قَمَعَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- закочити
- одвратити од
- задржати
- спречити
- укротити
- покорити
- потчинити
- угушити
- нашкодити
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
задржати, спречити | يَقْمَعُ | قَمَعَ | 1. |
откинути петељку | يُقَمِّعُ | قَمَّعَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
одвратити од, задржати | يُقْمِعُ | أَقْمَعَ | 4. |
бити збуњен, бити потчињен | يَتَقَمَّعُ | تَقَمَّعَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
сам седети, бити јадан | يَنْقَمِعُ | إِنْقَمَعَ | 7. |
најбоље изабрати; све попити | يَقْتَمِعُ | إِقْتَمَعَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Примери:
- .قَمَعَتْ لإِرَادَتِهِ وَفَعَلَتْ كَمَا أَمَرَ
- Она се потчинила његовој вољи и урадила како јој је рекао.
Синоними:
- فَرْمَلَ - закочити
- أَوْقَفَ - закочити
- صَرَفَ - одвратити од
- رَدَّ - одвратити од
- حَوَّلَ - одвратити од
- مَنَعَ - спречити
- صَدَّ - спречити
- عَاقَ - спречити
- كَفَّ - спречити
- رَاضَ - укротити
- رَوَّضَ - укротити
- كَبَحَ - укротити
- أَخْضَعَ - покорити, потчинити
- غَلَبَ - покорити
- قَهَرَ - покорити
- إِسْتَعْبَدَ - покорити
- طَوَّعَ - потчинити
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .خَلَقَ الله المَرْأَةَ فَقَطْ لِأَنَّهَا تُمْكِنُ أَنْ تَقْمَعَ الرَّجُلَ
- Бог је створио жену само да би служила човеку.
Асоцијације:
- عَبْدٌ - роб
- عُبُودِيَّةٌ - ропство
- حُبٌّ - љубав
Изведене речи:
- قَمْعٌ - потчињавање, покоравање, сузбијање, обуздавање, гушење
- مِقْمَعٌ - штап
- مَقْمَعَةٌ - штап
- مَقْمُوعٌ - потчињен, покорен
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола قَمَعَ (qamaʿa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
قَامِعٌ (qāmiʿun) (qāmiʿun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَقْمُوعٌ (maqmūʿun) (maqmūʿun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | قَمَعْتُ (qamaʿtu) (qamaʿtu) |
قَمَعْتَ (qamaʿta) (qamaʿta) |
قَمَعَ (qamaʿa) |
قَمَعْتُمَا (qamaʿtumā) (qamaʿtumā) |
قَمَعَا (qamaʿā) (qamaʿā) |
قَمَعْنَا (qamaʿnā) (qamaʿnā) |
قَمَعْتُمْ (qamaʿtum) (qamaʿtum) |
قَمَعُوا (qamaʿū) (qamaʿū) | |||
f | قَمَعْتِ (qamaʿti) (qamaʿti) |
قَمَعَتْ (qamaʿat) (qamaʿat) |
قَمَعَتَا (qamaʿatā) (qamaʿatā) |
قَمَعْتُنَّ (qamaʿtunna) (qamaʿtunna) |
قَمَعْنَ (qamaʿna) (qamaʿna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَقْمَعُ (ʾaqmaʿu) (ʾaqmaʿu) |
تَقْمَعُ (taqmaʿu) (taqmaʿu) |
يَقْمَعُ (yaqmaʿu) (yaqmaʿu) |
تَقْمَعَانِ (taqmaʿāni) (taqmaʿāni) |
يَقْمَعَانِ (yaqmaʿāni) (yaqmaʿāni) |
نَقْمَعُ (naqmaʿu) (naqmaʿu) |
تَقْمَعُونَ (taqmaʿūna) (taqmaʿūna) |
يَقْمَعُونَ (yaqmaʿūna) (yaqmaʿūna) | |||
f | تَقْمَعِينَ (taqmaʿīna) (taqmaʿīna) |
تَقْمَعُ (taqmaʿu) (taqmaʿu) |
تَقْمَعَانِ (taqmaʿāni) (taqmaʿāni) |
تَقْمَعْنَ (taqmaʿna) (taqmaʿna) |
يَقْمَعْنَ (yaqmaʿna) (yaqmaʿna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَقْمَعَ (ʾaqmaʿa) (ʾaqmaʿa) |
تَقْمَعَ (taqmaʿa) (taqmaʿa) |
يَقْمَعَ (yaqmaʿa) (yaqmaʿa) |
