خَدَمَ
Изглед
Глаголски вид | |||
---|---|---|---|
свршени | несвршени | ||
خَدَمَ | يَخْدِمُ |
Изговор:
Значења:
- служити
- послуживати
- радити
- бити у служби
- вршити дужност
- заузимати положај
- заузети се за
- учинити услугу
Примери:
- .خَدَمَ عَشَرَ سَنَوَاتٍ فِي الشُّرطَةِ
- Био је десет година у служби полицији.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
служити; послуживати; радити; бити у служби, вршити дужност, заузимати положај; заузети се за, учинити услугу | يَخْدِمُ | خَدَمَ | 1. |
запослити, узети у службу | يُخَدِّمُ | خَدَّمَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
дати слугу | يُخْدِمُ | أَخْدَمَ | 4. |
узети за слугу (у службу) | يَتَخَدَّمُ | تَخَدَّمَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 7. |
сам се послуживати; запослити (као слугу) | يَخْتَدِمُ | إِخْتَدَمَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
узети за слугу (у службу); послужити се, искористити; применити, употребити, користити | يَسْتَخْدِمُ | إِسْتَخْدَمَ | 10. |
Синоними:
Изреке и пословице:
- .إِنَّ النَّاسَ السَّعِيديِنَ الوَحِيدِينَ حَقًّا هُمْ أُولَئِكَ الَّذِينَ تَعَلَّمُوا كَيْفَ أَنْ يَخْدِمُوا
- Једини заиста срећни људи су они који су научили како да служе.
- - Рик Ворен
Асоцијације:
Изведене речи:
- خَدَمَ رِكَابَ - потпуно се посветити
- خَدَمَ مَصَالِحَ - служити интересима
- إِسْتِخْدَامٌ - узимање у службу, запошљавање; служба, положај; коришћење, употреба
- تَخْدِيمٌ - упошљавање
- خَادِمٌ - слуга; чувар, конобар; ђакон
- خَادِمَةٌ - служавка, кућна помоћница. гувернанта
- خَادِمِيَّةٌ - положај слуге; потчињеност, подложност
- خَدَّامٌ - слуга; лакеј; радник
- خَدَامَةٌ - служење, послуживање, услуга; служба положај, посао, занимање
- خِدْمَةٌ - служење, услуга, послуживање; служба; посао, рад; дужност; обрађивање (земље); погон; промет, саобраћај
- خَدِيمٌ - слуга; роб;К војник; конкубина
- مَخْدُومٌ служен; кога служе џини (демони); много коментарисана (књига)
- مُسْتَخْدَمٌ - службеник
- مُسْتَخْدِمٌ - послодавац
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола خَدَمَ (ẖadama) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
خَادِمٌ (ḵādimun) (ẖādimun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَخْدُومٌ (maḵdūmun) (maẖdūmun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | خَدَمْتُ (ḵadamtu) (ẖadamtu) |
خَدَمْتَ (ḵadamta) (ẖadamta) |
خَدَمَ (ẖadama) |
خَدَمْتُمَا (ḵadamtumā) (ẖadamtumā) |
خَدَمَا (ḵadamā) (ẖadamā) |
خَدَمْنَا (ḵadamnā) (ẖadamnā) |
خَدَمْتُمْ (ḵadamtum) (ẖadamtum) |
خَدَمُوا (ḵadamū) (ẖadamū) | |||
f | خَدَمْتِ (ḵadamti) (ẖadamti) |
خَدَمَتْ (ḵadamat) (ẖadamat) |
خَدَمَتَا (ḵadamatā) (ẖadamatā) |
خَدَمْتُنَّ (ḵadamtunna) (ẖadamtunna) |
خَدَمْنَ (ḵadamna) (ẖadamna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَخْدِمُ (ʾaḵdimu) (ʾaẖdimu) |
تَخْدِمُ (taḵdimu) (taẖdimu) |
يَخْدِمُ (yaḵdimu) (yaẖdimu) |
تَخْدِمَانِ (taḵdimāni) (taẖdimāni) |
يَخْدِمَانِ (yaḵdimāni) (yaẖdimāni) |
نَخْدِمُ (naḵdimu) (naẖdimu) |
تَخْدِمُونَ (taḵdimūna) (taẖdimūna) |
يَخْدِمُونَ (yaḵdimūna) (yaẖdimūna) | |||
f | تَخْدِمِينَ (taḵdimīna) (taẖdimīna) |
تَخْدِمُ (taḵdimu) (taẖdimu) |
تَخْدِمَانِ (taḵdimāni) (taẖdimāni) |
