сирома

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

сирома

сирома (српски, lat. siroma)[уреди]

Придев[уреди]

сирома , , прид.

Категорије: непром.непром.непром.


Облици:

  1. сиро́ма, сирома̑ Итебеј Иланџа [1], сиро̀ма, сиро̏ма [2]
  2. сиро̀ма [2]

Значења:

  1. Који је слабог материјалног стања. [2]
  2. Према којем се изражава саосећање, сажаљење. [2]
  3. Интелектуално заостао, приглуп. [2]

Примери:

  1. При̏јатељ га Сре́мац пи̑та и̏ма̄ л вѝногра̄д, ка̑же не̑ма — нѐ дам кће̑р кад не̑маш вѝногра̄д, сиро̀ма си, ни́си га̏зда. Ђала [2]
  2. Ни́је ни во̀ло да ра̑ди: сиро̀ма му и ба́ба би̏о, сиро̀тиња у̀ кућу, па и њѐму се вала омра́зило све̏. [3] [4] [5] Јаша Томић Стапар Бачко Петрово Село Госпођинци Каћ Мокрин Ново Милошево Меленци Шурјан Бока Неузина Бата Деска [2]
  3. Сиро̀ма је би̏о о̑н, сиро̀та ја̑. Сремски Карловци [2]
  4. Та̑ј је сиро̀ма, не̏м зѐмље. Лаћарак [2]
  5. Мо̏ј отац је би̏о сиро̏ма чо̏век. [2]
  6. Ко̏ј ни́је има̏о да ра̑ди та̏ј је опе̏т би̏о сиро́ма. Вршац Избиште [2]
  7. Ни́је о̑н одва́јо ко̏ је сиро́ма, ко̏ је бо́гат. Павлиш [2]
  8. Нѐ може, сиро̀ма. Башаид [2]
  9. Да је сиро̀ма зна̏о да ће и та̑ болѐштина да га снађе, вала би са̑м прекра́тио жѝвот. [6] [7] Јаша Томић Мокрин Житиште Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Сенпетер Ченеј [2]
  10. А сиро̀ма, та̀ко је ку̏ко. Бечеј [2]
  11. Гле́дим то̑г Са́ву, бо̏же, би̏о ле́по де́те и е̏то ура́стио, ал сиро̀ма у̏ главу. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [2]


Изрази:

  1. ˜ код памети ("интелектуално заостао, приглуп"). [2]
  2. ˜ ко сирће [2]
  3. ˜ ко црквени миш ("веома сиромашан"). Сомбор Јасеново [2]
  4. Живети ко ˜ човек у богату варош ("скромно живети у богатом окружењу"). Јасеново [2]

Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 60, 61.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 254.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 55, 144.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 37.
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]