قَمَعَ

Робови се покоравају вољи свог господара.

Корен: ق م ع*

Изговор:

DIN: qamaʿa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. закочити
2. одвратити од
3. задржати
4. спречити
5. укротити
6. покорити
7. потчинити
8. угушити
9. нашкодити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
задржати, спречити	يَقْمَعُ	قَمَعَ	1.
откинути петељку	يُقَمِّعُ	قَمَّعَ	2.
/	/	/	3.
одвратити од, задржати	يُقْمِعُ	أَقْمَعَ	4.
бити збуњен, бити потчињен	يَتَقَمَّعُ	تَقَمَّعَ	5.
/	/	/	6.
сам седети, бити јадан	يَنْقَمِعُ	إِنْقَمَعَ	7.
најбоље изабрати; све попити	يَقْتَمِعُ	إِقْتَمَعَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Примери:

.قَمَعَتْ لإِرَادَتِهِ وَفَعَلَتْ كَمَا أَمَرَ

Она се потчинила његовој вољи и урадила како јој је рекао.

Синоними:

• فَرْمَلَ - закочити
• أَوْقَفَ - закочити
• صَرَفَ - одвратити од
• رَدَّ - одвратити од
• حَوَّلَ - одвратити од
• مَنَعَ - спречити
• صَدَّ - спречити
• عَاقَ - спречити
• كَفَّ - спречити
• رَاضَ - укротити
• رَوَّضَ - укротити
• كَبَحَ - укротити
• أَخْضَعَ - покорити, потчинити
• غَلَبَ - покорити
• قَهَرَ - покорити
• إِسْتَعْبَدَ - покорити
• طَوَّعَ - потчинити

Супротне речи:

• تَحَدَّى - пркосити
• تَعَارَضَ - супротставити се
• قَاوَمَ - супротставити се

Изреке и пословице:

.خَلَقَ الله المَرْأَةَ فَقَطْ لِأَنَّهَا تُمْكِنُ أَنْ تَقْمَعَ الرَّجُلَ

Бог је створио жену само да би служила човеку.

Асоцијације:

• عَبْدٌ - роб
• عُبُودِيَّةٌ - ропство
• حُبٌّ - љубав

Изведене речи:

• قَمْعٌ - потчињавање, покоравање, сузбијање, обуздавање, гушење
• مِقْمَعٌ - штап
• مَقْمَعَةٌ - штап
• مَقْمُوعٌ - потчињен, покорен

Сродни чланци са Википедије:

قَمَعَ

Преводи

Енглески: [1] subjugate ☞en Италијански: [1] presentare ☞it Немачки: [1] einreichen ☞de Шпански: [1] presentar ☞es Француски: [1] soumettre ☞fr Фински: [1] esittää ☞fi Грчки: [1] υποβάλλει ☞el

Руски: [1] представлять ☞ru Португалски: [1] submeter ☞pt Македонски: [1] достават ☞mk Српски: [1] потчинити ☞sr Мађарски: [1] be ☞hu Бугарски: [1] представят ☞bg Кинески: [1] 提交 ☞zh