تَخْدِمْنَ (taḵdimna) (taẖdimna) |
يَخْدِمْنَ (yaḵdimna) (yaẖdimna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَخْدِمَ (ʾaḵdima) (ʾaẖdima) |
تَخْدِمَ (taḵdima) (taẖdima) |
يَخْدِمَ (yaḵdima) (yaẖdima) |
تَخْدِمَا (taḵdimā) (taẖdimā) |
يَخْدِمَا (yaḵdimā) (yaẖdimā) |
نَخْدِمَ (naḵdima) (naẖdima) |
تَخْدِمُوا (taḵdimū) (taẖdimū) |
يَخْدِمُوا (yaḵdimū) (yaẖdimū) | |||
f | تَخْدِمِي (taḵdimī) (taẖdimī) |
تَخْدِمَ (taḵdima) (taẖdima) |
تَخْدِمَا (taḵdimā) (taẖdimā) |
تَخْدِمْنَ (taḵdimna) (taẖdimna) |
يَخْدِمْنَ (yaḵdimna) (yaẖdimna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَخْدِمْ (ʾaḵdim) (ʾaẖdim) |
تَخْدِمْ (taḵdim) (taẖdim) |
يَخْدِمْ (yaḵdim) (yaẖdim) |
تَخْدِمَا (taḵdimā) (taẖdimā) |
يَخْدِمَا (yaḵdimā) (yaẖdimā) |
نَخْدِمْ (naḵdim) (naẖdim) |
تَخْدِمُوا (taḵdimū) (taẖdimū) |
يَخْدِمُوا (yaḵdimū) (yaẖdimū) | |||
f | تَخْدِمِي (taḵdimī) (taẖdimī) |
تَخْدِمْ (taḵdim) (taẖdim) |
تَخْدِمَا (taḵdimā) (taẖdimā) |
تَخْدِمْنَ (taḵdimna) (taẖdimna) |
يَخْدِمْنَ (yaḵdimna) (yaẖdimna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِخْدِمْ (iḵdim) (iẖdim) |
اِخْدِمَا (iḵdimā) (iẖdimā) |
اِخْدِمُوا (iḵdimū) (iẖdimū) |
||||||||
f | اِخْدِمِي (iḵdimī) (iẖdimī) |
اِخْدِمْنَ (iḵdimna) (iẖdimna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | خُدِمْتُ (ḵudimtu) (ẖudimtu) |
خُدِمْتَ (ḵudimta) (ẖudimta) |
خُدِمَ (ẖudima) |
خُدِمْتُمَا (ḵudimtumā) (ẖudimtumā) |
خُدِمَا (ḵudimā) (ẖudimā) |
خُدِمْنَا (ḵudimnā) (ẖudimnā) |
خُدِمْتُمْ (ḵudimtum) (ẖudimtum) |
خُدِمُوا (ḵudimū) (ẖudimū) | |||
f | خُدِمْتِ (ḵudimti) (ẖudimti) |
خُدِمَتْ (ḵudimat) (ẖudimat) |
خُدِمَتَا (ḵudimatā) (ẖudimatā) |
خُدِمْتُنَّ (ḵudimtunna) (ẖudimtunna) |
خُدِمْنَ (ḵudimna) (ẖudimna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُخْدَمُ (ʾuḵdamu) (ʾuẖdamu) |
تُخْدَمُ (tuḵdamu) (tuẖdamu) |
يُخْدَمُ (yuḵdamu) (yuẖdamu) |
تُخْدَمَانِ (tuḵdamāni) (tuẖdamāni) |
يُخْدَمَانِ (yuḵdamāni) (yuẖdamāni) |
نُخْدَمُ (nuḵdamu) (nuẖdamu) |
تُخْدَمُونَ (tuḵdamūna) (tuẖdamūna) |
يُخْدَمُونَ (yuḵdamūna) (yuẖdamūna) | |||
f | تُخْدَمِينَ (tuḵdamīna) (tuẖdamīna) |
تُخْدَمُ (tuḵdamu) (tuẖdamu) |
تُخْدَمَانِ (tuḵdamāni) (tuẖdamāni) |
تُخْدَمْنَ (tuḵdamna) (tuẖdamna) |
يُخْدَمْنَ (yuḵdamna) (yuẖdamna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُخْدَمَ (ʾuḵdama) (ʾuẖdama) |
تُخْدَمَ (tuḵdama) (tuẖdama) |
يُخْدَمَ (yuḵdama) (yuẖdama) |
تُخْدَمَا (tuḵdamā) (tuẖdamā) |
يُخْدَمَا (yuḵdamā) (yuẖdamā) |
نُخْدَمَ (nuḵdama) (nuẖdama) |
تُخْدَمُوا (tuḵdamū) (tuẖdamū) |
يُخْدَمُوا (yuḵdamū) (yuẖdamū) | |||
f | تُخْدَمِي (tuḵdamī) (tuẖdamī) |
تُخْدَمَ (tuḵdama) (tuẖdama) |
تُخْدَمَا (tuḵdamā) (tuẖdamā) |
تُخْدَمْنَ (tuḵdamna) (tuẖdamna) |
يُخْدَمْنَ (yuḵdamna) (yuẖdamna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُخْدَمْ (ʾuḵdam) (ʾuẖdam) |
تُخْدَمْ (tuḵdam) (tuẖdam) |
يُخْدَمْ (yuḵdam) (yuẖdam) |
تُخْدَمَا (tuḵdamā) (tuẖdamā) |
يُخْدَمَا (yuḵdamā) (yuẖdamā) |
نُخْدَمْ (nuḵdam) (nuẖdam) |
تُخْدَمُوا (tuḵdamū) (tuẖdamū) |
يُخْدَمُوا (yuḵdamū) (yuẖdamū) | |||
f | تُخْدَمِي (tuḵdamī) (tuẖdamī) |
تُخْدَمْ (tuḵdam) (tuẖdam) |
تُخْدَمَا (tuḵdamā) (tuẖdamā) |
تُخْدَمْنَ (tuḵdamna) (tuẖdamna) |
يُخْدَمْنَ (yuḵdamna) (yuẖdamna) |