تَقْمَعَا (taqmaʿā) (taqmaʿā) |
يَقْمَعَا (yaqmaʿā) (yaqmaʿā) |
نَقْمَعَ (naqmaʿa) (naqmaʿa) |
تَقْمَعُوا (taqmaʿū) (taqmaʿū) |
يَقْمَعُوا (yaqmaʿū) (yaqmaʿū) | |||
f | تَقْمَعِي (taqmaʿī) (taqmaʿī) |
تَقْمَعَ (taqmaʿa) (taqmaʿa) |
تَقْمَعَا (taqmaʿā) (taqmaʿā) |
تَقْمَعْنَ (taqmaʿna) (taqmaʿna) |
يَقْمَعْنَ (yaqmaʿna) (yaqmaʿna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَقْمَعْ (ʾaqmaʿ) (ʾaqmaʿ) |
تَقْمَعْ (taqmaʿ) (taqmaʿ) |
يَقْمَعْ (yaqmaʿ) (yaqmaʿ) |
تَقْمَعَا (taqmaʿā) (taqmaʿā) |
يَقْمَعَا (yaqmaʿā) (yaqmaʿā) |
نَقْمَعْ (naqmaʿ) (naqmaʿ) |
تَقْمَعُوا (taqmaʿū) (taqmaʿū) |
يَقْمَعُوا (yaqmaʿū) (yaqmaʿū) | |||
f | تَقْمَعِي (taqmaʿī) (taqmaʿī) |
تَقْمَعْ (taqmaʿ) (taqmaʿ) |
تَقْمَعَا (taqmaʿā) (taqmaʿā) |
تَقْمَعْنَ (taqmaʿna) (taqmaʿna) |
يَقْمَعْنَ (yaqmaʿna) (yaqmaʿna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِقْمَعْ (iqmaʿ) (iqmaʿ) |
اِقْمَعَا (iqmaʿā) (iqmaʿā) |
اِقْمَعُوا (iqmaʿū) (iqmaʿū) |
||||||||
f | اِقْمَعِي (iqmaʿī) (iqmaʿī) |
اِقْمَعْنَ (iqmaʿna) (iqmaʿna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | قُمِعْتُ (qumiʿtu) (qumiʿtu) |
قُمِعْتَ (qumiʿta) (qumiʿta) |
قُمِعَ (qumiʿa) |
قُمِعْتُمَا (qumiʿtumā) (qumiʿtumā) |
قُمِعَا (qumiʿā) (qumiʿā) |
قُمِعْنَا (qumiʿnā) (qumiʿnā) |
قُمِعْتُمْ (qumiʿtum) (qumiʿtum) |
قُمِعُوا (qumiʿū) (qumiʿū) | |||
f | قُمِعْتِ (qumiʿti) (qumiʿti) |
قُمِعَتْ (qumiʿat) (qumiʿat) |
قُمِعَتَا (qumiʿatā) (qumiʿatā) |
قُمِعْتُنَّ (qumiʿtunna) (qumiʿtunna) |
قُمِعْنَ (qumiʿna) (qumiʿna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُقْمَعُ (ʾuqmaʿu) (ʾuqmaʿu) |
تُقْمَعُ (tuqmaʿu) (tuqmaʿu) |
يُقْمَعُ (yuqmaʿu) (yuqmaʿu) |
تُقْمَعَانِ (tuqmaʿāni) (tuqmaʿāni) |
يُقْمَعَانِ (yuqmaʿāni) (yuqmaʿāni) |
نُقْمَعُ (nuqmaʿu) (nuqmaʿu) |
تُقْمَعُونَ (tuqmaʿūna) (tuqmaʿūna) |
يُقْمَعُونَ (yuqmaʿūna) (yuqmaʿūna) | |||
f | تُقْمَعِينَ (tuqmaʿīna) (tuqmaʿīna) |
تُقْمَعُ (tuqmaʿu) (tuqmaʿu) |
تُقْمَعَانِ (tuqmaʿāni) (tuqmaʿāni) |
تُقْمَعْنَ (tuqmaʿna) (tuqmaʿna) |
يُقْمَعْنَ (yuqmaʿna) (yuqmaʿna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُقْمَعَ (ʾuqmaʿa) (ʾuqmaʿa) |
تُقْمَعَ (tuqmaʿa) (tuqmaʿa) |
يُقْمَعَ (yuqmaʿa) (yuqmaʿa) |
تُقْمَعَا (tuqmaʿā) (tuqmaʿā) |
يُقْمَعَا (yuqmaʿā) (yuqmaʿā) |
نُقْمَعَ (nuqmaʿa) (nuqmaʿa) |
تُقْمَعُوا (tuqmaʿū) (tuqmaʿū) |
يُقْمَعُوا (yuqmaʿū) (yuqmaʿū) | |||
f | تُقْمَعِي (tuqmaʿī) (tuqmaʿī) |
تُقْمَعَ (tuqmaʿa) (tuqmaʿa) |
تُقْمَعَا (tuqmaʿā) (tuqmaʿā) |
تُقْمَعْنَ (tuqmaʿna) (tuqmaʿna) |
يُقْمَعْنَ (yuqmaʿna) (yuqmaʿna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُقْمَعْ (ʾuqmaʿ) (ʾuqmaʿ) |
تُقْمَعْ (tuqmaʿ) (tuqmaʿ) |
يُقْمَعْ (yuqmaʿ) (yuqmaʿ) |
تُقْمَعَا (tuqmaʿā) (tuqmaʿā) |
يُقْمَعَا (yuqmaʿā) (yuqmaʿā) |
نُقْمَعْ (nuqmaʿ) (nuqmaʿ) |
تُقْمَعُوا (tuqmaʿū) (tuqmaʿū) |
يُقْمَعُوا (yuqmaʿū) (yuqmaʿū) | |||
f | تُقْمَعِي (tuqmaʿī) (tuqmaʿī) |
تُقْمَعْ (tuqmaʿ) (tuqmaʿ) |
تُقْمَعَا (tuqmaʿā) (tuqmaʿā) |
تُقْمَعْنَ (tuqmaʿna) (tuqmaʿna) |
يُقْمَعْنَ (yuqmaʿna) (yuqmaʿna) |