Конјугација глагола قَمَعَ (qamaʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						قَامِعٌ‎ (qāmiʿun) (qāmiʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَقْمُوعٌ‎ (maqmūʿun) (maqmūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	قَمَعْتُ‎ (qamaʿtu) (qamaʿtu)	قَمَعْتَ‎ (qamaʿta) (qamaʿta)	قَمَعَ (qamaʿa)		قَمَعْتُمَا‎ (qamaʿtumā) (qamaʿtumā)	قَمَعَا‎ (qamaʿā) (qamaʿā)		قَمَعْنَا‎ (qamaʿnā) (qamaʿnā)	قَمَعْتُمْ‎ (qamaʿtum) (qamaʿtum)	قَمَعُوا‎ (qamaʿū) (qamaʿū)
	f		قَمَعْتِ‎ (qamaʿti) (qamaʿti)	قَمَعَتْ‎ (qamaʿat) (qamaʿat)			قَمَعَتَا‎ (qamaʿatā) (qamaʿatā)			قَمَعْتُنَّ‎ (qamaʿtunna) (qamaʿtunna)	قَمَعْنَ‎ (qamaʿna) (qamaʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَقْمَعُ‎ (ʾaqmaʿu) (ʾaqmaʿu)	تَقْمَعُ‎ (taqmaʿu) (taqmaʿu)	يَقْمَعُ‎ (yaqmaʿu) (yaqmaʿu)		تَقْمَعَانِ‎ (taqmaʿāni) (taqmaʿāni)	يَقْمَعَانِ‎ (yaqmaʿāni) (yaqmaʿāni)		نَقْمَعُ‎ (naqmaʿu) (naqmaʿu)	تَقْمَعُونَ‎ (taqmaʿūna) (taqmaʿūna)	يَقْمَعُونَ‎ (yaqmaʿūna) (yaqmaʿūna)
	f		تَقْمَعِينَ‎ (taqmaʿīna) (taqmaʿīna)	تَقْمَعُ‎ (taqmaʿu) (taqmaʿu)			تَقْمَعَانِ‎ (taqmaʿāni) (taqmaʿāni)			تَقْمَعْنَ‎ (taqmaʿna) (taqmaʿna)	يَقْمَعْنَ‎ (yaqmaʿna) (yaqmaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَقْمَعَ‎ (ʾaqmaʿa) (ʾaqmaʿa)	تَقْمَعَ‎ (taqmaʿa) (taqmaʿa)	يَقْمَعَ‎ (yaqmaʿa) (yaqmaʿa)		تَقْمَعَا‎ (taqmaʿā) (taqmaʿā)	يَقْمَعَا‎ (yaqmaʿā) (yaqmaʿā)		نَقْمَعَ‎ (naqmaʿa) (naqmaʿa)	تَقْمَعُوا‎ (taqmaʿū) (taqmaʿū)	يَقْمَعُوا‎ (yaqmaʿū) (yaqmaʿū)
	f		تَقْمَعِي‎ (taqmaʿī) (taqmaʿī)	تَقْمَعَ‎ (taqmaʿa) (taqmaʿa)			تَقْمَعَا‎ (taqmaʿā) (taqmaʿā)			تَقْمَعْنَ‎ (taqmaʿna) (taqmaʿna)	يَقْمَعْنَ‎ (yaqmaʿna) (yaqmaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَقْمَعْ‎ (ʾaqmaʿ) (ʾaqmaʿ)	تَقْمَعْ‎ (taqmaʿ) (taqmaʿ)	يَقْمَعْ‎ (yaqmaʿ) (yaqmaʿ)		تَقْمَعَا‎ (taqmaʿā) (taqmaʿā)	يَقْمَعَا‎ (yaqmaʿā) (yaqmaʿā)		نَقْمَعْ‎ (naqmaʿ) (naqmaʿ)	تَقْمَعُوا‎ (taqmaʿū) (taqmaʿū)	يَقْمَعُوا‎ (yaqmaʿū) (yaqmaʿū)
	f		تَقْمَعِي‎ (taqmaʿī) (taqmaʿī)	تَقْمَعْ‎ (taqmaʿ) (taqmaʿ)			تَقْمَعَا‎ (taqmaʿā) (taqmaʿā)			تَقْمَعْنَ‎ (taqmaʿna) (taqmaʿna)	يَقْمَعْنَ‎ (yaqmaʿna) (yaqmaʿna)
