Пређи на садржај

nov

nov

Српски

Придев

nov , , прид.

Категорије: об. об.об. об.одр. вид.


Облици:

  1. nov, a [1]
  2. nov, -a, -o [1]

Слогови: nov


Значења:

  1. (значење изведено преко синонима) novcat, novonastao, novootkriven, novopronađen, skorašnji, originalan, fig. svež fig., mlad fig., neprom. taze fig. neprom., frišak fig. [2]

  2. (значење изведено преко синонима) nesazreo, nedorastao, mlad, nezreo, mali, fam. zelen fam., nedozreo, novopečen fam., fig. svež fig., nov (u poslu) fig. novopečen fam., svež fig., nov (u poslu) fig. [2]

  3. na visokom stupnju razvoja [2]

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog:

Примери:

  1. Sȁćete dòbit svȉ gȁnc nȍva odéla. Бечеј [1]
  2. Kúpio je Đóka gȁnc nȍvu màšinu na Najlónu. Нови Сад, Итебеј [1]
  3. Nova godina — . Na ovaj dan mese se hlebovi „vasilice” i peče „pečenica”. Vasilice mesi domaćica od pšeničnog testa, ali pre nego što ih stavi na pečenje, izbode ih sa tri struka ujedno uvezanog bosiljka (Os). [3] [1]
  4. Za Novu godinu (ili „Mali Božić”) pravi se vasilica. [4] Стапар [1]
  5. Kad se nasèlili, ȍndak su délili òpet sèsije, od „nȍvih zemálja” (tȏ níje bílo ȍrāno pa se zòve nȍve zȅmlje): po trȋ mȅsta po ȍsam jȕtāra, a čètvrto mȅsto su nȁši pràndedovi ostavili ȍpštini da ȍpština snȃša trȍšak, da bȕde mȁnja pòreza (tȏ je ȍpština ìmala príhod od pȁšnjāka). [1]
  6. Stȃra zèmlja níje bíla u òtkup (dr̀žava je dála zȅmlju), a nȍva jȅste. [5] [6] Меленци, Нови Кнежевац, Итебеј, Избиште [1]
  7. Ako je vréme lȍše, čúvaju pčȅle mȁticu da je nè ubije nȍva mȁtica. [7] Бођани [1]
  8. Na kapiji mladine kuće (sada je već „nova mlada”) svatove dočekuje njena mati i posipa ih pirinčom ili pšenicom. [8] [1]
  9. Nova mlada u kući obavezno je u prošlosti u svečanim prilikama nosila simbole mlade udate žene. [9] Јарковац, Нови Кнежевац [1]
  10. Nòvoj mlȃdi se dȃ. [10] Мокрин, Банатско Аранђелово, Ново Милошево, Башаид [1]
  11. Kad ȏn nè dōđe po pȇ(t)-čȇs nȅdēlja, bráda narásti vȅlika, — nȍva mlȃda nè mož da ga pòzna  ; — Ženidbom mlađeg devera u kući, i dovođenjem nove snahe, prestala se zvati „mladom”, a njene obaveze prema porodici prihvatila je i delila sa njom mlađa dovedena „nova mlada”, tj. „jetrva” [ŽOBan 154]. [11] Ново Милошево, Итебеј [1]
  12. Blago mèni kad pȍsle trȋ snàje dòbīvam nòvu mlȃdu. Tȗ nè dam ìs kuće. Јаша Томић [1]
  13. Stȉgla nòva mlȃda kod ča Žíve, kȃžedu da joj nè daju mladòženju, neg ìma kod nȃs da òstane. Јаша Томић [1]
  14. Svadba se održava u „blagdašnjoj” ili „novoj” sobi. Tu su poređani stolovi, stolice, klupe u obliku slova P. [12] [1]
  15. Dugi ciklus svadbenih običaja završava se uzajamnim posetama dveju orođenih porodica, odnosno prijatelja. To su „gosti", „novi gosti"  ; b. ‘poseta mladenaca roditeljima ubrzo nakon venčanja’. [13] [1]
  16. U nekim mestima prvu posetu mladih nazivaju „novi gosti" ili „mladi gosti". [14] Арадац, Црепаја, Баваниште [1]
  17. I od šèćera prȁve... Ȕveče sȕneš pȍla lȉtre, trȋ frtálja lȉtre šèćera kȕvanog i ȍnda do ȕjutru ȉmaš jèdan rȃm izvúčen — nȍvo sȃće. [7] Међа, Моровић, Кукујевци, Визић, Нештин, Сремски Карловци, Пећинци, Светозар Милетић, Бођани, Чуруг, Мокрин, Башаид, Јаша Томић, Конак, Пландиште, Вршац, Бела Црква [1]
  18. Novi temelj se obeležava flašom rakije i metalnim novcem koji se u njega ukopavaju. Ne valja pomerati temelj kuće da ne umre domaćin. Domaćin kuće rano ujutro na temelju kolje žrtvu čijom krvlju poprska temelj. Јамена [1]
  19. Došla i donela novo, meni novo na ove moje godine ne treba nego mira i zdravlja. [15] Ченеј [1]
  20. Kad čekate novo? [15] Ченеј [1]

Изрази:

  1. pȍslušan ko nȍva mlȃda ("veoma poslušan"). Вршац [1]
  2. Vrédan ko nȍva mlȃda ("veoma vredan"). Вршац [1]
  3. uspijati se / uspiti se ko ˜ mlada ("biti stidljiv, zbunjen"; "Uspija se ko nova mlada"). Јасеново [1]
  4. Novo sito o klin visi ("nova stvar se čuva, pazi"). Јасеново [1]
  5. stídeti se ko nȍva mlȃda ("mnogo se stideti"). Вршац [1]
  6. sprȅmati se ko nòva mlȃda ("dugo i sporo oblačiti se"). Јаша Томић [1]

Асоцијације:

[1.1.] novina

Изведене речи:

  1. novi [1]
  2. nova [1]
  3. novo [1]



Преводи

  • Курдски курманџи: [1] kmr
  • Српски горњолужички: [1] nowy hsb
  • Српски доњолужички: [1] nowy dsb

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
  3. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 158.
  4. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 98.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 143.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 137.
  7. 7,0 7,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  8. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 59.
  9. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 154.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 362.
  11. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127.
  12. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 53.
  13. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 153.
  14. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 152.
  15. 15,0 15,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене