svekar
Appearance
svekar
Jezici (1)
Padež | Jednina | Množina |
---|---|---|
Nominativ | svekar | svekri / svekrovi |
Genitiv | svekra | svekara / svekrova |
Dativ | svekru | svekrima / svekrovima |
Akuzativ | svekra | svekre / svekrove |
Vokativ | svekre | svekri / svekrovi |
Instrumental | svekrom | svekrima / svekrovima |
Lokativ | svekru | svekrima / svekrovima |
Imenica
svekar, m
Kategorije: pren.pren.
Oblici:
Slogovi: sve-kar, mn. sve-kri / sve-kro-vi
Značenja:
- [1] Muževljev otac. [1]
- [1.1.] Deverov otac. [1]
- [1.2.] Stariji čovek u muževljevoj rodbini. [1]
- [1.3.] Koji se ponaša kao svekar, koji stalno kritikuje i naređuje. [1]
- [1.4.] U sanskrtu nailazimo na imenice muškog roda श्वशुरक [2] (čita se) švašurk ili श्वशुर [3] (čita se) švašur, obe reči su istovetnog značenja kao i u srpskom jeziku.
- *napomena: svekar u modernom srpskom jeziku je samo otac muža, za pojam otac žene pogledati tast.
Primeri:
- [1.1.] Svekar je otac đuvegijin i on u svatovima kod njegove kuće igra ulogu domaćina ( — Be Čr; M; Mo; Kšv) [K II 72; TK II]. [4] [1]
- [1.2.] Kòjā se ùdā mȏra da pòštuje i svèkra i svȅkrvu. Laćarak [1]
- [1.3.] Ȍnda príja ìzāđe pred svèkra i svȅkrvu. Dobrinci [1]
- [1.4.] Svèkrom sam čètr gȍdine bíla, pa je ȕmro. [5] [6] Tomaševac, Vizić, Beška, Šimanovci, Pačir, Sombor, Bečej, Kula, Turija, Kać, Novi Sad, Đala, Kikinda [1]
- [1.5.] Ìmala sam svèkra i svȅkrvu, dȅvera i jétrvu. Obzir [1]
- [1.6.] Kad sam se ȕdala, jȃ sam zatèkla i svȅkra, i svȅkrovu, i dȅvera, a tek posle dȅset gȍdina smo se mȋ odélili. Jaša Tomić [1]
- [1.7.] Devȏjka čȅkala svȅkra i svȅkrvu kȕći. [7] [8] Jasenovo, Bačinci, Sremska Mitrovica, Ruma, Subotica, Šurjan, Aradac, Boka, Neuzina, Veliki Gaj, Tomaševac, Izbište, Pomaz, Lovra, Deska, Čenej [1]
- [1.8.] Pȓvom darȋva svékra i svȅkrvu ; ˜. Izbište, Pavliš [1]
- [1.9.] Ìde svȅkar i svȅkrva da prȍse dèvōjku. Žabalj [1]
- [1.10.] Moja svȅkrva kȃže tȍ mojim svékru. Vršac [1]
- [1.11.] Kad su se dèvōjke udávale, ȍnda je svȅkar dȁo n[a] ástal stȏ forínti. [9] [10] Novo Miloševo, Susek, Sviloš, Martonoš, Čurug, Gospođinci, Begeč, Kumane, Melenci, Elemir, Zrenjanin, Orlovat, Kalaz, Ivanda [1]
- [1.12.] Provodȃč dȏđe sa svékrom i ȏn ȍndak pȋta za devȏjku. [1]
- [1.13.] Deverovog oca zovu „devernji otac”, „devernji svekar” i on u svadbi ima ulogu domaćina. [11] Dupljaja, Dolovo, Starčevo [1]
- [1.14.] Sviráči sàmo nuz svèkrova kȍla. Bačinci, Novi Sad [1]
- [1.15.] Nije vȉše mȁmina ćérka nego svȅkrova ćérka. Jasenovo [1]
- [1.16.] Mužóvljeva mȁti bíla mi svȅkrva. A ȍtaѕ bȉjo svȅkar. Mȍjīm mȗžu opet mȏj ȍtaѕ bȉjo svȅkar, a mȁma mu svȅkrva bíla. [7] Pomaz [1]
- [1.2.1.] Nova mlada je [...] posle svadbe nedelju dana i više morala da pere noge „svekrovima” (starijim ljudima iz rodbine), kao i deveru, kumu i starom svatu. [12] [1]
- [1.2.2.] Devojka je bila „na većoj ceni” ako je imala više prosilaca ili, kako to negde u Bačkoj kažu, „svekrova”. [13] [1]
Asocijacije:
Izvedene reči:
- [1.1.] svekrov
Prevodi
|
|
Reference
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Sanskrt: [[1]]
- ↑ Sanskrt: [[2]]
- ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 52.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 234.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 307.
- ↑ 7,0 7,1 Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 134, 154, 158.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 143.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 151.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 140.