svekar

svekar

Српски

svekar (српски, ћир. свекар)

Падеж Једнина Множина
Номинатив svekar svekri / svekrovi
Генитив svekra svekara / svekrova
Датив svekru svekrima / svekrovima
Акузатив svekra svekre / svekrove
Вокатив svekre svekri / svekrovi
Инструментал svekrom svekrima / svekrovima
Локатив svekru svekrima / svekrovima


Именица

svekar, м

Категорије: прен.прен.


Облици:

[1.1.] -kra [1]
[1.2.] -a, -o [1]

Слогови: sve-kar,  мн. sve-kri / sve-kro-vi


Значења:

[1] Muževljev otac. [1]
[1.1.] Deverov otac. [1]
[1.2.] Stariji čovek u muževljevoj rodbini. [1]
[1.3.] Koji se ponaša kao svekar, koji stalno kritikuje i naređuje. [1]
[1.4.] U sanskrtu nailazimo na imenice muškog roda श्वशुरक [2] (čita se) švašurk ili श्वशुर [3] (čita se) švašur, obe reči su istovetnog značenja kao i u srpskom jeziku.
*napomena: svekar u modernom srpskom jeziku je samo otac muža, za pojam otac žene pogledati tast.

Синоними:

[1.1.] starac [1]
[1.2.] prosac [1]


Примери:

[1.1.] Svekar je otac đuvegijin i on u svatovima kod njegove kuće igra ulogu domaćina ( — Be Čr; M; Mo; Kšv) [K II 72; TK II]. [4] [1]
[1.2.] Kòjā se ùdā mȏra da pòštuje i svèkra i svȅkrvu. Лаћарак [1]
[1.3.] Ȍnda príja ìzāđe pred svèkra i svȅkrvu. Добринци [1]
[1.4.] Svèkrom sam čètr gȍdine bíla, pa je ȕmro. [5] [6] Томашевац, Визић, Бешка, Шимановци, Пачир, Сомбор, Бечеј, Кула, Турија, Каћ, Нови Сад, Ђала, Кикинда [1]
[1.5.] Ìmala sam svèkra i svȅkrvu, dȅvera i jétrvu. Обзир [1]
[1.6.] Kad sam se ȕdala, jȃ sam zatèkla i svȅkra, i svȅkrovu, i dȅvera, a tek posle dȅset gȍdina smo se mȋ odélili. Јаша Томић [1]
[1.7.] Devȏjka čȅkala svȅkra i svȅkrvu kȕći. [7] [8] Јасеново, Бачинци, Сремска Митровица, Рума, Суботица, Шурјан, Арадац, Бока, Неузина, Велики Гај, Томашевац, Избиште, Помаз, Ловра, Деска, Ченеј [1]
[1.8.] Pȓvom darȋva svékra i svȅkrvu  ; ˜. Избиште, Павлиш [1]
[1.9.] Ìde svȅkar i svȅkrva da prȍse dèvōjku. Жабаљ [1]
[1.10.] Moja svȅkrva kȃže tȍ mojim svékru. Вршац [1]
[1.11.] Kad su se dèvōjke udávale, ȍnda je svȅkar dȁo n[a] ástal stȏ forínti. [9] [10] Ново Милошево, Сусек, Свилош, Мартонош, Чуруг, Госпођинци, Бегеч, Кумане, Меленци, Елемир, Зрењанин, Орловат, Калаз, Иванда [1]
[1.12.] Provodȃč dȏđe sa svékrom i ȏn ȍndak pȋta za devȏjku. [1]
[1.13.] Deverovog oca zovu „devernji otac”, „devernji svekar” i on u svadbi ima ulogu domaćina. [11] Дупљаја, Долово, Старчево [1]
[1.14.] Sviráči sàmo nuz svèkrova kȍla. Бачинци, Нови Сад [1]
[1.15.] Nije vȉše mȁmina ćérka nego svȅkrova ćérka. Јасеново [1]
[1.16.] Mužóvljeva mȁti bíla mi svȅkrva. A ȍtaѕ bȉjo svȅkar. Mȍjīm mȗžu opet mȏj ȍtaѕ bȉjo svȅkar, a mȁma mu svȅkrva bíla. [7] Помаз [1]
[1.2.1.] Nova mlada je [...] posle svadbe nedelju dana i više morala da pere noge „svekrovima” (starijim ljudima iz rodbine), kao i deveru, kumu i starom svatu. [12] [1]
[1.2.2.] Devojka je bila „na većoj ceni” ako je imala više prosilaca ili, kako to negde u Bačkoj kažu, „svekrova”. [13] [1]


Асоцијације:

[1.1.] rodbina, tast, tazbina

Изведене речи:

[1.1.] svekrov



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Sanskrt: [[1]]
  3. Sanskrt: [[2]]
  4. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 52.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 234.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 307.
  7. 7,0 7,1 Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  8. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 134, 154, 158.
  10. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  11. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 143.
  12. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 151.
  13. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 140.