свекар

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

свекар

свекар (српски, lat. svekar)[уреди]

Именица[уреди]

свекар, м

Категорије: прен.прен.


Облици:

  1. -кра [1]
  2. , [1]

Значења:

  1. Мужевљев отац. [1]
  2. Деверов отац. [1]
  3. Старији човек у мужевљевој родбини. [1]
  4. Који се понаша као свекар, који стално критикује и наређује. [1]

Примери:

  1. Свекар је отац ђувегијин и он у сватовима код његове куће игра улогу домаћина ( — Бе Чр; М; Мо; Кшв) [К II 72; ТК II]. [2] [1]
  2. Ко̀ја̄ се у̀да̄ мо̑ра да по̀штује и свѐкра и све̏крву. Лаћарак [1]
  3. О̏нда при́ја ѝза̄ђе пред свѐкра и све̏крву. Добринци [1]
  4. Свѐкром сам чѐтр го̏дине би́ла, па је у̏мро. [3] [4] Томашевац Визић Бешка Шимановци Пачир Сомбор Бечеј Кула Турија Каћ Нови Сад Ђала Кикинда [1]
  5. Ѝмала сам свѐкра и све̏крву, де̏вера и је́трву. Обзир [1]
  6. Кад сам се у̏дала, ја̑ сам затѐкла и све̏кра, и све̏крову, и де̏вера, а тек после де̏сет го̏дина смо се ми̑ оде́лили. Јаша Томић [1]
  7. Дево̑јка че̏кала све̏кра и све̏крву ку̏ћи. [5] [6] Јасеново Бачинци Сремска Митровица Рума Суботица Шурјан Арадац Бока Неузина Велики Гај Томашевац Избиште Помаз Ловра Деска Ченеј [1]
  8. Пр̑вом дари̑ва све́кра и све̏крву  ; ˜. Избиште Павлиш [1]
  9. Ѝде све̏кар и све̏крва да про̏се дѐво̄јку. Жабаљ [1]
  10. Моја све̏крва ка̑же то̏ мојим све́кру. Вршац [1]
  11. Кад су се дѐво̄јке уда́вале, о̏нда је све̏кар да̏о н[а] а́стал сто̑ фори́нти. [7] [8] Ново Милошево Сусек Свилош Мартонош Чуруг Госпођинци Бегеч Кумане Меленци Елемир Зрењанин Орловат Калаз Иванда [1]
  12. Провода̑ч до̑ђе са све́кром и о̑н о̏ндак пи̑та за дево̑јку. [1]
  13. Деверовог оца зову „деверњи отац”, „деверњи свекар” и он у свадби има улогу домаћина. [9] Дупљаја Долово Старчево [1]
  14. Свира́чи са̀мо нуз свѐкрова ко̏ла. Бачинци Нови Сад [1]
  15. Није ви̏ше ма̏мина ће́рка него све̏крова ће́рка. Јасеново [1]
  16. Нова млада је [...] после свадбе недељу дана и више морала да пере ноге „свекровима” (старијим људима из родбине), као и деверу, куму и старом свату. [9] [1]
  17. Мужо́вљева ма̏ти би́ла ми све̏крва. А о̏таѕ би̏јо све̏кар. Мо̏јӣм му̑жу опет мо̑ј о̏таѕ би̏јо све̏кар, а ма̏ма му све̏крва би́ла. [5] Помаз [1]
  18. Девојка је била „на већој цени” ако је имала више просилаца или, како то негде у Бачкој кажу, „свекрова”. [10] [1]


Синоними:

  1. старац [1]
  2. просац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 52.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 234.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 307.
  5. 5,0 5,1 Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 134, 154, 158.
  8. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  9. 9,0 9,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 143. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  10. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 140.

Напомене[уреди]