императив الأمر	m		اِقْمَعْ‎ (iqmaʿ) (iqmaʿ)			اِقْمَعَا‎ (iqmaʿā) (iqmaʿā)				اِقْمَعُوا‎ (iqmaʿū) (iqmaʿū)
	f		اِقْمَعِي‎ (iqmaʿī) (iqmaʿī)							اِقْمَعْنَ‎ (iqmaʿna) (iqmaʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	قُمِعْتُ‎ (qumiʿtu) (qumiʿtu)	قُمِعْتَ‎ (qumiʿta) (qumiʿta)	قُمِعَ (qumiʿa)		قُمِعْتُمَا‎ (qumiʿtumā) (qumiʿtumā)	قُمِعَا‎ (qumiʿā) (qumiʿā)		قُمِعْنَا‎ (qumiʿnā) (qumiʿnā)	قُمِعْتُمْ‎ (qumiʿtum) (qumiʿtum)	قُمِعُوا‎ (qumiʿū) (qumiʿū)
	f		قُمِعْتِ‎ (qumiʿti) (qumiʿti)	قُمِعَتْ‎ (qumiʿat) (qumiʿat)			قُمِعَتَا‎ (qumiʿatā) (qumiʿatā)			قُمِعْتُنَّ‎ (qumiʿtunna) (qumiʿtunna)	قُمِعْنَ‎ (qumiʿna) (qumiʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُقْمَعُ‎ (ʾuqmaʿu) (ʾuqmaʿu)	تُقْمَعُ‎ (tuqmaʿu) (tuqmaʿu)	يُقْمَعُ‎ (yuqmaʿu) (yuqmaʿu)		تُقْمَعَانِ‎ (tuqmaʿāni) (tuqmaʿāni)	يُقْمَعَانِ‎ (yuqmaʿāni) (yuqmaʿāni)		نُقْمَعُ‎ (nuqmaʿu) (nuqmaʿu)	تُقْمَعُونَ‎ (tuqmaʿūna) (tuqmaʿūna)	يُقْمَعُونَ‎ (yuqmaʿūna) (yuqmaʿūna)
	f		تُقْمَعِينَ‎ (tuqmaʿīna) (tuqmaʿīna)	تُقْمَعُ‎ (tuqmaʿu) (tuqmaʿu)			تُقْمَعَانِ‎ (tuqmaʿāni) (tuqmaʿāni)			تُقْمَعْنَ‎ (tuqmaʿna) (tuqmaʿna)	يُقْمَعْنَ‎ (yuqmaʿna) (yuqmaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُقْمَعَ‎ (ʾuqmaʿa) (ʾuqmaʿa)	تُقْمَعَ‎ (tuqmaʿa) (tuqmaʿa)	يُقْمَعَ‎ (yuqmaʿa) (yuqmaʿa)		تُقْمَعَا‎ (tuqmaʿā) (tuqmaʿā)	يُقْمَعَا‎ (yuqmaʿā) (yuqmaʿā)		نُقْمَعَ‎ (nuqmaʿa) (nuqmaʿa)	تُقْمَعُوا‎ (tuqmaʿū) (tuqmaʿū)	يُقْمَعُوا‎ (yuqmaʿū) (yuqmaʿū)
	f		تُقْمَعِي‎ (tuqmaʿī) (tuqmaʿī)	تُقْمَعَ‎ (tuqmaʿa) (tuqmaʿa)			تُقْمَعَا‎ (tuqmaʿā) (tuqmaʿā)			تُقْمَعْنَ‎ (tuqmaʿna) (tuqmaʿna)	يُقْمَعْنَ‎ (yuqmaʿna) (yuqmaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُقْمَعْ‎ (ʾuqmaʿ) (ʾuqmaʿ)	تُقْمَعْ‎ (tuqmaʿ) (tuqmaʿ)	يُقْمَعْ‎ (yuqmaʿ) (yuqmaʿ)		تُقْمَعَا‎ (tuqmaʿā) (tuqmaʿā)	يُقْمَعَا‎ (yuqmaʿā) (yuqmaʿā)		نُقْمَعْ‎ (nuqmaʿ) (nuqmaʿ)	تُقْمَعُوا‎ (tuqmaʿū) (tuqmaʿū)	يُقْمَعُوا‎ (yuqmaʿū) (yuqmaʿū)
	f		تُقْمَعِي‎ (tuqmaʿī) (tuqmaʿī)	تُقْمَعْ‎ (tuqmaʿ) (tuqmaʿ)			تُقْمَعَا‎ (tuqmaʿā) (tuqmaʿā)			تُقْمَعْنَ‎ (tuqmaʿna) (tuqmaʿna)	يُقْمَعْنَ‎ (yuqmaʿna) (yuqmaʿna)