сиро̀ма
сиро̀ма
сиро̀ма (српски, lat. siròma)[уреди]
Именица[уреди]
сиро̀ма, м
Облици:
Примери:
- Га̏здачка дѐво̄јка за сиро̀ма. [2] Српски Крстур [1]
- О̀вом сиро̀му чо̀веку. [2] [3] Српски Крстур [1]
- По̀да̄ј ти̏м сиро̀му. Госпођинци [1]
- Сѝром је чо̀век. [2] Итебеј [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 37. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 24, 179.