabog materijalnog stanja. [2]
- Prema kojem se izražava saosećanje, sažaljenje. [2]
- Intelektualno zaostao, priglup. [2]
Примери:
- Prȉjatelj ga Srémac pȋta ȉmā l vìnogrād, kȃže nȇma — nè dam kćȇr kad nȇmaš vìnogrād, siròma si, nísi gȁzda. Ђала [2]
- Níje ni vòlo da rȃdi: siròma mu i bába bȉo, siròtinja ù kuću, pa i njèmu se vala omrázilo svȅ. [3] [4] [5] Јаша Томић Стапар Бачко Петрово Село Госпођинци Каћ Мокрин Ново Милошево Меленци Шурјан Бока Неузина Бата Деска [2]
- Siròma je bȉo ȏn, siròta jȃ. Сремски Карловци [2]
- Tȃj je siròma, nȅm zèmlje. Лаћарак [2]
- Mȍj otac je bȉo sirȍma čȍvek. [2]
- Kȍj níje imȁo da rȃdi tȁj je opȅt bȉo siróma. Вршац Избиште [2]
- Níje ȏn odvájo kȍ je siróma, kȍ je bógat. Павлиш [2]
- Nè može, siròma. Башаид [2]
- Da je siròma znȁo da će i tȃ bolèština da ga snađe, vala bi sȃm prekrátio žìvot. [6] [7] Јаша Томић Мокрин Житиште Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Сенпетер Ченеј [2]
- A siròma, tàko je kȕko. Бечеј [2]
- Glédim tȏg Sávu, bȍže, bȉo lépo déte i ȅto urástio, al siròma ȕ glavu. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [2]
Изрази:
- ˜ kod pameti ("intelektualno zaostao, priglup"). [2]
- ˜ ko sirće [2]
- ˜ ko crkveni miš ("veoma siromašan"). Сомбор Јасеново [2]
- Živeti ko ˜ čovek u bogatu varoš ("skromno živeti u bogatom okruženju"). Јасеново [2]
Референце
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 60, 61.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 254.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 55, 144.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 37.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).