vetar
Изглед
vetar
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | vetar | vetrovi |
Генитив | vetra | vetrova |
Датив | vetru | vetrovima |
Акузатив | vetar | vetrove |
Вокатив | vetre | vetrovi |
Инструментал | vetrom | vetrovima |
Локатив | vetru | vetrovima |
Именица
vetar, м
Аудио: | (датотека) |
Категорије:
- [2.1.] мед. вет.
Облици:
Морфолошке варијације:
- [1.1.] икавски: vitar ијекавски: vjetar екавски: vetar
Слогови: ve-tar, мн. ve-tro-vi
Значења:
- [1.] Strujanje vazduha.
- [1.2.] Jugo. [2] Кикинда[1]
- [2.] Zarazno kožno oboljenje kod ljudi i životinja, erysipelas. [1]
- [1.1.] U sanskrtu nailazimo na imenicu muškog roda वातृ [3] (čita se) vatr istovetnog značenja kao i u srpskom jeziku.
Порекло:
- [1.1.] iz praslavenskog *vetrъ
Примери:
- [1.1.] Tȁmo su vȅtrovi ládni i cȕgovi, što je mlȉna visòka (ȉma dvȃ sprȁta) i zavèjāvu vȅtrovi okò nje. [4] [5] [6] [7] Нови Бечеј, Сремска Митровица, Суботица, Сомбор, Сивац, Ченеј, Ковиљ, Ђала, Мокрин, Кикинда, Падеј, Ново Милошево, Башаид, Итебеј, Кумане, Елемир, Зрењанин, Јаша Томић, Томашевац, Фаркаждин, Иланџа, Вршац [1]
- [1.2.] Kúpio [mi je] jèdnu mȃlu kabànicu i ùvēže me štrȃnjkom da vȅtar ne ràšīri mȏj ogr̀tāč. Рума [1]
- [1.3.] Snòpove naréđali nà pēndžer i na vráta da im nè dūva vȅtar ù sobu. Мартонош [1]
- [2.1.] A òni [svinje] za trȋ dȃna dȍbili cr̀veni vȅtar i ùginū nam svȉ ( Пг — Јм Мр СР Ви Ги Млв Сот Бц Кк Ма Ер Лж Св Чр Шу Јз Кнк Во Ја Х Пт Вр СКм Гр Бу Нрд МР Ог Кр Мк Пх Кчћ Куп Го Крч Вјк НСл Бљ Бтц Бл Сур; С Г То БП Фу; Ит Оп; Ло ). [8] [9] [10] [1]
Изрази:
- [1.1.] òkretati se prema vȅtru ("prilagođavati se prilikama, biti prevrtljiv"). Вршац [1]
- [1.2.] dȍneo ga ˜ ("iznenada doći, pojaviti se"). Сомбор [1]
- [1.3.] Govoriti u ˜ ("uzalud govoriti"). Сомбор, Вршац [1]
- [1.4.] pùstiti ˜ Сомбор [1]
- [1.5.] pȁs lȁje, ˜ nȍsi ("ne pridavati značaj nečijim rečima"). Вршац [1]
- [1.6.] pìšati uz ˜ ("prkositi, terati inat na svoju štetu"). Сомбор [1]
- [1.7.] koga da juriš, vetar na planinu ("tražiti nepoznatog počinioca"). Јасеново [1]
- [1.8.] kȁko ˜ dȗva ("prilagođavati se prilikama, biti prevrtljiv"). Сомбор [1]
- [1.9.] pripovedati u ˜ ("uzalud govoriti"). Мартонош [1]
Асоцијације:
Изведене речи:
- [1.1.] vetrovit, vetrometina, vetrenjača
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.44.
- ↑ Sanskrt: [[1]]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 78,53.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.7,77,83,84.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.30,40,50,64,15,73.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.2.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет),985,74 стр.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII,991, 553—620, стр. 40.
Сродни чланци са Википедије:
- [1] vetar