ветар

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ветар

ветар (српски, lat. vetar)[уреди]

Именица[уреди]

ветар, м

Категорије: мед. вет.


Облици:

  1. ве̏тра [1]

Значења:

  1. Југо. [2] Кикинда[1]
  2. Заразно кожно обољење код људи и животиња, erysipelas. [1]

Примери:

  1. Та̏мо су ве̏трови ла́дни и цу̏гови, што је мли̏на висо̀ка (и̏ма два̑ спра̏та) и завѐја̄ву ве̏трови око̀ ње. [3] [4] [5] [6] Нови Бечеј Сремска Митровица Суботица Сомбор Сивац Ченеј Ковиљ Ђала Мокрин Кикинда Падеј Ново Милошево Башаид Итебеј Кумане Елемир Зрењанин Јаша Томић Томашевац Фаркаждин Иланџа Вршац [1]
  2. Ку́пио [ми је] јѐдну ма̑лу каба̀ницу и у̀ве̄же ме штра̑њком да ве̏тар не ра̀шӣри мо̑ј огр̀та̄ч. Рума [1]
  3. Сно̀пове наре́ђали на̀ пе̄нџер и на вра́та да им нѐ дӯва ве̏тар у̀ собу. Мартонош [1]# А о̀ни [свиње] за три̑ да̑на до̏били цр̀ве ni ве̏тар и у̀гинӯ нам сви̏ ( Пг — Јм Мр СР Ви Ги Млв Сот Бц Кк Ма Ер Лж Св Чр Шу Јз Кнк Во Ја Х Пт Вр СКм Гр Бу Нрд МР Ог Кр Мк Пх Кчћ Куп Го Крч Вјк НСл Бљ Бтц Бл Сур; С Г То БП Фу; Ит Оп; Ло ). [7] [8] [9] [1]


Изрази:

  1. о̀кретати се према ве̏тру ("прилагођавати се приликама, бити превртљив"). Вршац [1]
  2. до̏нео га ˜ ("изненада доћи, појавити се"). Сомбор [1]
  3. Говорити у ˜ ("узалуд говорити"). Сомбор Вршац [1]
  4. пу̀стити ˜ Сомбор [1]
  5. па̏с ла̏је, ˜ но̏си ("не придавати значај нечијим речима"). Вршац [1]
  6. пѝшати уз ˜ ("пркосити, терати инат на своју штету"). Сомбор [1]
  7. кога да јуриш, ветар на планину ("тражити непознатог починиоца"). Јасеново [1]
  8. ка̏ко ˜ ду̑ва ("прилагођавати се приликама, бити превртљив"). Сомбор [1]
  9. приповедати у ˜ ("узалуд говорити"). Мартонош [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.44.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 78,53.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.7,77,83,84.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.30,40,50,64,15,73.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.2.
  7. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет),985,74 стр.
  8. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  9. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII,991, 553—620, стр. 40.

Напомене[уреди]